субота, 15. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Управа царина: Царински приход смањен за 20 одсто у односу на прошлу годину
Хроника

Управа царина: Царински приход смањен за 20 одсто у односу на прошлу годину

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 10. јул 2009.

БЕОГРАД – Управа царина је до краја јуна ове године наплатила укупно 113 милијарди динара на име увозних дажбина, што је за двадесет одсто мање у односу на исти период прошле године, рекао је директор Управе царина Предраг Петронијевић.

„Мања наплата буџетских прихода последица је многих фактора на које немамо никакав утицај, пре свега, светске економске кризе, као и једностране примене Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ...”, прецизирао је Петронијевић у интервјуу Танјугу.

У увозне дажбине, поред царине спадају и наплаћени порези, акцизе, прелевмани на увезену робу, односно сви трошкови који прате улазак робе у земљу.

Према његовим речима, Управа царина ове године ради у потпуно другачијим околностима у поређењу са прошлом.

„Ово се може илустровати подацима да је, рецимо, вредност увоза за прва четири месеца 2008. године била четири милијарде и 603 милиона евра, док је за исти период ове године вредност увоза три милијарде и 328 милиона евра”, навео је директор Управе царина.

На питање, да ли би се могли очекивати бољи приходи ако се грађанима Србије укину визе за улазак у ЕУ и повећа флуктуација људи, Петронијевић је рекао да може само да изнесе претпоставке о могућим приходима, укаyујући да би то, међутим, „било неозбиљно”.

Према његовим речима, за сада је важније да се успостави добар партнерски односа са привредом и компанијама пре свега у сфери примене поједностављених поступака и модернизације система царинског пословања.

„Почетком јуна са представницима компаније 'Хемофарм', потписан је први споразум такве врсте. Применом поједностављених царинских поступака желимо да пружимо подршку пре свега производним компанијама које увозе репродукциони материјал, као и извозницима, с обзиром на значај тих компанија за нашу привреду”, нагласио је директор Управе царина.

Он је навео да ефикасним спровођењем царинске политике Управа царина покушава да штити домаћу привреду, и да помогне компанијама да послују ефикасније, са што мање трошкова и губитком времена.

Говорећи о модернизацији царине, Петронијевић је истакао да су царински прелази у значајној мери модернизовани и да се пројекат интегрисаног управљања границом успешно спроводи.

Петронијевић је подсетио и да је Србија потписала око двадесетак билатералних уговора са разним земљама и низ међународних уговора о царинској сарадњи.

Петронијевић се осврнуо и на одвијања процеса трговине и промета робе са Косовом, и напоменуо да се рад овлашћених царинских службеника на пунктовима ка Косову и Метрохији одвија у отеженим околностима, због чега је неопходна њихова изузетна стручност и додатно ангажовање.

„Роба произведена у Србији има несметан промет на подручју Космета уз пропратну документацију, коју регулише посебно одељење Пореске управе, док роба страног порекла која се допрема са Косова и Метохије подлеже плаћању царине, других увозних дажбина, акцизе и пореза на додату вредност у складу са прописима”, објаснио је он.

На питање да ли је пооштрена контрола рада цариника и смањена корупција на царини, Петронијевић је истакао да је „борба против корупције трајни задатак царинске службе”.

„У претходној години покренута су 34 дисциплинска поступка против 38 цариника за тежу повреду радне обавезе. Суспендовано је 29 цариника, од тога је за 25 изречена дисциплинска мера, а за четворо престанак радног односа”, навео је Петронијевић и напоменуо да у оквиру царине постоји одељење за унутрашњу контролу које врши контролу исправноси и законитости рада цариника.

Он је навео да се процена службе о нивоу корупције на царини не разликује много од нивоа корупције у целом српском друштву, али и да неке предрасуде о цариницима, наслеђене из претходног периода, представљају велики проблем у свакодневном раду.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер