субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вечерње новости: Приштина покушава да обезбеди што већи број признавања пред седницу СБ о Косову
Хроника

Вечерње новости: Приштина покушава да обезбеди што већи број признавања пред седницу СБ о Косову

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 19. август 2011.

Уз помоћ великих сила које признају Косово, Приштина већ недељама лобира како би пред седницу Савета безбедности Уједињених нација, заказану за 29. август, повећала број земаља које признају независност јужне српске покрајине.

Ова офанзива део је добро разрађеног стратешког плана за постизање пуног признавања Косова, које је приштинско министарство спољних послова усвојило пре неколико месеци. У документу на око 30 страница, у који су ”Новости” имале увид, наводи се да ће бити уложена велика финансијска средства и политички напори да се Косову обезбеди столица у најважнијим светским организацијама - у УН, ЕУ, НАТО...

Тако је, после вишемесечног затишја, како је саопштио кабинет косовског вицепремијера Беџета Пацолија, Приштину у само неколико дана признало скоро 17 земаља: три афричке (Гвинеја, Нигер и Бенин) и 14 карипских, међу којима суАнтигва и Барбуда, Бахами, Барбадос, Белизе, Доминисија, Гренада, Гвајана, Хаити, Јамајка...Тиме се ситуација у Генералној скупштини УН нагло променила у корист Приштине, па је број чланица ове светске организације које су за независност достигао скоро половину - од 193 државе, Косово признаје 94.

Истовремено, и Србија максимално јача дипломатске напоре и покушава да спусти рампу новим признавањима, а активности нашег шефа дипломатије и специјалних емисара сада су посебно фокусиране на организације које окупљају велики број афричких и азијских земаља.

Циљ је да се спрече колективна признавања држава које су окупљене у Организацији исламске конференције (ОИК), Афричкој унији и Арапској лиги.

Тренутно, од 57 земаља ОИК, скоро две трећине не признаје Косово, а од 28 чланица Афричке уније, на нашој страни је њих 20.

Као последњу ”линију одбране” Србија види септембарски Самит несврстаних, када ће Београд угостити државнике из многих утицајних азијских и афричких земаља.

- Нажалост, не очекујем значајнију помоћ несврстаних, јер наши вишедеценијски пријатељи управо губе власт у афричким револуцијама и у многим утицајним земљама ове организације доћи ће режими који нам неће бити наклоњени - каже за ”Новости” професор међународног права Предраг Симић.

Наш некадашњи амбасадор при УН Бранко Бранковић каже да Београд сада мора свим снагама да се фокусира како би спречио да Приштина добије столицу у УН:

- Без обзира на то да ли је држава мала или велика, тај глас исто вреди у Генералној скупштини. Када Савет безбедности препоручи пријем нове чланице, она мора да добије подршку две трећине гласова присутних држава.

Иза свега што се последњих недеља дешава на северу Косова, као и иза офанзиве Приштине на светској сцени, заправо стоје моћне државе, које су међу првима признале Косово и које сада покушавају да до краја заокруже пројекат независности - сматра професор Предраг Симић.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер