Početna strana > Hronika > Vesti: Srpska armija kao turističko društvo
Hronika

Vesti: Srpska armija kao turističko društvo

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 13. decembar 2010.

Vojska je danas neutralna, ali ne znamo čemu služi, šta će raditi profesionalni vojnici u zemlji koja više neće ratovati, a ne učestvuje u mirovnim misijama po svetu. Tako je Srbija dobila olovne vojnike. Odlazak u armiju simbolisao je razdvajanje od majke, a u vreme Milana Obrenovića ukinuta je narodna i ustanovljena stajaća vojska, jer "ko nije za vojsku, nije ni za devojku".

Od one narodne "rado Srbin ide u vojnike" ne ostade ništa, mnogi potencijalni gušteri odahnuli su kada je i zakonom utvrđeno da od Nove godine nema više poziva u vojsku. Dug otadžbini vraćaće profesionalci i šačica onih koji to istinski žele. Na platnom spisku Ministarstva odbrane naći će se oko 38.000 zaposlenih, od toga će trećina biti civili, a ostali će nositi uniformu. Ovde će mesto naći oko 25.000 aktivnih vojnika: generala, oficira, podoficira, profesionalnih vojnika, aktivnih rezervista, pitomaca vojne gimnazije i akademije. Procene su da će regruta dobrovoljaca biti oko 2.000.

Ostatak muškog roda u Srbiji neće imati uspomene iz vojske. Neće imati ispraćaj pod šatrom, druga iz rova do groba, neće ga zvati gušterom ni džombom, neće okusiti vojnički kupus i pasulj... Gde će onda steći potvrdu da su postali muškarci?

Jer, još od Milana Obrenovića, kad je ukinuta narodna i ustanovljena stajaća vojska, u Srba važi da "ko nije za vojsku, nije ni za devojku". Kad te prime u vojsku, to znači da si zdrav, da nemaš falinku... Glumac Petar Božović nedavno je zavapio da ovi taze srpski oficiri nose uniforme "kao ferijalni savez, a vojska nam je slabija od lovačkog društva".

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je odlazak u armiju u srpskoj prošlosti simbolisao razdvajanje od majke.

"Mamin sin vraćao se kao muškarac spreman na ženidbu. Tek tada su ga porodica, ali i komšiluk i prijatelji, shvatali za ozbiljno", objašnjava Milivojević.

Vojnik je bio ponos i dika, a vojna lica bila su izuzetno poštovana. Motiv za ostanak u vojsci, ipak, retko je bio status u društvu. Nemaština je očeve terala da svoje sinove šalju u vojnike, jer tu im je bio zagarantovan stan i solidna plata. Godinama unazad ova privilegija se u srpskoj vojsci izgubila, nije bilo novca ni da se prehrane oni na obuci, pa su regruti neretko završavali na majčinom ručku. Vojna imovina se rasprodaje, pa svakodnevno novine pišu o hotelima koji se grade na mestu bivših kasarni. Vojsku smo zamenili turizmom.

"Mislim da, ipak, većina ovdašnjih Srba za armijom neće žaliti. Jer, od onih strašnih ratnih devedesetih odlazak u vojsku praćen je negativnim osećajem, roditelji su smatrali da im decu uzimaju zarad nekih promašenih ciljeva", smatra Milivojević.

Profesionalizacija srpske vojske od 1. januara 2011. definitivno je podelila srpsku javnost. Neki, na čelu sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, smatraju da je to trebalo odavno uraditi. Druge je stid što od svojevremeno četvrte vojne sile u Evropi ne ostade ništa. A jugoslovenska vojska, zaista je bila sila! Naoružanje, mehanizacija, vojna industrija... I danas se vrlo malo zna o tajnim vojnim objektima, podzemnim skrovištima, nepreglednim lagumima...

Posle posete vojnog podzemnog grada u Han Pijesku, glavnog zapovednog mesta nekoliko stožera bivše Jugoslavije, jedan nemački pukovnik, član stožera Eufora u BiH, bio je šokiran. "To je nepojmljivo, tako nešto ne postoji nigde, to je celi fantastični vojni podzemni svet, opremljen za duži boravak nakon atomskog udara". Podzemnih objekata, navodno, najviše ima u Bosni (12), zatim u Srbiji (sedam), Hrvatskoj (pet), Sloveniji (tri), Crnoj Gori (tri) i Makedoniji (dva).

Četrdesetak podzemnih objekata građenih do devedesetih godina, prema nekim grubim procenama, koštalo je oko 90 milijardi dolara. Samo je kompleks podzemnog aerodroma Željava, na granici BiH i Hrvatske, navodno koštao od pet do osam milijardi dolara.

Doktor vojnih nauka i pukovnik u penziji Mihajlo Basara o ovim podzemnim objektima malo zna, ali je siguran da ih ima dosta. Glavni razlozi bili su geografski položaj i planinski teren. Išlo se logikom ako nas napadnu sa istoka, lako će proći kroz ravnicu Slavonije, ali će stati u planinama Bosne.

"Iako sam oduvek bio kritički nastrojen prema JNA, jer je bila ideološka tvorevina koja nije mogla da razdvoji pojam odbrane države od odbrane Broza, smatram da je to bila uzorna vojska! U svakom pogledu je bila neuporedivo bolja od ove koju imamo danas. Od brige za vojnika koji je došao, preko stručnosti, do neke moralne odgovornosti koja je vladala. Čak ne želim da prihvatim ni da je bila veliki budžetski potrošač, jer smo imali ogromnu vojnu industriju, proizvodnju naoružanja, veliki broj objekata... Mogla je sama sebe da finansira", kaže Basara.

Sa ovim se, međutim, ne slaže Bojan Dimitrijević, istoričar i nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, koji je napustio ovo ministarstvo zbog, kako kaže, konceptualnog i ličnog neslaganja sa ministrom Draganom Šutanovcem.

"Vojska je bila najveći budžetski potrošač. Na nju je odlazilo osam do 11, čak i 13 odsto budžetskih sredstava. Danas je to svedeno na 2,4 odsto. U periodu od 2003. do 2008. godine radilo se na procesu redefinisanja uloge vojske, pa je došlo i do smanjenja budžetskih sredstava koji je država mogla da odvoji. Srpska vojska je danas neutralna, ali ne znamo čemu služi. Šta će raditi profesionalni vojnici u zemlji koja više neće ratovati, koja je vojno neutralna i ne učestvuje u mirovnim misijama po svetu?", pita Dimitrijević.

"Mi imamo čitave generacije mladih ljudi u Srbiji koji ne znaju da barataju oružjem i ne znaju ništa o vojsci. Rezervna vojska u Srbiji nije sazivana najmanje 10 godina. Mi imamo veliki problem, jer nemamo mehanizme kojim bi ostali deo muškog stanovništva koji neće služiti vojsku pripremili za neki mogući konflikt. U drugim zemljama postoji koncept aktivne rezerve koji podrazumeva sazivanje rezervne vojske jednom godišnje na nekoliko nedelja. Ali, ti ljudi zbog toga ne gube posao, imaju dnevnice i zbog toga što aktivno učestvuju u rezervi njihov privatni život ne trpi. U Srbiji to nije slučaj", kaže Bojan Dimitrijević.

Tako je Srbija dobila olovne vojnike, koji služe za ukras i parade...

(Vesti)