Ветон Сурои: Нова резолуција о Косову непотребна

Косовски публициста и аналитичар Ветон Сурои говорио је у америчком Институту за мир о будућности и приоритетима Косова. У разговору за Глас Америке, Сурои је казао да би Приштина и Београд требало да започну дијалог о практичним питањима, важних за живот грађана. Такође је нагласио да је нова резолуција за Косово, коју је на прекјучерашњој седници Савета безбедности Уједињених нација затражио косовски шеф дипломатије, непотребна.

Српски и косовски министар иностраних послова, Вук Јеремић и Скендер Хисени, су на седници Савета безбједности УН остали при својим тумачењима саветодавног мишљења Међународног суда правде и оценама косовске независности. Јеремић је такође истакао да резолуција 1244 остаје пресудна у решавању питања Косова, док је Хисени затражио да се замени новом која ће узети у обзир независност и мишљење суда.

Косовски публициста и политички аналитичар истиче да су оба министра губила време.

“Мислим да је ирелевантно ово што каже господин Јеремић, јер је саветодавно мишљење које је тражила Србија веома јасно и изричито исказало да је декларација легална и да је начин на који се дошло до декларације заправо путем резолуције 1244. Тако да је у том смислу конзумирана резолуција, правно гледајући. Косовски министар пак с друге стране губи време јер је ирелевантно и непотребно заправо тражити нову резолуцију за Косово јер је оно независно, не само због тога што је декларисало независност већ због броја признања које је добило од релевантних земаља. Тај број ће расти и не видим зашто би се Савет безбедности бавио тиме.“

У сједишту УН-а чули су се и чести позиви на успостављање дијалога Београда и Приштине. Сурои каже да је проблем како дефинисати тај дијалог и утврдити о чему ће се разговарати, наглашавајући да се не треба бавити питањем независности Косова.

"Оно чиме се треба бавити, то је један дијалог који ће третирати нека од тих отворених питања која су веома релевантна за живот грађана - од регистарских таблица и путовања до осталих практичних питања. Како ће до тога доћи, то је опет питање. Питање је исто тако да ли постоји добра воља за дијалог. Уколико Србија понавља цело време да би она желела дијалог, али да никада неће признати независност Косова, онда о чему заправо разговарати између Србије и Косова. Ако Србија каже да тражи европске интеграције, европски оквир, али с друге стране тражи да Никарагва буде земља која ће одредити будућност Косова и релације Косова и Србије онда због чега тражити тај европски оквир. Тако да мора доћи до разјашњена унутар београдске позиције о томе шта заправо хоће и то наравно урадити преко Европске уније, јер ја мислим да је битно и за Београд и за Косово дефинисати оквир дијалога тако да то буде веома јасно у оквиру будућности у Европској унији."

Косовски аналитичар сматра и да предлог резолуције, који је Србија поднела Генералној скупштини Уједињених нација, само може искомпликовати ситуацију.

"Али што је компликованија ситуација, то ће бити компликованија за Србију. Она ће бити компликована и за међусобне односе, али ће више бити компликована за Србију. Србија је поставила то питање и добила је одговор по којем је правно та декларација била у складу са међународном правом. Тако да не видим разлог зашто би се сада бавила том резолуцијом или новом резолуцијом, којом би покушавала да са потпором трећег света отвори једно питање које је европско."

Ветон Сурои каже да се не треба бавити ни питањем могуће поделе Косова или давања шире аутономије за Србе на северу, јер је Косово признато као целина.

"Оно о чему се мора разговарати су решења која немају територијални значај. То су права која нису везана за територију. Србин мора имати иста права у једној општини где је у потпуној већини и у једној општини где је у потпуној мањини. Тако да права не могу бити везана за територију, али морају имати веома исказане механизме одбране, посебно када су угрожена у мањинском односу."

Говорећи о европској будућности Косова и Србије, Сурои је нагласио да је њихова успешна интеграција важна за спољну политику Европске уније.

"Ако не може решити један релативно безазлен проблем као што је Косово и Србија, како ће третирати друге веома озбиљне проблеме са којима се мора бавити, од веома ризичних региона као што је Блиски исток до питања трговинских баланса, Индије и Кине."

(VOA)