Вијетнам и Венецуела: Независност Косова нелегална

Последњег дана расправе у Међународном суду правде у Хагу, о легалности једностраног проглашења независности Косова и Метохије своје аргументе у прилог одбране српских интереса изнеле су Венецуела и Вијетнам.

Међународни суд правде у Хагу окончао је данас вишедневну јавну расправу о проглашењу независности Косова, излагањима ставова Вијетнама и Венецуеле, чији су представници оценили да је проглашење независности Косова у супротности са међународним правом и Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

Заступница Вијетнама Нгујен Ти Хоанг Ан је изјавила да је Резолуција 1244 обавезујућа за све чланице УН и основ за решење косовског проблема.

Резолуција 1244 потврђује суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије и Србије и одређује да Косово може имати широку аутономију, али не и статус независне државе, рекла је Нгујен Ти Хоанг Ан нагласивши да Резолуција 1244 предвиђа да се решење коначног статуса Косова може постићи искључиво преговарачким процесом, уз сагласност обе стране, и да само Савет безбедности УН може одредити када је тај процес завршен.

Поводом тврдњи да је народ Косова имао право на самоопредељење, па тиме и проглашење независности, Нгујен Ти Хоанг Ан је оценила да тај принцип није доминантан у односу на основе међународног права - очување суверенитета и територијалног интегритета једне земље.

Представник Венецуеле Алехандро Флеминг је рекао да се право народа на самоопредељење односи искључиво на колоније, а да Косово никада није било колонија, нити независна држава.

Албанско становништво Косова ужива сва мањинска права у оквиру Србије и не постоји основ за проглашење независности, оценио је Флеминг нагласивши да основ за проглашење независности не може бити оцена бившег специјалног изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија да су исцрпљене могућности да се преговорима дође до решења коначног статуса Косова и препорука да Косово, ради јачања стабилности у региону, треба да постане независно.

"Како је могуће да нестабилност могу изазвати преговори, али не и одлука једне стране која је незадовољна током преговора", упитао је Флеминг.

Према његовим речима, Резолуција 1244 позива на постизање политичког решења и искључује могућност отцепљења Косова, јер би тиме био нарушен суверенитет и територијални интегритет Србије.

На крају седнице судије Абдул Корома, Мухамед Бенуна и Антонио Августо Кансадо Триндаде затражили су од учесника расправе да одговоре на питања везана за тврдње да међународно право не забрањује сецесију, обећања учесника парламентарних избора на Косову 2007. године да ће прогласити независност и на одредбе споразума из Рамбујеа из 1999. године.

Писани одговори требало би да буду достављени суду до 22. децембра.

Током девет дана расправе пред Међународним судом правде, мишљење је изнело 29 делегација.

Оцену да је проглашење независности Косова у супротности са међународним правом изнеле су, поред Србије, Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Вијетнам, Боливија, Венецуела, Азербејџан и Белорусија.

Супротан став су, уз косовске представнике, имале САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Аустрија, Норвешка, Данска, Финска, Бугарска, Хрватска, Албанија, Јордан и Саудијска Арабија.

Представник Бурундија је оценио да ће Косово наставити да постоји као ентитет, без обзира на одлуку Међународног суда правде.

Не постоји рок у којем би Међународни суд правде требало да донесе мишљење о проглашењу независности Косова.

(РТС)