Више од пола плате за основе животне намирнице

БЕОГРАД - Просечно трочлано домаћинство у Србији троши око 56 одсто прихода на покриће основних животних трошкова - хране, становања и комуналија, што указује на висок степен сиромаштва у земљи, оценио је данас економиста Саша Ђоговић.

Он је, на конференцији за новинаре Института за тржишна истраживања (ИЗИТ), рекао да је само на храну и безалкохолна пића у трећем кварталу прошле године одлазило 41,1 одсто примања. То је знатно изнад просека у развијеним земљама Европске уније, у којима просечна домаћинства на те производе издвајају месечно око 15 процената примања.

По овоме параметру, Србија је слабија и од Бугарске у којој је просечно домаћинство на потребе исхране усмеравало 34,7 одсто месечних примања, додао је Ђоговић.

Он је указао да просечно трочлано домаћинство у Србији више издваја за алкохолна пића и дуван (4,5 одсто примања), него за здравство (4,4 одсто) или образовање (свега 0,7 одсто зараде).

"Здравство и школство су два стуба једне нације и од степена развијености и стабилности ових стубова зависи даља перспектива, не само економског, него укупног развоја друштва", нагласио је Ђоговић.

Према његовим речима, земља са слабим здравственим и едукативним перформансама становништва не може да рачуна на одржив привредни и целокупни развој јер нема сопствене здраве људске ресурсе или су они веома малобројни.

У таквим земљама, међу којима је и Србија, моралне вредности су на дну вредносних параметра, док су на врху лествице приоритета политиканство и осредњост, проткани одсуством одговорности, сматра Ђоговић.

Тешко одржива пројектована стопа инфлације

"У Србији ће у овој години бити тешко одржива горња пројектована стопа инфлације од шест одсто", додао је Ђоговић, уз оцену да ће бити виша минимум за два процента.

"Сада је незахвално давати прогнозе али тенденције су такве да би стопа инфлације могла да буде премашена и износи минимално осам одсто, што ће додатно умањити и онако низак кредибилитет креатора економске политике", казао је Ђоговић Танјугу.

Он је објаснио да је већина предузетника своју ценовну политику дефинисала са пројекцијом инфлације за два процента више него што је то званична пројекција, по којој је горња граница инфлације у Србији шест процената.

Народна банка Србије за 2011. годину пројектовала је стопу инфлације од 4,5 одсто, плус- минус 1,5 одсто.

Ђоговић је истакао да ће проблем инфлације у Србији у 2011. години бити додатно појачан, посебно у првом полугођу због раста цена, како је рекао, на основу депресијације девизног курса, раста цена производа и услуга под ингеренцијом државе, као и због акцизне политике.

"Уз то и кретања на светском тржишту енергената, као и на светском тржишту пољопривредних производа и других сировина, метала и неметала не иду на руку јењавања инфлационих токова, већ даљем распламсавању", упозорио је он.

Ђоговић је казао да ће неликвидност српске привреде бити продубљена током 2011, због проблема у финансирању пословања јер су, како је истакао, кредити скупи а могу бити и скупљи јер се очекује повећавање референтне каматне стопе.

Према његовим речима, проблем је и измиривања преузетих кредита предузећа према пословним банкама и државе према међународним финансијским кредиторима.

Ђоговић је додао да ће се током године, уколико буде продат "Телеком", ови проблеми мало "забашурити" јер се може очекивати да ће део средстава отићи на измиривање кредитних обавеза државе.

Директор Института за тржишна истраживања Милоје Кањевац рекао је да су велика задуженост, пад производње, трговине и пословања и велика незапосленост главни проблеми са којима је суочена српска економија.

Он је рекао да је у Србији око милион незапослених, док је повећан само број државних чиновника. Кањевац сматра да у Србији има три пута више државних службеника него што нам треба.

(РТВ)