Влада Србије упутила предлог Скупштини да сазове посебну седницу о КиМ

Влада Србије упутила је Скуштини предлог да сазове посебну седницу на којој би се обратио председник Србије Александар Вучић и посланике известио о току преговарачког процеса са Приштином, а уједно је у процедуру послат и извештај Канцеларије за Косово и Метохију о преговорима од 1. септембра 2022. године до 15. јануара ове године.

Предлог је упућен у скупштинску процедуру 30. јануара, а потписала га је премијерка Ана Брнабић.

„Премда се криза дијалога Београда и Приштине од 2018. године системски развијала и продубљивала, током овог извештајног периода непобитно је дошло до њене крајње ескалације. Искључиву одговорност за такав развој догађаја неспорно сносе актуелне Привремене институције самоупаве у Приштини, које од доласка на власт Аљбина Куртија појачавају систематску дискирминацију Срба, уз упорно одбијање спровођења и кршења готово свих договора“, наводи се у тексту.

У извештајном периоду, додаје Канцеларија, забележено је 68 етнички мотивисаних напада, а на Бадњи дан (6. јануара) су у пуној мери приштинске структуре потврдиле свој антисрпски карактер.

„Последичне реакције званичника у Приштини на напад на српску децу у потпуности су потврдиле да те институције у најмањој мери идејно подстичу насиље против Срба“, истиче се у тексту поводом покушаја убиства дечака (11) и младића (21) у Готовуши на Бадњи дан.

Канцеларија подсећа и на одговор Кфора да се одбије повратак дела српских безбедносних снага на Косово, постављање пунктова јединица косовске полиције на више локација на северу, поступање правосуђа на Косову и на случај Дејана Пантића, када више од 10 дана није било информације где се налази после хапшења.

У Извештају се говори о Николи Недељковићу, који је пуштен на слободу после шест месеци затвора после хапшења на Газиместану, случају породице Петровић у Великој Хочи, рањавању Миљана Делевића на Бистричком мосту, Стефану Томићу који је претучен на Божић и Лазару Милутиновићу из Сувог Дола, којег су напали Албанци.

У тексту се подсећа и на ситуације које су довеле до тога да Срби изађу из приштинских институција, пре свега полиције и правосуђа, али и подизања барикада.

„Овако нецивилизацијско поступање приштинске стране је од септембра 2022. године проузроковало више озбљних криза на терену и последично определило природу дијалога“, истиче се у извештају и додаје да се дијалог користио као механизам за деескалацију криза, уместо решавања питања ради унапређења квалитета живота људи.

„Расплет криза је на крају уверљиво показао колико је дијалогу системски недостајао уравнотеженији приступ странама, јер је Приштина одустала од ескалације тек после врло директног и недвосмисленог међународног притиска“, истиче се у извештају Канцеларије.

Канцеларија наводи и да ће српска страна наставити на инсистира на прироитетном и неодложном испуњењу обавезе формирања Заједнице српских општина.

Током извештајног периода, наводи се, закључен је један споразум којим је регулисано питање регистарских таблица возила.

У закључку Извештаја се наглашава да је постигнуто по српску страну „објективно повољно компромисно решење кроз договор о таблицама од 23. новембра“, Београд и Срби са Косова су испословали јасну и недвосмислену писану потврду Кфора да приштинске безбедносне снаге неће улазити на север без одобрења команданта Кфор и четири српска градоначелника.

Добијена је заједничка јавна изјава САД и ЕУ којом се гарантује да Приштина неће хапсити и процесуирати било којег Србина који је учествовао на „мирним протестима/барикадама“, а очуван је и знатно унапређен кредибилитет српске стране као поузданог партнера који је посвећен нормализацији односа, чиме су „осујећене малициозне приштинске намере да портретише Беопград као наводни извор нестабилности у региону“.

Према најавама, седница Скупштине Србије биће одржана у четвртак, 2. фебруара. У документима које је Влада Србије упутила у парламент нема речи о француко-немачком, односно европском предлогу за решење косовске кризе.

Међународни изасланици САД, Италије, Француске и Немачке, које је у Београду и Приштини предводио специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак, донели су 20. јануара предлог европског плана за наставак дијалога, који није доступан јавности, а који ће вероватно бити тема дебате у Скупштини Србије.

(ФоНет)