Владика Теодосије у ауторском тексту за „Данас“: Манастир Високи Дечани стално је на удару

Ауторски текст епископа рашко-призренског о угрожености српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији и одлуци да се чувени манастир уврсти у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи

Поводом одлуке угледне европске невладине организације за културну баштину Европа Ностра од 8. априла 2021. да уврсти манастир Високи Дечани, поред неколико других културно-историјских објеката у Италији, Аустрији, Северној Македонији, Хрватској и Грчкој у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи, већ данима смо сведоци организоване кампање коју спроводе косовске институције, албанске организације цивилног друштва на Косову (међу којима су неке одраније познате по екстремном национализму) и део медија.

Циљ ове кампање јесте да се Европа Ностра прикаже као организација коју су наводно инструментализовали Влада Републике Србије и СПЦ, чиме се додатно још више угрожавају светиње наше Цркве на Косову и Метохији, посебно манастир Високи Дечани.

Најпре се 18. марта 2021. појавило писмо упућено организацији Европа Ностра од стране садашњих водећих личности косовских институција – Албина Куртија и Вјосе Османи, које је у јавност пустио нови министар културе Хајрула Чеку.

Ове организације ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика Унеско још од 2006. на листи „Светске баштине Унеска у опасности“ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом Кфора због реалних безбедносних ризика

Потом је у суботу, 16. априла, уследило и јавно писмо 40 албанских организација цивилног друштва на Косову, које оштро критикују одлуку организације Европа Ностра, износећи оптужбе да уписивање манастира Високи Дечани на европску листу седам најугроженијих споменика културног наслеђа ствара „лажан одраз стварности на Косову“ и да подаци о номинацији „углавном потичу из извештаја српских институција“.

Ове организације тврде да су „већ препознате универзалне вредности објеката које је Унеско ставио на Светску листу културне баштине“, а да притом ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика Унеско још од 2006. на листи „Светске баштине Унеска у опасности“ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом Кфора због реалних безбедносних ризика.

Као епископ рашко-призренски и дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани (од 1992. до 2011) осећам потребу да се јавно огласим и изразим најдубљу забринутост, јер се вишегодишња кампања скрнављења и уништавања српске православне културне баштине на Косову и Метохији сада наставља агресивним институционалним и политичким притиском косовских институција, као и негативном медијском кампањом против наше Цркве, а посебно манастира Високи Дечани.

Манастир Високи Дечани, као један од најважнијих споменика Унеска у овом делу Европе, Европа Ностра сврстала је ове године међу седам најугроженијих споменика културе, пре свега имајући у виду да га је као угроженог препознао сам Унеско.

Циљ ове одлуке није политички мотивисан, јер су међу објектима и споменици из више европских земаља, већ искрена намера да се подстакне боља заштита и толерантнији однос према овом значајном споменику и светињи СПЦ.

Уосталом, културна баштина треба да зближава, а не раздваја људе.

Манастир Високи Дечани ипак је 21 годину под јаком заштитом међународних снага Кфора, посебно италијанског контингента, који непрекинуто све ово време чува овај манастир.

Високи Дечани су тренутно једини верски објекат на Косову и Метохији под заштитом Кфора, али и једини верски објекат и споменик Унеска у Европи под оваквом војном заштитом.

А то засигурно није без разлога, о чему сведоче следеће чињенице:

а) Први оружани напади албанских екстремиста блиских ОВК почели су одмах након завршетка рата и доласка међународних мировних снага. У фебруару и јуну месецу 2000. на манастир Високи Дечани је испаљено неколико минобацачких граната. Након напада присуство снага Кфора је појачано, тако да су манастир једно време обезбеђивала и оклопна возила, а монаси годинама путовали под војном пратњом. То није била заштита од мирних суседа, већ од екстремистичких наоружаних група косовских Албанаца, које су тих месеци уништиле или тешко оштетиле 107 српских православних цркава (што је детаљно документовано фото-архивом), прогонећи истовремено српски народ, иако је оружани сукоб био завршен.

б) У „Мартовском погрому“ (17-18. марта 2004), када су само за два дана косовски албански екстремисти брутално уништили или тешко оштетили још 35 светиња СПЦ широм Косова и Метохије, у ноћи 17. марта на манастир Високи Дечани испаљено је осам минобацачких граната. Истрагу је спровео и документовао италијански Кфор. Наредног дана око 400 косовских Албанаца окупило се у граду Дечани са намером да оружано нападну манастир, али су у последњем тренутку спречени, пре свега захваљујући посредовању бројних међународних званичника и нарочито тадашњег команданта Јужног крила Нато снага, америчког Адмирала Џонсона, који нам је лично пренео шта је све те ноћи учинио да би спречио напад на манастир.

Након овог напада Кфор је опет појачао присуство и организовао неколико контролних пунктова.

Спровођене су редовне вежбе Кфора у циљу реаговања у случају нових напада.

Како би се манастир додатно заштитио 2004. Дечани су уврштени у листу споменика светске културне баштине Унеска.

Након две године на листу су додати и манастири Пећка патријаршија, Грачаница, као и храм Богородице Љевишке у Призрену, а 2006.

Унеско ставља сва четири поменута споменика – све четири светиње СПЦ на КиМ на листу Светске културне баштине у опасности, на којој се и данас после 15 година налазе.

Иначе, садашњи председник САД, а тада сенатор Џозеф Бајден 9. марта 2005. је у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани, о чему постоји сачувани транскрипт, али и о томе како су дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност, о чему су у више наврата током и након сукоба извештавали угледи западни медији. Г. Бајден је, иначе, два пута посетио манастир Високи Дечани.

Једном као сенатор 2005, а други пут као потпредседник САД 2009, када је посебно нагласио позитивну улогу манастира у време сукоба 1999. године.

ц) Дана 30. марта 2007. на манастир Високи Дечани испаљена је граната из зоље са оближњег брда. На сву срећу, граната је погодила средњовековни зид манастира, али не и цркву, која је циљана. Непосредно након напада генерални секретар Унеска Коићиро Мацура 6. априла 2007. осудио је у писаној изјави у име Унеска напад на овај споменик светске културне баштине. Иако је одмах након напада удружење ратних ветерана ОВК у Дечанима, са локалним албанским медијима, оптужило Србе, па чак и сам манастир за оркестрацију овог напада, након полицијске истраге ухапшен је локални Албанац Јетон Муљај, кога је суд у Пећи 25. фебруара 2009. осудио на три и по године затвора због напада на манастир.

д) Следећи инцидент се догодио 13. октобра 2014. када су на манастирским спољашњим зидовима, у непосредној близини, исписани графити терористичке организације ИСИС и ОВК, уз натпис на енглеском „Калифат долази“. Косовска полиција је покренула истрагу, али починиоци овог инцидента никада нису пронађени. Кфор је додатно појачао заштиту манастира и повећао број патрола.

е) У вечерњим часовима 31. јануара 2016. испред манастира ухапшена су у возилу четворица косовских Албанаца: Кусхтрим Курти, Кусхтрим Рама, Албан Келменди и Арбен Имер. Након претреса возила косовска полиција и Кфор пронашли су оружје и литературу, која је јасно указивала на могуће везе са ИСИС-ом. Више косовских медија су убрзо објавили да је косовска полиција претресом куће Куштрима Куртија пронашла још оружја и заставу терористичке организације ИСИС. Хапшење четворице косовских симпатизера ИСИС-а испред манастира Дечани у јануару 2016. забележено је и на видео-камерама. Жалосно је да косовска полиција није показала никакво интересовање за видео-снимке са манастирских безбедносних камера, док су истрагу о очигледно планираном терористичком нападу детаљно спровеле војне обавештајне службе италијанског и немачког Кфора.

Двојица од четворице поменутих ухапшених били су на међународној листи лица повезаних са тероризмом. Након инцидента постављен је додатни број видео-камера Кфора, а по први пут у манастир је смештено и неколико војника Кфора ради бољег обезбеђења. Према информацијама једног полицајца из Дечана, који је желео да остане анониман, у возилу ухапшених пронађен је у резервној гуми и експлозив.

У то време знатан број младих Албанаца са Косова учествовао је у рату у Сирији под црном заставом ИСИС-а, о чему су писали и бројни међународни медији, укључујући и Њујорк тајмс.

Ово су само најважније безбедносне претње са којима се манастир Високи Дечани суочавао претходних година. Манастир Високи Дечани као и цела наша Епархија на Косову и Метохији се последњих година посебно суочава и са институционалним притисцима, претњама, медијским нападима, као и отвореним непоштовањем косовских закона:

а) Најпре треба поменути покушај градње магистралног пута Дечани – Плав који је 2013. спречен након интервенције америчке амбасаде у Приштини и кабинета тадашњег америчког потпредседника, а садашњег председника г. Џозефа Бајдена и тадашњег његовог шефа кабинета, а садашњег државног секретара САД Антонија Блинкена, након њиховог разговора са тадашњим премијером Тачијем.

Из међународних институција послана је јасна порука косовским званичницима да по косовским законима магистрални (транзитни) пут (посебно међународног карактера) не може да пролази кроз заштићену зону.

Међутим, власти општине Дечани и нова влада Косова нису одустајали од намере да саграде спорни пут без заобилазнице.

Поводом незаконитих радова у заштићеној зони манастира 2018. и 2020. оглашавали су се амбасадори водећих западних земаља, а у новембру 2020. донесена је коначна одлука Савета за заштићене зоне да се магистрални пут не сме градити кроз заштићену зону, већ само као заобилазница.

О овом питању детаљно правно мишљење дали су претходно правни тимови ЕУ канцеларије и ОЕБС-а. Рехабилитација локалног пута кроз зону је одобрена само уколико се буде одвијала паралелно уз изградњу заобилазнице и, наравно, уз забрану тешког транзитног саобраћаја.

Од новембра 2020. када је одлука донесена и потписана од стране свих чланова Савета, укључујући и градоначелника Дечана, који се сложио са одлуком, није, нажалост, направљен ниједан корак у правцу градње заобилазнице. Самим тим, било какви радови на локалном путу, према одлуци Савета за заштићене зоне нису дозвољени и представљали би кршење закона и одлуке Савета.

Тврдња, која се помиње у писму Курти-Османи, да овде није реч о међународном путу није тачна, јер је општина Дечани званично прогласила градњу овог пута са црногорском општином Плав уз подршку два претходна премијера Косова. Премијер Хоти је 16. јуна 2020. чак нагласио „да је пут Дечани-Плав важан пројекат за албанске земље“, што су објавили водећи косовски медији.

б) И коначно, један од највећих проблема са којим се суочава манастир Високи Дечани, свих ових година, јесте покушај узурпације 24 хектара манастирске земље, која је само један део од укупно 700 хектара земље која је манастиру конфискована од стране комунистичких власти 1946. године. Поменута 24 хектара су манастиру враћена пре оружаног конфликта на Косову и Метохији, одлуком Владе Републике Србије 1997. по свим тадашњим законима.

Иако је та земља уредно била убележена у општински катастар, локалне албанске власти су незаконито промениле садржај катастра 2002. и од тада до 2016. трајала је мукотрпна правна борба манастира са општином Дечани и њеним непостојећим фирмама, које су упорно представљане као наводни власници земљишта.

Правни процес пред косовским судовима је завршен одлуком најпре Врховног суда Косова, а затим и Уставног суда Косова 20. маја 2016. да се манастиру признаје власништво над поменутом земљом и да исту треба унети у катастар.

Већ је пет година како се ова одлука не спроводи и поред захтева Уставног суда Косова од 28. јануара 2019. и више саопштења представника Амбасаде САД, канцеларије ЕУ и амбасадора Квинте да се она спроведе и земља укњижи у катастар.

Ово питање се последњих година такође редовно помиње као проблем у вези са поштовањем верских слобода на Косову у извештајима Стејт департмента.

Насупрот свему томе, општинске власти у Дечанима су годинама уз помоћ екстремно настројених група спроводиле систематску медијску хајку на манастир, организовали неколико пута демонстрације и чак покушали да блокирају приступ манастиру.

Ово озбиљно питање се не помиње ни у писму Курти-Османи, као ни у поменутом писму албанских организација цивилног друштва на Косову, као да закони и судске одлуке на Косову не вреде за све грађане једнако.

Поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Косову и Метохији, наводно 'албански споменици културе и да их Косово правно штити'

Поврх свега тога, поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Косову и Метохији, од којих су многи скрнављени, паљени, или чак потпуно рушени од стране албанских екстремиста НАКОН завршетка рата, наводно албански споменици културе и да их Косово правно штити.

Пред страним представницима се упорно тврди да овде наводно владају етничка и верска хармонија, иако односи између Срба и Албанаца већ годинама нису били тако погоршани као сада.

Иако у косовским законима формално постоје одређене гаранције заштите објеката СПЦ на основу обавеза које је Скупштина Косова 2008. прихватила из тзв. Ахтисаријевог плана – Анекс В, оне се редовно не поштују, као ни званично име Српске православне цркве.

Посебно нечастан пример напада на манастир Дечани и нашу Цркву представља најновија медијска хајка једне маргиналне организације, познате по нечасној улози у ширењу лажних информација у току албанских нереда 2004, о чему су писали и ОЕБС и организација Хуман Рајтс Воч.

Ова организација која се наводно бави „људским правима“ директно је сасула низ оптужби на личност садашњег игумана Дечана архимандрита Саве, који је са својом братијом заједно са нама као епископом свих ових година активно посвећен очувању духовне и културне баштине СПЦ на Косову и Метохији, али и међуетничком и међуверском помирењу.

Ниједан представник косовских институција, или неке албанске организација цивилног друштва са Косова, није изразио неслагање са оваквим лажним и неоснованим оптужбама, што говори о опасном порасту нетолеранције према српском становништву на КиМ.

Забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Косову. Наша баштина сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Косову и Метохији

Имајући све ове чињенице у виду, можемо само да кажемо да забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Косову, представљају жалостан пример нетолеранције и показатељ су стварних намера косовских институција које желе да присвоје српску духовну и културну баштину, што је влада Косова и пробала Нацртом закона о културној баштини 2015. године.

Наша баштина, која је вековима чувала идентитет нашег народа, културу и веру, сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Косову и Метохији.

Због тога, овим саопштењем желимо да скренемо пажњу јавности да се ни братство манастира Високи Дечани, ни наша Епархија, не осећају сигурно и заштићено у оваквој ситуацији.

Морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити. Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права

Због свакодневног кршења закона, људских и верских права српског народа на Косову и Метохији, честих пљачки и скрнављења наших храмова, гробаља, спречавања повратка нашег протераног народа, онемогућавања приступа верника неким од наших верских објеката, морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити.

Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права, јер је међународно цивилно и војно присуство тренутно једини гарант нашег опстанка.

Подржавајући свесрдно принцип да се сви проблеми морају решавати мирно и цивилизовано, сматрамо да је због свега наведеног неопходно да се у процесу дијалога Београда и Приштине обавезно размотре додатне институционалне мере заштите светиња СПЦ и нашег верног народа, као важан предуслов за решавање постојећих питања на Косову и Метохији.

(Данас)