Vladimir Petrović: Kraj epidemije može da bude proglašen kada 28 dana ne bude zabeležen nijedan slučaj zaraze, još uvek je rano za odjavu

Za njega je epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović rekao da je "naš najveći radno aktivni poznavalac epidemiologije zaraznih bolesti". Član je medicinskog Kriznog štaba, a sva je prilika da ga niste nikada videli na TV: prema rečima prof. dr Radovanovića, on se "tako uspešno sklanjao, da malo ko zna za njegovo članstvo". On je epidemiolog, prof. dr Vladimir Petrović.

Dr Petrovića smo najpre pitali – kako smo do sada prošli tokom epidemije.

Vladimir Petrović: Smatram da smo dobro prošli, da smo uspešno odgovorili na epidemijski talas i da možemo biti zadovoljni doasadašnjim rezultatima. Ključni cilj zacrtan pre epidemije, očuvanje funkcionalnosti zdravstvenog sistema, ostvaren je. Zdravstvene usluge su pružane građanima sve vreme epidmijskog talasa.

Nova.rs: Kada ćemo moći da proglasimo kraj epidemije u Srbiji?

O proglašenju kraja, odnosno, o odjavi epidemije u Srbiji odlučuje organ koji je i proglasio epidemiju bolesti od većeg epidemiološkog značaja. Po našem Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti to je uvek Ministarstvo zdravlja. Obično se, u redovnim uslovima bez pandemije, primenjuje pravilo da prođu dva maksimalna inkubaciona perioda bez registrovanih slučajeva bolesti, nakon čega se odjavljuje epidemija – dakle, 28 dana bez slučajeva.

Međutim u situaciji kada je proglašena pandemija (svetska epidemija) to može biti promenjeno – sa odjavom se može čekati do kraja pandemije. Činjenica je da će tokom leta biti dosta asimptomatski zaraženih osoba i neki od njih će imati pozitivan PCR test, zbog čega ćemo imati sliku da je bolest stalno prisutna i da se nisu stekli uslovi za odjavu. Kada bismo posmatrali samo prirodan tok epidemije, ona bi se mogla odjaviti kada prođe svoj vrhunac odnosno kada se 60-70 odsto ukupne populacije prokuži i stekne imunitet a epidemija krene u prirodno gašenje. U svakom slučaju, ostaje da se situacija prati i proceni u narednom periodu, kao i da se uzmu u obzir preporuke SZO. Još je rano za odjavu.

Vi ste jedan od članova Kriznog štaba u Srbiji, ali mali broj ljudi to zna, čini se kao da niste želeli da budete izloženi u javnosti. Zašto?

Mislim da sam bio prisutan u javnosti onoliko koliko je trebalo i koliko je to od mene traženo. Imajući u vidu ogroman obim posla kojem je služba kojom rukovodim bila izložena, nisam ni imao puno vremena na raspolaganju za odnose sa javnošću. Osim toga, smatram da je dovoljan broj kolega bio na raspolaganju i iznosio potrebne informacije u javnost, te da su građani bili u dovoljnoj meri informisani.

Da li je bilo nesuglasica u Kriznom štabu, posebno s obzirom na neke kontradiktorne izjave koje su iznosili različiti članovi?

U Kriznom štabu nije bilo nesuglasica. U toku svake sednice donošen je zaključak sa kojim su se svi saglasili i koji je izlazio ka sistemu i u javnost. Ako je i bilo različitih izjava u javnosti na određene teme, pre će biti da se na istu stvar gledalo iz različitog ugla i da se posledično davao drugačiji komentar, ali je cilj i strategija koja je primenjena uvek bila jedna te ista.

Možete li da posavetujete naše čitaoce kako da se ponašaju, sada kada su mere ublažene, a virus je i dalje prisutan, da li da i dalje nose rukavice, maske, dezinfikuju obuću i odeću kada spolja uđu u kuću?

Mišljenja sam da postoje dve kategorije ljudi koji bi trebalo i dalje da primenjuju mere socijanog distanciranja i da vode računa da se ne zaraze. U prvu spadaju hronični bolesnici koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i povišen krvni pritisak, hroničnih plućnih bolesti, dijabetes melitusa, gojazne osobe i osobe koje boluju od malignih neoplazmi.

Šta mislite o izjavama doktora Branimira Nestorovića, koje su izazvale burnu reakciju javnosti?

Ne bih komentarisao izjave drugih stručnjaka. Svako ima pravo na svoj stav i mišljenje, a javnost pravo da na njih na svoj način reaguje. Mislim da je kolega Nestorović uvek spreman da pojasni i dodatno objasni svoje stavove bilo kome ko smatra da mu je potrebno dodatno objašnjenje. Poštujem kolegu Nestorovića, kao i sve kolege s kojima sam u ovoj epidemiji do sada sarađivao i sa kojima ću, nadam se, imati priliku i ubuduće da sarađujem u ovoj borbi za dobro svih nas.

U drugu grupu spadaju nastarije osobe koje su u kolektivnom smeštaju u gerontološkim centrima, kao i druga lica u kolektivnom smeštaju koja su na dugotrajnom lečenju bez obzira na uzrast. Pojava bolesti u ovim kategorijama je proporcionalna težini kliničke slike i povećanoj verovatnoći smrtnog ishoda. Stoga, kod ovih osoba i dalje treba sprovoditi pojačane mere do momenta kada budemo imali na raspolaganju vakcinu kojom bi se mogli štititi tako da do bolesti ili ne dođe ili ako i dođe da bude praćena blažom kliničkom slikom.

Vaš kolega epidemiolog dr Zoran Radovanović, pohvalio vas je javno, rekavši da ste naš “najveći radno aktivni poznavalac epidemiologije zaraznih bolesti”. Koliko vam znači mišljenje kolega?

Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim profesoru Zoranu Radovanoviću na pohvalama i na visokom mišljenju koje ima o meni, posebno jer se radi o jednom od nekoliko malobrojnih doajena naše epidemiologije od II svetskog rata pa do danas. Mišljenje kolega kada je struka u pitanju najviše znači i posebno se ceni. Trudiću se da tu ocenu i poverenje koje mi je ukazao profesor Radovanović, ali i moji učitelji profesori Zorica Šeguljev i Boriša Vuković, koji mi ih i dalje ukazuju i dalje opravdavam radom i rezultatima.

Šta mislite, kada ćemo dobiti vakcinu protiv koronavirusa i kako će vakcinacija biti prihvaćena u Srbiji, gde je prilično jak antivakcinalni lobi? Da li će svi biti vakcinisani ili samo stariji građani?

Što se vakcine tiče, već sada je jasno da je najpotrebnija osobama starijim od 50 godina i da potreba raste prema starijim uzrastima. Isto tako, biće neophodna hroničnim bolesnicima koje sam ranije pomenuo. Očekujem da ćemo najkasnije na proleće imati razvijenu vakcinu. Već sada se vode polemike kako da se učini globalno dostupnom. Ako sve bude išlo svojim tokom, vakcinu bismo mogli primeniti na jesen 2021. godine, ako se istraživanjima pokaže bezbednom i efikasnom kod ovih grupa.

Antivakcinalni lobi po mišljenju nije jak, već je samo agresivna kampanja koju vode. Oni će biti prisutni onoliko koliko im mediji poput vašeg elektronskog, kao i drugi štampani mediji, budu davali prostora da iznose svoje stavove.

Mislite li da smo neke stvari trebalo drugačije da uradimo tokom pandemije. Koje?

Još je rano za takve vrste evaluacija, jer nismo završili sa epidemijom. Konačne analize uslede tek kada sve prođe. U poređenju sa globalnim odogvorom na epidemiju H1N1 iz 2009. godine mogu da kažem da je sada bilo mnogo lakše, jer se svet za ovu pandemiju pripremao na osnovu prethodnong iskustva, punih 10 godina, pod vođstvom SZO.

Infrastruktutra u celom svetu, pa i u našoj zemlji ovog puta bila je mnogo bolja i s te strane je bilo lakše. Podrška države struci je ovog puta bila daleko veća i snažnija. Analize uvek pokažu da je nešto moglo bolje da se uradi. To se dešava gotovo po pravilu. Ali, sve u svemu mislim da možemo biti zadovoljni postignutim. Još uvek je rano za konačne ocene, jer ovo je tek kraj početka i još je dug put pred nama do kraja ove epidemije.

Zašto je Hrvatska prošla bolje od Srbije? Šta mislite?

Laičko je razmišljanje da je neko prošao bolje od drugog. Ako ne budemo imali efikasnu vakcinu ili kvalitetnu terapiju, svaki od nas pojedinačno će se suočiti sa ovim virusom – pre ili kasnije. Stoga,dosadašnji brojevi koji postoje za određene države malo znače.

Mortalitet koji je registrovan u Srbiji je među nižim u Evropi i ispod je svetskog proseka. Činjenica je da je u Hrvastkoj registrovan još niži mortalitet, ali ta razlika nije značajna. S druge strane, broj registrovanih slučajeva potrđenih PCR metodom govori više o kvalitetu i masovnosti testiranja, ali je potpuno beznačajan kada govorimo o asimptomatskom zaražavanju koje je uvek veći epidemiološki problem, a ono je sve prisutnije u toplom delu godine na ovim prostorima i verovatno su već desetine i stotine hiljada ljudi bile zaražene i stekle imunitet.

Evo, na primeru Slovenije se vidi da su istraživanjem na uzorku utvrdili da je oko 3 odsto populacije prokuženo. To znači da je više od 60.000 ljudi u Sloveniji bilo zaraženo, a na sajtu koji prati broj obolelih i umrlih u svetu u Sloveniju je prijavljeno manje od 2.000 ljudi koji su potvrđeni PCR testom.

Ista je priča i za Srbiju, Hrvatsku i svet u celini. Kada više od 4 miliona građana Srbije i preko 2,5 miliona građana Hrvatske, odnosno preko 5 milijardi ljudi na planeti budu imali antitela, bilo prokužavanjem, bilo vakcinacijom –  moći ćemo reći da smo svi dobro prošli.

Da li će biti drugog talasa epidemije u Srbiji?

O ovome sam na jednom mestu već pisao i na mnogim govorio, pa ću iskoristiti priliku da ponovim ono što sam rekao. Da li će doći do novog talasa epidemije, zavisiće od dva faktora: od poštovanja mera socijalnog distanciranja od strane kategorija u riziku i nivoa kolektivnog imuniteta u populaciji. Faktor koji će imati više uticaja na pojavu epidemijskog talasa jeste nivo kolektivnog imuniteta u populaciji, pre svega kod mlađih od 50 godina, pa i onih do 60 godina starosti. Ako se tu ne bi insistiralo na izolaciji i socijalnom distanciranju, to bi dovelo do masovnijeg asimptomatskog zaražavanja ili obolevanja sa blažom kliničkom slikom, održalo funkcionalnost zdravstvenog sistema i podiglo nivo kolektivnog imuniteta.

Nivo kolektivnog imuniteta od 60 odsto, a neki u svetu tvrde i već od 40 odsto prokuženosti celokupne populacije može da bude dovoljan da epidemijskog talasa i ne bude i da zdravstveni sistem neometano pruža zdravstvene usluge građanima. Možemo to zvati “švedskim pristupom u ograničenoj populaciji” tokom pravog vremenskog perioda.

Zemlje na južnoj polulopti ulaze u jesen i zimu. Ukoliko iskuse široku rasprostranjenost i visok intenzitet aktivnosti virusa, odnosno masovne epidemije, moguće je da nam se virus na jesen vrati, što bi bilo slično kretanju gripa.

Jedina razlika koja bi mogla da se desi jeste period jeseni i zime, kada bi moglo doći do registracije prisustva virusa. Grip se najčešće javlje u periodu od januara do aprila, a novi koronavirus bi se mogao javiti ili u kasnu jesen, ako se vrati drugačiji sa južne polulopte, a mi imamo visok nivo kolektivnog imunitet stečen tokom leta, ili u ranu jesen, po formiranju škola, ako se ne prokužimo tokom leta, odnosno u uslovima niskog nivoa kolektivnog imuniteta.

(Nova.rs)