петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вук Јеремић: Идеја о Европи без граница жестоко уздрмана, мало је међународне солидарности; Бранко Милановић: Полицијски час ће престати, али ће неки облик контролисања приватности остати
Хроника

Вук Јеремић: Идеја о Европи без граница жестоко уздрмана, мало је међународне солидарности; Бранко Милановић: Полицијски час ће престати, али ће неки облик контролисања приватности остати

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 05. април 2020.

 Председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) Вук Јеремић и најпознатији светски економиста српског порекла Бранко Милановић сложили су се да је планетарна пандемија вируса корона показала да не би требало много рачунати на међународну солидарност и да су националне државе данас у великој мери препуштене саме себи, као и да ће криза изазвати озбиљне политичке, економске и социјалне последице.

„Идеја о Европи без граница је жестоко уздрмана, јер се испоставило да се сви затварају и воде своју аутономну политику када дође до тешких околности. Европа се, као и у току евро кризе, раслојила на север и југ и постоје супротстављени ставови о ‘корона обвезницама’ које би заједнички гарантовале све чланице монетарне уније“, рекао је Јеремић, који је и председник Народне странке, у разговору са Милановићем путем видео конференцијске везе, саопштио је ЦИРСД.

ЦИРСД је, како је наведено у саопшењу, покренуо серију „Корона дијалози“ у којима Јеремић разговара са најпознатијим светским стручњацима различитих занимања и ставова у циљу бољег разумевања пандемије вируса корона и последица које ће она глобално изазвати, а Милановић је један од „највећих глобалних академских ауторитета за питања неједнакости и расподеле прихода“.

Милановић је навео да је криза изазвана пандемијом „велико отрежњење у погледу европске солидарности“, и додао да се Европа раслојила не само на север и југ, него и на исток и запад, те да не верује да ће бити издате европске обвезнице, јер се томе противе Немачка, Холандија, Финска и Шведска, а као нереалну је одбацио и могућност новог „Маршаловог плана“.

„У тешкој ситуацији нема солидарности. Владе су одговорне онима који их бирају, а бирачи су национални, нису европски, иако постоје Европски парламент и Европска комисија, који су се, међутим, у овој ситуацији показали као апсолутно другоразредни. Мислим да ће ЕУ преживети, али ће бити значајних негативних последица“, оценио је Милановић.

Јеремић, који је и бивши министар спољних послова Србије и бивши председник Генералне скупштине УН, навео је да је „океан кренуо да се таласа“, а Србију је упоредио са малим чамцем који не може да рачуна на помоћ са других бродова.

Милановић је додао да мале државе, попут Србије, не могу у кратком року да рачунају на економску помоћ других јер је криза општа и веома јака и да ће се и чланице ЕУ бавити сопственим проблемима и вероватно „неће остати за друге, који нису ни чланови уније“.

„Србија неће моћи да напредује док Немачка, Италија и Аустрија не постану оно што су некад биле. Можемо да се надамо да ће се ситуација побољшати у другим државама, јер би се тада вратила трговина и нормални односи“, рекао је Милановић.

Јеремић је рекао да су неке државе спречиле епидемију драстичним мерама којима су утицале на приватност грађана.

„У Кини су коришћене апликације које су држави потпуно отвориле увид у кретање грађана, а у Азербејџану ће сви грађани морати да сваки пут траже дозволу за излазак ван својих домова, без обзира да ли се сумња да су заражени или не. Слично се догађа и у Русији, али и у многим државама које се убрајају у ред либералних демократија, попут Израела и Чилеа. Када се те апликације и протокол једном уведу, питање је да ли ће оне бити укинуте када пандемија прође“, навео је Јеремић.

Милановић је рекао да ће доста тога остати на снази, јер у историјским процесима ствари не функционишу бинарно и по принципу „укључи-искључи“.

„Неке ствари које се једном догоде имају тенденцију да уобличе будућност. Полицијски час ће престати, али неки облик контролисања приватности ће остати. Чврсту руку тражи значајан део становништва, који захтева заштиту и налази је у ауторитарном вођи. Постоји и тражња за оштријим мерама и могуће је да ће зато ауторитарне снаге бити значајно ојачане“, закључио је Милановић, саопштио је ЦИРСД.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер