субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вук Јеремић: Србија да решава проблеме независно од приступања ЕУ
Хроника

Вук Јеремић: Србија да решава проблеме независно од приступања ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 30. јул 2009.

БЕОГРАД - Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изразио је уверење да ће процес ширења Европске уније бити настављен и додао да, иако је централни приоритет Србије улазак у ЕУ, Србија мора да тежи томе да своје државне проблеме решава независно од могуће динамике приступања Унији.

"Лично верујем да ће бити настављен процес проширења, али да нико у овом тренутку не може да предвиди којим темпом. Наш централни приоритет је улазак у ЕУ, али као држава морамо тежити томе да своје државне проблеме решавамо независно од конкретне могуће динамике приступања ЕУ", рекао је Јеремић у интервјуу недељнику "НИН".

Он није желео да се упушта у прогнозе о роковима за улазак Србије у ЕУ, истичући да је "незахвално и неодговорно говорити о томе".

"Било би далеко једноставније уколико би убрзано ишли ка Бриселу, али пошто је та брзина под знаком питања не само због нас, већ и из многих других разлога, морамо одговорно и избалансирано приступати решавању свих проблема са којима се суочавамо, ниједног тренутка не одступајући од европских интеграција као коначног циља", сматра шеф српске дипломатије.

Упитан да ли све чешће окретање источним земљама говори о умору од Европе, министар је подсетио да спољна политика има три приоритета - прикључење ЕУ, одбрану Косова и односе у региону, и да је од та три онај који се тиче Косова најсложенији због суочавања са отпором неких од најутицајних земаља света.

"Приморани смо да водимо глобалну борбу да што мањи број земаља призна Косово, због чега можда некима на при поглед изгледа да нам је однос са Азијом, Африком или Латинском Америком важнији од односа са Европом. То није тачно. Чланство у ЕУ је централни, стратешки приоритет Србије", истакао је Јеремић.

На питање о одговорности Владе када је реч о темпу прикључивања Унији и да ли је она можда изневерила нека очекивања у Бриселу, Јеремић је рекао:

"Ми смо били јасни и искрени када смо рекли да желимо да се прикључимо ЕУ, али и да дипломатски и правно бранимо своју територијалну целовитост, користећи у тој борби све ресурсе. Ова влада није направила ниједан 'фаул' према својим европским партнерима. Могуће је да смо били нешто успешнији у одбрани Косова него што су многи очекивали, али то свакако није разлог за хлађење односа".

Упитан како коментарише то што се у дипломатским круговима на њега указује као на некога ко ремети те односе, јер превише инсистира на Косову, док је Европа, наводно, очекивала да ће Влада то питање полако стављати у други план, министар је рекао да то није "његова лична политика" већ "јединствена државна политика дефинисана у Народној скупштини".

Говорећи о Косову, шеф дипломатије је још једном нагласио да је Влада Србија посвећена тешком, али остваривом циљу - обнови дијалога о статусу покрајине.

Он је изразио наду да ће после изношења мишљења Међународног суда правде постојати аргументи за повратак за преговарачки сто.

"Када се то догоди, надам се да ће све стране исказати добру вољу и флексибилност да би се дошло до трајног и за све прихватљивог решења, а параметре тог решења у овом тренутку не би било добро дискутовати у јавности".

Што се Србије тиче, додао је Јеремић, "коначни компромис би морао да буде такав да не наруши уставни оквир и да буде јасно подржан од грађана Србије".

Када је реч о трећем спољнополитичком приоритету Србије-односима у региону, шеф дипломатије се посебно осврнуо на односе Србије и Хрватске, истакавши чињеницу да између две државе постоји читав низ тешких, отворених питања.

"Хрватска декларативно изражава спремност да те проблеме реши, али до сада нисмо били у прилици да то учинимо", рекао је он, наводећи да су проблеми питање имовине Срба у Хрватској, тужба за геноцид коју је Хрватска поднела против Србије Међународном суду правде, пласман српског капитала и производа у Хрватској и други.

"Када буде постојала и практична спремност да се седне и озбиљно разговара, надам се да ћемо ту прилику искористити да побољшамо ситуацију, јер Србија има огроман интересе да то учини. Заиста желимо најбоље могуће односе са свим суседима, укључујући Хрватску", закључио је Јеремић, додајући да последње изјаве и гестови неких хрватских званичника не уливају наду.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер