петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Загреб: Оснива се хрватска православна заједница
Хроника

Загреб: Оснива се хрватска православна заједница

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 22. децембар 2009.

Загреб – Вероватно не случајно баш уочи Божића по западном (Грегоријанском) календару, у Загребу је данас објављена вест да група грађана хрватске националности припрема оснивање хрватске православне заједнице. То је тим више изненађујуће, јер до сада није било познато да у РХ има и Хрвата православне вере, а то би требало да буде први предуслов за евентуално оснивање хрватске православне цркве, што је иначе до сада покушано само у време усташке НДХ, и то као средство за нестајање Срба и Српске православне цркве на том простору.

Загребачки „Јутарњи лист” преноси изјаву Иве Матановића из Задра, који се за сада једини представио пуним именом и жеља му је да буде председник ХПЗ:

„Ми ћемо се регистровати као удружење. Но, уложили смо пуно труда у нашу веб-страницу, на којој је све објашњено. Наш циљ је оснивање аутокефалне цркве у Хрватској, какве постоје у Македонији и у Црној Гори. Православна црква у Хрватској треба бити самостална, имати свог поглавара, а не бити везана уз Српску православну цркву”, каже Матановић.

Хрватску православну заједницу а затим и цркву настоји да оснује група грађана из Огулина који још не откривају свој идентитет. Али зато у загребачким новинама тврде: „У Хрватској живи велики број православаца који не желе да их поистовећују са Србима. Декларишу се као Хрвати, има их и других националности, и траже да се нешто предузме да буду диференцирани од Срба православне вероисповести. Њихова деца у школама не похађају наставу веронауке за ученике православне вероисповести, јер их у школи аутоматски сматрају Србима.”

Из „Јутарњег листа” поводом овога су се распитали у Уреду за просвету Задарске жупаније, одакле је и наведени Матановић, где су добили податак да од укупно близу 15.000 ученика основних школа на том подручју часове православне веронауке похађа њих 64, а од укупно 37 основних школа само у три је организована настава за децу православне вероисповести – у Обровцу, Бенковцу и Грачацу. У преосталим школама, наводи се, директори су рекли да међу ученицима нема интересовања за тај предмет. У граду Задру, иначе, сада живи преко 3.000 грађана српске националности.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер