четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Заједница независних држава припрема споразум о слободној трговини
Хроника

Заједница независних држава припрема споразум о слободној трговини

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 22. новембар 2010.

Заједница независних држава која обједињује већину земаља на постсовјетском простору, учинила је важан корак ка интеграцији. Десило се то на заседању Савета председника влада Заједнице у проширеном саставу, које је одржано у петак у Санкт-Петербургу.

Његови учесници договорили су се да припреме за потписивање до краја године Договор о слободној трговини у ЗНД. Нови документ треба да замени Споразум из 1994. године, чији су многи ставови застарели и већ не одговарају сложеним економским реалијама. На то је скренуо пажњу својим колегама руски премијер Владимир Путин.

"У овој фази изласка из глобалне финансијско-економске кризе тече битни прираштај робне размене. Довољно је рећи да се за првих осам месеци текуће године наша међусобна робна размена увећала скоро за 30% у поређењу са сличним периодом прошле године. То значи да ви и ми делујемо у правилном правцу, делотворним методама. Наш задатак је да буде очуван стечени темпо."

У принципу, њега и треба да осигура Договор о зони слободне трговине. У његовом нацрту јасно се одређују услови и процедуре трговинске заштите. Осим тога, изједначава се примена мера техничке, санитарне и фитосанитарне контроле. То ће омогућити уклањање сувишних баријера које постоје у Заједници на путу економске сарадње, сматра Генерални директор Центра за проучавање постсовјетског простора Алексеј Власов.

„Мислим да је то један од најважнијих систематских предлога који су дати у последњих неколико година. Очигледно да је основа ефикасне, узајамно корисне сарадње економска интеграција, чији пример је царински савез Русије, Казахстана и Белорусије. Огромне могућности отвара овај формат за мали и средњи бизнис и за раст унутрашњег бруто производа националних привреда. То је могућност за модернизацију националних привреда свих земаља ЗНД, узимајући у обзир коришћење узајамних потенцијала како у сфери трговине, тако и у сфери реалног сектора економије. Овај пројекат несумњиво има огромну будућност.“

У Петербургу су истакнути и правци даље сарадње ЗНД.

„Следећи наш циљ који одговара логици интеграције је формирање Једиственог економског простора са слободним кретањем роба, услуга, капитала и радне снаге, са усаглашеном економском политиком“, изјавио је руски премијер Владимир Путин.

„Титанска долина“: нови руски полигон за иновације

Руска влада и компанија ВСМПО-АВИСМА ће у Свердловској области отворити специјалну економску зону „Титанска долина“, која ће се специјализовати за производњу готових производа од титана и алуминијума. Овај пројекат ће заједно с изградњом иновационог града „Сколково“ бити један од највећих иновационих полигона у Русији.

Очекује се да ће одлука владе о отварању специјалне економске зоне на Уралу на основу заједничког предузећа Боинг и ВСМПО-АВИСМА бити потписана у току неколико недеља. Формирање инфраструктуре и преквалификација стручњака за рад у „Титанској долини“ започеће већ 2011. године. Власти имају намеру да предузећу у оквиру реализације пројекта дају различите олакшице, укључујући и царинске. Међутим, главно је што ће Русија моћи да испоручује на светско тржиште металне производе високе технологије, а не полуфабрикате, као што је то раније био случај. Само предузеће ће добити јак подстицај за развој, истакао је руски премијер Владимир Путин за време посете предузећу.

„Пројекат ће предузећу омогућити да се развија по новој технолошкој бази, да прави ваљане производе, да овамо доведе наше партнере с новим технологијама и да прошири производњу. Видео сам како предузеће ради. Стабилно је, много новца улаже у модернизацију. У току последњих неколико година уложено је скоро 700 милиона долара. У следеће три године планирају се инвестиције још на нивоу око 700 милиона долара. На модернизацију ће бити потрошено укупно око милијарду и триста милиона долара.“

Компанија на чијој бази ће бити основана „Титанска долина“ је једини у свету произвођач сунђерастог титана и највећи је произвођач ваљаног титана. Као што је познато, овај материјал је отпоран на корозију и утицај различитих активних материја, такође је дуговечан. Минималан је утицај околине на њега. Управо зато се активно примењује у изградњи авиона и машина.

Америчка авиокомпанија „Боинг“ у време израде свог најновијег авиона „Дримлајнер“ није могла без уралског титана и пре три године је постала партнер руског предузећа. Планира се да се у специјалну економску зону као партнери привуку и други највећи светски произвођачи. Између осталог, чувени произвођач мотора „Ролс-Ројс.“

Државна корпорација „Ростехнологија“, којој припада ВСМПО-АВИСМА има намеру да закључи уговоре с предузећима из најразличитијих области економије: бродоградње, нафтне хемије, атомског машинства и медицине.

Појава тако великог пројекта наставља линију модернизације економског устројства земље, која је постала доминантна у раду владе и великог бизниса. Осим тога, његова реализација ће омогућити стицање искуства приватног и државног партнерства, које треба да постане основа иновационог развоја. И држава, и приватне компаније имају намеру да инвестирају у „Титанску долину“, и то веома много.

Нови пројекти развоја Далеког Истока

У Амурској области на Далеком Истоку планира се стварање три зоне убрзаног развоја – природно-ресурсна зона Бајкалско-амурске мигистрале, приамурска аграрно-индустријска зона и Свободненскаја космичка зона, саопштила је министар за економски развоја региона Марина Дедјушко.

Како је она рекла, планира се стварање рударско-металуршког кластера, у који спадају комбинати на бази налазишта корисних руда, а такође на бази прераде дрвне грађе.

Друга зона - аграрно-индустријска – постаће основна карика у обезбеђивању Далеког Истока намирницама, што је повезано са развојом пољопривредe, израдом стакла и хемијском индустријом.

Трећа зона је повезана са изградњом космодрома „Восточни“, којим се отвара више од 10,000 радних места.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер