четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Здравко Понош: Нећемо сукоб са ЕУ, али не повлачимо резолуцију
Хроника

Здравко Понош: Нећемо сукоб са ЕУ, али не повлачимо резолуцију

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. август 2010.

„Циљ посете немачког министар спољних послова Гида Вестервелеа Београду није само разговор о нацрту резолуције о Косову коју је Србија поднела Генералној скупштини. Наравно, једна од тема разговора биће и нацрт резолуције, али наши односи са Немачком су много шири. Посета министра Вестервелеа долази у правом тренутку и прилика је за разговор који би водио компромисном решењу које је прихватљиво и Србији и Европској унији. Србија је спремна за такав разговор и компромисе, али постоје и црвене линије преко којих Србија не може иде, а да не угрози своје виталне националне интересе. За такав конструктиван приступ, који води одрживом решењу косовског проблема, Србија има разумевања међу већином чланица УН, али и међу чланицама ЕУ”, каже у разговору за „Политику” Здравко Понош, помоћник министра спољних послова за билатералу.

У јавности се спекулисало да је основни разлог доласка немачког министра притисак на Београд?

Вестервеле долази у посету региону, а осим у Београду, боравиће и у Загребу, Сарајеву и Приштини. Циљ је да се регион охрабри на путу ка Европској унији. Наравно, теме разговора у Београду ће бити специфичне у односу на остале и дотицаће се и различитих погледа на решења питања Косова. На билатералном плану, Немачка је наш први спољнотрговински партнер, како у оквиру ЕУ, тако и свеукупно. Такав партнер заслужује да му се разјасни наша политичка позиција у вези са Косовом и ми ћемо то урадити –конструктивно и аргументовано. Србија не жели да се ситуација замрзне и остане каква јесте, ми желимо да се тај проблем решава. Чињеница да велики број држава није признао Косово говори у прилог нашој позицији да тај проблем није решен. Ово би било први пут од Другог светског рата да је нека сецесионистичка територија прогласила државност и постигла независност без сагласности матичне државе.

Немачка је међу онима који највише притискају Србију у вези са Косовом?

То је највећа тачка неслагања између две државе, али то за сада није урушило нашу сарадњу у осталим областима. Једна и друга влада користе могућности за билатералну сарадњу и у свим осталим областима. Немачка и даље подржава интеграцију Србије у ЕУ, с тим што се у Немачкој, за разлику од неких других држава, питање кандидатуре третира као политичко.

Немачка важи и за земљу која се највише противи даљем проширењу ЕУ?

Немачка се не противи даљем проширивању, поготово не на западни Балкан. Она има другачији поглед у односу на неке друге државе ЕУ око методологије, односно како то треба да се оствари. Она заговара политику корак по корак, али подржава да овај део Европе треба да постане део ЕУ. Ми се слажемо око визије и циљева, али имамо различите погледе око методологије. Ово се пре свега односи на питање Косова – како овај проблем решити, а имајући у виду европску будућност целог региона.

Србија не одустаје од своје резолуције и поред тих притисака?

Србија неће повући резолуцију. Ми смо спремни да сваком саговорнику који је спреман да саслуша наше аргументе то и омогућимо, односно да образложимо нашу позицију и уверимо у исправност нашег става. Један од аргумената који заслужује пажњу је да неко не може једностраним доношењем декларације као папира да постигне независност. То је неприхватљиво. Неопходно је да Генерална скупштина УН усвоји политичку квалификацију саветодавног мишљења Међународног суда правде. Није нама циљ да улазимо у сукобе са ЕУ чији члан намеравамо да постанемо, али имамо различите погледе на ову ствар која је нама од виталног значаја.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер