петак, 14. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Здравствени систем поделио Америку
Хроника

Здравствени систем поделио Америку

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 14. август 2009.

Председник САД Барак Обама покушава да реформише здравствени систем и обезбеди здравствену заштиту за све америчке грађане. Противници кажу да ће план присилити осигуравајуће компаније да покрију здравствене трошкове појединаца без обзира на то какву су здравствену заштиту платили.

План председника САД Барака Обаме да темељно реформише систем здравствене заштите и отвори јавне фондове који би покрили осигурање за већину грађана, дубоко је поделио Америку.

Обама покушава да реформише здравствени системи и обезбеди здравствену заштиту за све америчке грађане. Међутим, они желе да знају колико ће коштати тај најављени, како га већ зову, социјалистички здравствени систем.

Обама и либерални део земље сматрају да држава има моралну дужност да заштити своје грађане, док конзервативни противници верују да би председников план био прескуп за све. На јавној дебати у Њу Хемпширу, говорећи о чак 40 милиона Американаца без здравствене заштите, Обама је рекао да су они таоци приватних компанија које то здравствено осигурање обезбеђују.

"У овом часу најопасније је да ништа не предузмемо. Ако дозволимо да овај тренутак прође, ако оставимо систем овакав какав јесте, и даље ћемо гледати како 14.000 Американаца сваког дана губи здравствено осигурање, а цене полиса осигурања ће бити све веће. Али, у политици, људи који желе да све остане по старом, покушаваће да преплаше људе измишљајући страшила тамо где их нема", рекао је Обама.

Противници кажу да ће план присилити осигуравајуће компаније да покрију здравствене трошкове појединаца без обзира на то какву су здравствену заштиту платили. То би за последицу имало страховит скок цене здравственог осигурања, а терет би пао на плећа средње класе и целокупне економије.

Демократе покушавају да смире грађане у својим изборним јединицама. Кажу да протести нису спонтани, већ да иза њих стоје републиканци. Стручњаци упозоравају да би за демократе сада било најопасније да поклекну под критикама и почну да оклевају у спровођењу значајне реформе.

"Било би страшно опасно да Обама не изгура реформу здравствене заштите јер је то његов главни домаћи приоритет. Ако имате велику Демократску већину у Парламенту и Сенату, а не можете да усвојите свој најважнији пројекат, то ће охрабрити критичаре и разочарати присталице", каже Дарел Вест, аналитичар.

Остаје чињеница да Обама и демократе нису понудили јасне одговоре на нека кључна питања.

Једно од њих је, како Бела кућа намерава да здравствену заштиту понуди свима и да истовремено смањи трошкове здравственог система.

Обама каже да неће одобрити план о здравственоиј заштити који би повећао буџетски дефицит. Сличан план је пре 15 година имао и председник Бил Клинтон, али су критике републиканаца довеле до великог пада полуларности демократа, и програм је потпуно напуштен доласком на власт председника Буша.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер