четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Земље из региона користе ембарго Приштине на српску робу
Хроника

Земље из региона користе ембарго Приштине на српску робу

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 24. август 2011.

Посета хрватске премијерке Јадранке Косор Приштини са групом хрватских привредника, који сагледавају могућности инвестирања на подручју Косова и Метохије, један је у низу покушаја земаља из региона да искористе блокаду српске робе за већи пласман својих производа на подручје Косова.

Представници српске привреде и економски стручњаци упозоравају да ће због ембарга Приштине на пласман српске робе Србија претрпети штету од 250 милиона долара до краја године, а индиректна штета је што ће српска роба бити замењена производима из земаља у окружењу.

Они подсећају на висок ниво пласмана робе из Србије на подручје Косова и Метохије, али и на још важнију чињеницу да испоруке робе са КиМ у унутрашњост Србије није ни било, што значи да је Србија од тога до сада имала "чист нето ефекат".

Бугарска, Хрватска, Македонија, Албанија и Турска, као и неке земље из ширег региона, настоје да се убаце у празан простор, пошто Косово мора да увози многе производе који су до сада стизали их унутрашњости Србије.

Ради се пре свега о житарицама, брашну, шецеру и другим прехрамбеним производима, безакохолним пићима, цементу и другом грађевинском материјалу.

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Милош Бугарин је указао да се земље из окружења сада такмиче за удео у тржишту на подручју јужне српске покрајине, "и то раде и хрватски привредници и Грци и Бугари и Румуни, сви они који желе да се инфилтрирају у тржишну нишу Косова и Метохије".

"То да ће се други јавити као интересенти за извоз - то је заиста могуће, јер ће свако користити прилику да тако нешто уради", рекао је и економски саветник премијера Србије Јуриј Бајец и указао да не треба заборавити да наша земља има предност, пре свега због физичке близине Космета и смањених транспортних трошкова.

Чим су косовске власти једнострано блокирале улаз српске робе на административним прелазима, у празан простор прва је покушала да се убаци Бугарска. Прошле седмице покрајину је посетило неколико стотина привредника из те земље, који су у разговорима са домаћинима изразили спремност за проширење робне размене.

"У случају несташица, ми смо спремни да снадбемо Косово храном, чак ако буде потребно и из робних резерви", изјавио је том приликом министар пољопривреде Мирослав Најденов, пренела је бугарска новинска агенција "Новините".

Приштина је са своје стране изразила спремност да укине административне и царинске баријере на увоз хране из Бугарске.

У Приштини се очекује унапређење трговинске размене и са Хрватском. На Косову већ послује 120 хрватских фирми и трговинска размена је достигла 58 милиона долара.

Посета премијерке Јадранке Косор, такође, је у функцији освајања тог тржишта. Делегација хрватских привредника, која прати Косорову, има организован економски форум са косовским привредницима, где ће разматрати могућности сарадње.

Македонија већ има веома развијену привредну сарадњу са Косовом, која је прошле године достигла 320 милиона долара.

"Ми смо и досад имали интезивну сарадњу која је довела до резултата. Али због развоја ситуације између Србије и Косова та сарадња ће се продубити", преносе медији изјаву Јадранке Аризанковски из Привредне коморе Македоније.

У Албанији такође очекују даљи развој сарадње. Проблем је, међутим, у томе што се и најсиромашнија земља Европе суочава са несташицом многих производа које мора да увози.

Садашњи поремећај на релацији између Београда и Приштине, покушавају да искористе и друге земље у региону. У томе је најактивнија Турска која је од првог дана од признавања независности владе у Приштини веома присутна на Косову и то не само са трговином него и са великим инвестицијама.

Представници српске привреде истичу да би проблем блокаде требало решити што пре интензивирањем преговора између Београда и Приштине, како би се спречило повећање штете коју због блокаде трпи Србија.

Проблем је потребно решити квалитетним политичким дијалогом и наћи решења која ће бити задовољавајућа, а у привредном смислу од изузетног значаја је да се компромисно решење нађе, јер у противном ћемо имати врло високу штету и трпети тешке последице, указао је председник ПКС Милош Бугарин.

Саветник премијера Јуриј Бајец, такође, истиче да је у интересу привреде Србије да се у наставку дијалога Београда и Приштине реши питање царинског печата, што је блокирало улазак српске робе на Косово и Метохију.

"Било би добро да се у наставку дијалога Београда и Приштине реши то питање печата на начин који задовољава обе стране и да се врате српски производи на Косово", рекао је он напомињући и да је српска роба тражена у јужној српској покрајини и да и Албанци и Срби воле српску робу.

Бајец је изразио бојазан да ће, ако не буде решења за то питање, трговина прећи у сиве канале и нагласио да то "није нешто што ми желимо, нити Србија може да има од тога директне користи".

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер