петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Жене у црном на Тргу Републике одржале акцију "Никада нећемо заборавити злочине у Вуковару"
Хроника

Жене у црном на Тргу Републике одржале акцију "Никада нећемо заборавити злочине у Вуковару"

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 18. новембар 2019.

 На Тргу Републике у Београду паљењем свећа је обележено 28 година од пада Вуковара, након 87 дана опсаде тог града од стране Југословенске народне армије (ЈНА) и српских паравојних формација.

Мировну акцију "Никада нећемо заборавити злочине у Вуковару" организовале су Жене у црном, а поред паљења свећа окупљени активисти су носили транспарент на коме пише "Одговорност".

"Поводом 28 година од пада Вуковара, подсећамо да је 25.8.1991. године нападом ЈНА из ваздуха, са земље и са Дунава, почео 'пакао Вуковара'. 19. септембра 1991. велики број Београђана, бацајући цвеће пред тенкове, испратио је Прву гардијску оклопну дивизију ЈНА у рушилачки поход на Вуковар. Као један од најсрамнијих догађаја у историји Београда, он је прекривен заветом ћутања и порицања", навеле су раније Жене у црном у саопштењу.

Оне су најавиле и да ће 19. новембра присуствовати комеморацији у Вуковару.

"Вуковар је постао симбол варварског уништавања градова у рату... Убијено је више од 1.000 цивила, рањено је више од 2.500 људи, док је више хиљада болесних и рањених заробљеника и заробљеница прошло кроз логоре у Србији", навеле су Жене у црном.

Додале су да за злочине урбицида, оснивање логора, убијање и мучење хрватских заробљеника у Србији још увек, како су истакле, нико није одговарао.

"Уместо недавног откривања спомен-плоче Младену Братићу, генерал-мајору некадашње ЈНА и команданту Новосадског корпуса, који је предводио напад на Вуковар, држава Србија и њене институције дужне су да утврде одговорност врха бивше ЈНА за оружани напад на Хрватску и покрену судске поступке за злочин урбицида у Вуковару", наводи се у саопштењу.

Додаје се и да су српске институције дужне да утврде пуну истину о несталима отварањем архива Војске Србије и открију гробнице хрватских жртава у Србији, покрену судске поступке за оснивање логора и за убијање и мучење хрватских цивила и војника у логорима у Стајићеву, Бегејцима, Сремској Митровици, Алексинцу, Нишу и Београду.

Жене у црном су навеле и да Србија треба да уважи захтев те организације и Арт клинике за постављање спомен плоча на местима логора у Стајићеву и Бегејцима и подрже друге видове симболичких репарација жртвама и њиховим породицама и покрену законску забрану глорификације и рехабилитације осуђених за ратне злочине почињене у Вуковару и свим другим местима.

Више десетина хиљада грађана, заједно са државним врхом Хрватске, учествовало је данас у Вуковару на обележавању 28. годишњице страдања тог хрватског града, а обележавању су присуствовали председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и хрватски премијер Андреј Пленковић.

Према званичним хрватским подацима, током тромесечне опсаде страдало је 2.700 хрватских бранитеља и цивила, а рањено њих више од 2.500, а да је око 5.000 људи одведено у логоре у Србији, а из града је протерано око 22.000 Хрвата и осталих несрба, док се још око 300 особа води се као нестало.

Дневно је на овај град падало око 7.000 граната, услед чега је готово 90 одсто објеката у граду уништено.

Из вуковарске ратне болнице ЈНА је извела рањенике, међу којима су били и цивили, који су убијени на Овчари у ноћи од 20. на 21. новембра 1991. године. Из масовне гробнице на Овчари ексхумирано је 200 особа, а још се трага за посмртним остацима њих 70-так.

За злочине у Вуковару Међународни трибунал у Хагу је оптужио некадашњег градоначелника тог града Славка Докмановића, тројицу бивших официра ЈНА - Милета Мркшића, Веселина Шљиванчанина и Мирослава Радића, и бившег председника "владе" те области Горана Хаџића. Докмановић је 1998, извршио је самоубиство у притворској јединици Трибунала.

Миле Мркшић је осуђен на 20 година затвора, Веселин Шљиванчанин правоснажно на 10, а Мирослава Радића хашки Трибунал је ослободио кривице.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер