Zoran Radojićić: Zagađenje je jedna od najvažnijih tema za gradsku vlast, plan je da se demotiviše dolazak automobilom u centar Beograda kako bi se popravio kvalitet vazduha

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojićić rekao je danas da je zagađenje vazduha jedno od najvažnijih tema za gradsku vlast i da kratkoročni cilj podrazumeva da se u centralnim delovima ne favorizuje automobilski prevoz, već da se preusmerava u drugim pravcima.

"U ovom trenutku je kroz akcioni plan pre svega ideja da to budu usporene zone saobraćaja, ograničenje od 30 kilometara u tim delovima grada. Da se tako ljudi demotivišu. Da ne idu u centralne delove grada", rekao je Radojičić za Radio televiziju Srbije (RTS).

Kako je naveo, duguročno je deo plana da se na obodima tih zona naprave garaže koje će omogućiti ljudima da se tu parkiraju da ne idu prema centru grada.

On je podsetio i da se radi na obilaznicama oko grada, koje će dorineti da vazduh bode bolji, kao kupovina novih vozila za javni gradski prevoz.

"Pola veka smo imali industrijalizaciju kakvu smo imali, i brigu o životnoj sredini kakvu smo imali", rekao je Radojičić govoreći o razlozima zagađenja vazduha.

Oštrije mere Kriznog štaba su optimalna opcija koja deluje razumno

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je danas da su oštrije mere Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa u ovom trenutku optimalna opcija koja deluje razumno.

"Koncept sve ili ništa, po sistemu ili ćemo da zatvorimo 48 sati ili nećemo ništa da radimo, nije dobar", rekao je Radojičić za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Na opasku da je medicinski deo Kriznog štaba tražio pet dana totalnog zatvaranja, a da je premijerka Srbije Ana Brnabić "presudila" da to bude vikend i to od 14.00 sati i da li je to "truli" kompromis, on je naveo da je od početka bio za kompromis i "na strani premijerke".

"Potpuno razumem medicinski deo Kriznog štaba, pogotovo zdravstvene radnike jer im je izuzetno teško. Ali važno je da nađemo pravu meru s obzirom da ne znamo koliko će dugo trajati ova pandemija", rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, smanjenje broja sati u restoranima i kafićima smanjuje cirkulaciju građana i sigurno će imati pozitivan efekat, i zavisno od dešavanja će se i ponašati dalje.

"Tako da sam ja sam od početka bio za tu opciju kompromisa i to sam tamo jasno rekao. To je bio moj lični stav, stav gradonačelnika, naravno nije stav Beograda", rekao je Radojičić.

Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju: Rešenje je da se ne uvoze prljave tehnologije - stiže nam zagađenje iz Smedereva, Kostolca, Drmna pa čak i iz Bora

Prema podacima sa sajta Air Visual, nivo otrovnih čestica u vazduhu u Srbiji je toliki da ugrožava zdravlje. I nije reč o incidentu, već je postalo uobičajeno, upozoravaju u inicijativi "Ne davimo Beograd", koja je tim povodom održala konferenciju ispred Skupštine Beograda. Pridružili su im se i stručnjaci koji poručuju da godinama pričamo o ovom problemu, nešto mora da se preduzme.

I ovog jutra, kao i mnogih prethodnih, bilo je dovoljno da pogledate kroz prozor kako biste proverili nivo aerozagađenja, jer je vazduh bio vidljiv golim okom.

Beogradski je u 10 časova ponovo bio na vrhu neslavne liste „šampiona“ po nivou otrovnih čestica, odmah između zagrebačkog i pekinškog.

Ništa bolje nije bilo ni sat kasnije ispred gradske skupštine.

 „Evo, ovde gde se mi nalazimo, dakle Starom gradu, evo koja je vrednost. Dakle, sve vreme smo u ovoj ljubičastoj zoni već danima“, kaže Radomir Lazović iz inicijative „Ne davimo Beograd“.

Ako predugo gledate u vazduh oko sebe, trebalo bi da se zabrinete i nadate da nećete biti među sedam do dvanaest hiljada ljudi koji godišnje umru zbog njega. U inicijativi „Ne davimo Beograd“ kažu – gradski i državni vrh to sve zna, ali problem ignorišu.

 „Dakle, ovo je izjava Aleksandra Vučića. Takođe – „zagađenje u našim gradovima traje jedan dan ili dva“. „Mi ne možemo da budemo zagađeni“. Dakle, evo, to je to“, doađe Lazović.

Pored termoelektrana, individualnih ložišta, spalionice u Vinči i saobraćaja, trovači vazduha deluju i na daljinu, poput novootvorene livnice u Bariču, objašnjava Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju.

„S jedne strane kada duvaju zapadni vetrovi stiže nam to zagađenje, a s druge strane kada duvaju jugoistočni i istočni vetrovi stiže nam zagađenje iz Smedereva, Kostolca, Drmna pa čak i iz Bora“, rekla je Đorđević.

Šta je onda rešenje, šta preporučujete kao struka?

Đorđević: Rešenje je da se ne uvoze prljave tehnologije.

(Beta, N1)