Подсећа се да је 2008. године овај суд ослободило сребреничког команданта Насера Орића, као и да ниједан од лидера босанских муслимана није сео на осуђеничку клупу, као ни хрватске вође 90-их, међу којима и Фрањо Туђман.

У квалификовању генерала Недића као издајника важно место заузима и реферат који је он поднео новембра 1940. године а након чега је смењен са дужности министра војске и морнарице и пензионисан.

Николићева друга изјава о Сребреници, коју је пре неколико дана дао у Риму, поприма врло озбиљан и потенцијално промишљен карактер. За разлику од оне прве у јуну, ова би се тешко могла отписати као резултат брзоплетости. 

Сваки покушај делује као национална издаја. То су и питања укупних жртава и појединих стратишта. Врло често је присутна тежња да се односи из неког периода  и сазнанња која данас о томе имамо покушавају претворити у данашње.

Наравно да се подразумева да убијање ненаоружаних заробљеника представља ратни злочин, без обзира на број погубљених, и да они који су за то одговорни заслужују казну.

Србија као матична држава свих Срба, мора да учини све да сви Крајишници буду обештећени што је најправичније могуће. Да не пропусти ни једну прилику да у међународним институцијама прозове Хрватску и заложи се за права њених бивших грађана.

У  које год европско летовалиште да одете, срешћете вома често младе људе са свих страна који носе мајице са симболима земље из које долазе: France, Scotland,  Russia, Lithuania… али ћете се тешко одлучити да носите мајицу на којој ће писати Serbia. Зашто? Зато што тиме легитимишете себе као мету.

Замислимо да је неко овим потпаролкама и онима које они представљају, као и домаћим “европејцима”, наложио да изађу пред микрофон и да говоре о разлици између ратног злочина и геноцида.

Вредан је помена један од резултата смањења броја погубљених заробљеника са 1.200 на 800, док временски оквир стрељања – по експлицитном закључку судинице Смајловић који се на тонском запису чује – остаје исти као до сада: од 10 до 15 часова, или укупно пет сати.

Заузимање било каквог става по питању Сребренице уопште није у делокругу одговорности Европске уније или њених органа. Брига о „прекрајању историје“ била би похвална да се ради о искреној посвећености утврђивању чињеница.