Od «Oluje» je prošlo 16 godina, od NATO bombardovanja 12 godina, a proterivanje i stradanja Srba se i dalje u novostvorenim državama tumače kao agresorsko ponašanje. Za Srbe je to ogromna tragedija a za druge je proslava.

Status Srba u Hrvatskoj 2011. nije mnogo bolji od onog 1995. a  najzaslužniji za to su  Milorad Pupovac i SDSS. Ma šta mislili o hrvatskom pravosuđu moramo pozdraviti odluku Ustavnog suda – jer zaista treba oduzeti pravo SDSS za eksluzivno predstavljanje Srba.

Ali odgovornost za to dele pripadnici holandskog bataljona, kao i političko i vojno rukovodstvo Holandije, koji su trebali da predvide da će nesprovođenje odredbe o demilitarizaciji omogućiti vršenje napada iz enklave, čime je neutralnost misije UN bila dovedena u pitanje.

Srebrenica nije bila tek jedan užas. Bila je i eho drugog velikog holandskog užasa: izdvajanja i ubistva tri četvrtine svih holandskih Jevreja tokom Hitlerovog rata. Razlog holandskog pridruživanja početku UN misije u Bosni je baš i bio u cilju sprečavanja još jednog Aušvica.

Greške profesora Orlovića gotovo su iste kao i one koje je pravio Ristivojević i govore o neinformisanosti o komisijama za istinu kao mehanizmu tranzicione pravde kao i o pogrešnom tumačenju teksta Predloga statuta REKOM-a.

O prirodi REKOM-a kazuju odredbe o biranju članova. Član Komisije ne može biti osoba koja je obavljala istaknutu političku funkciju u poslednje dve godine, ali to ne smeta da u izboru članova glavnu reč vode političari.

Ostaje neshvatljivo da do dana današnjeg nisu uočene zasluge Josipa Broza Tita, a zna se da je od austro-ugarske vojne komande dobio dve medalje. Nije kao Draža Mihailović dobio pet komada, ali se i dve Brozove moraju poštovati.

Pošto je evidentno da se Hrvatska neće odreći svoje „legitimnosti“, vladi u Zagrebu savršeno odgovara da jedan mali broj, dobro plaćenih NVO delatnika, drži sesije, sumnjiči i saslušava.

Do sada je u Memorijalnom Centru u Potočarima sahranjeno 2.000 srebreničkih žrtava a ostatak do Izetbegovićeve cifre od 8.000 do danas nije pronađen iako su manje-više čitava Bosna i Hercegovina „prekopane“.

Kontradiktorno je da se odbrana demokratskih principa u svetu isključivo fokusira na odbrani ljudskih prava iščupanih iz realnog istorijskog, religijskog i društveno-ekonomskog konteksta država članica UN.