понедељак, 28. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Истраживања јавног мњења > Црна Гора 2020 – шансе за промену дефинитивно има!
Истраживања јавног мњења

Црна Гора 2020 – шансе за промену дефинитивно има!

Ђорђе Вукадиновић   
недеља, 02. август 2020.

Црна Гора се налази на пред сменом власти – то би могао бити сажети закључак телефонског истраживања које је истраживачки тим НСПМ из Београда, под руководством Ђорђа Вукадиновића, спровео од 21. до 29. јула на репрезентативном узорку од 1064 пунолетна грађанина Црне Горе.

   

Уколико опозиција не направи неки баш крупан гаф и уколико Ђукановић у последњи час из рукава не извади неку чудесну карту, предстојећи избори би могли представљати крај ере владавине ДПС-а у Црној Гори

Уколико опозиција не направи неки баш крупан гаф и уколико Ђукановић у последњи час из рукава не извади неку чудесну карту, предстојећи избори би могли представљати крај ере владавине ДПС-а у Црној Гори. Заправо, у ситуацији када пет недеља пред изборе странке које чине актуелну власт не добацују ни до 40 одсто подршке опредељених бирача (а што у укупном бирачком телу остаје знатно испод 30 одсто свих пунолетних грађана), када су против режима најугледније институције и најпопуларније личности Црне Горе, изгледна смена власти не би била само ствар вероватноће, него и неминовности. Опозиционе странке у збиру имају јасну већину и – теоретски гледано – промена власти требало би да буде само формализација оваквог стања на терену. Али, као што знамо, ствари у пракси не морају увек испасти тако.

Ово истраживање је завршено месец дана пре парламентарних избора у Црној Гори. У регуларним околностима то је прилично кратко време да би се могло нешто крупно променити. Али у актуелним, црногорским и балканским приликама, где се ствари мењају и дешавају преко ноћи, 4-5 недеља делује као права политичка вечност.

Свега 23,3 процента грађана Црне Горе сматра да данас живи боље него пре четири године. А чак 58,2 одсто испитаника сматра да ствари у Црној Гори “иду у лошем правцу”. Спорни “Закон о слободи вјероисповјести”, који је био непосредни повод за највећу кризу у Црној Гори након осамостаљења, подржава свега 24,1 одсто грађана. А у спору СПЦ (Митрополије црногорско-приморске), коју је председник Ђукановић апострофирао као главног предводника опозиције, и ЦПЦ Мираша Дедејића однос је 61,7:16,7 у корист СПЦ и митрополита Амфилохија – што све не може да не остави трага чак и на, у принципу, дисциплиновано бирачко тело ДПС-а. (“Стално сам га гласала. Ђукановића. Али сад, после овога што чини са црквом, богуми, нећу” – коментар једне старије испитанице.)

Коначно, када је у питању “афера коверта”, више од половине испитаника (51,2)  сматра да је др Душко Кнежевић “доказао постојање корупције у врху власти и ДПС-а”, док само 14,3 одсто мисли супротно.

У овом истраживању опозициони политички фактори су приказани појединачно, иако су у међувремену неки од њих ступили у – махом – логичне и “природне” коалиције Демос са Демократама, СНП, Права Црна Гора и Народни покрет са Демократским фронтом), што би такође могло само још додатно да повећа главобољу у редовима владајуће странке. 

Потенцијални проблем – иако то може бити и предност – за опозицију представља то што нема јасно профилисаног и изграђеног лидера. Убедљиво најбоље оцењене личности у Црној Гори, генерално, као и у очима опозиционо настројених грађана, јесу Митрополит Амилохије и Владика Јоаникије. И они су једини од свих јавних и политичких личности оцењени средњом оценом “врло добар” и имају убедљиво највећи број (44,1 и 43,6 одсто) одличних оцена. А одмах после њих је активисткиња Вања Ћаловић Марковић (оцена 3,12). Од опозиционих политичара, судечи по оценама, најбоље се котирају Алекса Бечић, Дритан Абазовић и Миодраг Лекић, иза којих не стоје неке моћне партијске машинерије. С друге стране, Демократски фронт и нема једног лидера, већ неку врсту “колективног руководства”.

Убедљиво најбоље оцењене личности у Црној Гори, генерално, као и у очима опозиционо настројених грађана, јесу Митрополит Амилохије и Владика Јоаникије. И они су једини од свих јавних и политичких личности оцењени средњом оценом “врло добар” и имају убедљиво највећи број (44,1 и 43,6 одсто) одличних оцена

Одсусутво доминантног лидера, као што рекосмо, може да буде и предност јер власт нема на кога персонално да фокусира негативну кампању. А слично се може рећи и за идеолошку шароликост опозиционе групације. Аргументи против једних (“конзервативци”, “клерикалци”) напросто не погађају друге – и обрнуто. Неколицина добро профилисаних опозиционих групација које се међусобно не нападају може се у збиру показати као ефикасније средство борбе од упорног (и неуспешног) форсирања “једне опозиционе колоне”.

Суочен са евидентним падом подршке, актуелни режим је, чини се, одлучио да игра “ва банк” и политичку и медијску оштрицу усмерио на СПЦ и Митрополију црногорско-приморску, покушавајући да времешног митрополита и владику Јоаникија представи као фронтмене опозиционог блока. То јесте ризична и на први – па и други – поглед готово самоубилачка стратегија власти. Али рачуница је вероватно следећа: Ако сам већ са литијама и “Законом о слободи вјероисповести” изгубио онај традиционалнији део бирачког тела – хајде да се барем покуша сачувати што више од оног “модерног”, “грађанског” и “суверенистичког”. Јер, у противном, ДПС-у као база преостаје само државни апарат и они који су за њега пословно, интересно и егзистенцијално везани. А то, ма колико да нипошто није мало, ипак није и не може бити већина.

Један од начина на који власт може покушати да превазиђе овај дефицит подршке јесте још једно форсирање “референдумске атмосфере”, односно покушај да се сваки глас против режима представи као “глас против црногорске државности и суверености”

Један од начина на који власт може покушати да превазиђе овај дефицит подршке јесте још једно форсирање “референдумске атмосфере”, односно покушај да се сваки глас против режима представи као “глас против црногорске државности и суверености”. Али то, најблаже речено, није баш једноставно када у том опозиционом табору имате и УРУ, Демос и Демократе (а о СПД-у да и не говоримо). У принципу, изузмемо ли подршку националних мањина, Мило Ђукановић је у Црној Гори побеђивао уз помоћ веште комбинације економских и “идентитетских” фактора. А сада као да су се и једни и други окренули против њега. (А и националне мањине, као што можемо видети на примеру Србије и Хрватске, на крају се увек окрену ка победнику.)

Свака ауторитарна власт, пре или после, заврши у некој врсти параноје и обрачуну са имагинарним “спољним” и “унутрашњим” непријатељима који се свакодневно умножавају. А уз то онда иде и перманентна опсесија “страним фактором који нам ради о глави”

Свака ауторитарна власт, пре или после, заврши у некој врсти параноје и обрачуну са имагинарним “спољним” и “унутрашњим” непријатељима који се свакодневно умножавају. А уз то онда иде и перманентна опсесија “страним фактором који нам ради о глави”, са – у овом конкретном случају – више или мање отвореним алудирањем и прозивањем Москве и Београда. Могуће да овим прозивкама власт више рачуна да алармира и за себе мобилише утицајне политичке чиниоце на Западу. Какав ће одјек таква стратегија имати у Бриселу, Берлину и Вашингтону, у овом тренутку, тешко је проценити. Али, у сваком случају, такви покушаји не одјекују баш добро код највећег дела црногорског бирачког тела. А СПЦ, Митрополит Амфилохије, Србија и Русија и даље имају убедљиво највећи углед и уживају највећу подршку у очима “обичних” грађана Црне Горе.

Коначно, трећа и последња могућа стратегија власти јесте ширење неверице и дефетизма код потенцијалних опозиционих бирача и подстицање уверења како “нема шансе да се ишта промени”

Коначно, трећа и последња могућа стратегија власти јесте ширење неверице и дефетизма код потенцијалних опозиционих бирача и подстицање уверења како “нема шансе да се ишта промени”. Осврт на неке претходне случајеве и ситуације (укључујући и ону из 2016.) овој режимској тактици даје додатно на уверљивости.

Но, закључак овог нашег истраживања и ове анализе јесте да – статистички и политички гледано – шансе за промену дефинитивно има. А да ли ће до ње заиста и доћи зависи од више чинилаца. Од којих су, пре и после свега, ипак, најважнији фактор сами грађани Црне Горе.

(Истраживачки тим НСПМ). 

Да ли, Ви лично, данас живите боље или горе него пре четири године?
вредности у процентима
боље 23,3
горе 35,9
исто 38,7
не знам/немам став 2,1
Укупно
100,0

 

Да ли мислите да прилике у Црној Гори иду у добром или лошем правцу?
вредности у процентима
више у добром 23,9
више у лошем 58,2
не знам/немам став 17,9
Укупно
100,0

 

Како бисте описали Ваш однос према религији?
вредности у процентима
нијесам религиозан – атеиста 14,1
донекле сам религиозан 44,6
веома сам религиозан 35,5
не знам/ не желим да одговорим 5,8
Укупно
100,0

  

Вјероисповест:
вредности у процентима
православна 80,8
исламска 9,6
католичка 1,5
атеиста 6,2
не жели да одговори/ без одговора 1,9
Укупно
100,0

 

Да ли више подржавате Митрополију Црногорско-приморску СПЦ (Митрополит Амфилохије, Епископ Јоаникије) или подржавате „Црногорску православну цркву“ (Мираш Дедеић – Митрополит Михаило)?
вредности у процентима
Митрополију Црногорско-приморску СПЦ (Митрополит Амфилохије, Епископ Јоаникије) 61,7
Црногорску Православну цркву (Мираш Дедеић - Митрополит Михаило) 16,7
не знам/нема став/без одговора 21,6
Укупно
100,0

 

Да ли подржавате Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори (који је донет у Скупштини Црне Горе 27.12.2019)?
вредности у процентима
подржавам у потпуности 24,1
мислим да би спорни дијелови требало да се промијене у договору са Митрополијом и СПЦ 18,6
апсолутно сам против и мислим да је тај закон дискриминаторски према СПЦ 36,4
немам став/без одговора 20,9
Укупно
100,0

 

Да ли намеравате да изађете на наредне парламентарне изборе 30. августа?
вредности у процентима
да, сигурно ћу изаћи 66,6
можда/вероватно ћу изаћи 16,0
сигурно нећу изаћи 8,6
не знам/немам став/без одговора 8,8
Укупно
100,0

  

Да се идуће недјеље одржавају парламентарни избори за Скупштину Црне Горе, и уколико на њих изађете, за коју бисте партију или листу гласали? са неизјашњенима 
(вредности у процентима)
без неизјашњених
(вредности у процентима)
ДПС (Мило Ђукановић) 23,2 35,9
Демократска Црна Гора (Алекса Бечић) 11,2 17,5
Демокр.Фронт (Мандић-Медојевић-Кнежевић) 11,0 17,2
УРА (Дритан Абазовић) 3,9 6,1
СНП (Владимир Јоковић) 2,8 4,5
Права Црна Гора (Марко Милачић) 2,4 3,8
ДЕМОС (Миодраг Лекић) 2,3 3,5
СДП (Драгиња Вуксановић) 2,1 3,4
Бошњачка странка (Рафет Хусовић) 2,0 3,2
СД (Иван Брајовић) 1,1 1,8
остали 1,9 3,1
не зна/не би гласао/неће да се изјасни 36,1 -
Укупно
100,0
100,0

 

Колико сте сигурни да бисте гласали ту листу?
вредности у процентима
потпуно сам сигуран 53,3
дјелимично сам сигуран 12,8
нијесам сигуран 7,0
не зна/нема став/неће да се изјасни 26,9
Укупно
100,0

 

Да ли вјерујете да је афера „коверат“ доказ корупције врха власти и ДПС-а?
вредности у процентима
да 51,2
не 14,3
не зна/немам став 34,5
Укупно
100,0

 

Оцијените, по школском систему, оцјенама од 1 до 5, однос према неким појмовима и институцијама: Средње оцјене
Српска Православна Црква 3,90
Србија 3,63
Русија 3,38
Национално координационо тијело 3,02
Војска и полиција
2,96
ЕУ
2,92
Медији
2,77
Образовање
2,77
Предсједник
2,67
Влада
2,63
САД
2,47
НАТО
2,41
Скупштина ЦГ
2,34
Црногорска Православна Црква
2,24
Правосудни систем
2,17

 

Оцијените, по школском систему, оцјенама од 1 до 5, следеће политичаре и јавне личности: Средње оцене
Владика Јоаникије 3,69
Митрополит Амфилохије 3,59
Вања Ћаловић Марковић 3,12
Бобан Мугоша 2,96
Дритан Абазовић 2,70
Мило Ђукановић
2,66
Миодраг Лекић
2,63
Алекса Бечић
2,61
Душко Марковић
2,57
др Милица Пејановић Ђуришић
2,54
др Драгиња Вуксановић
2,49
Миодраг Дака Давидовић
2,48
др Драган Вукчевић
2,39
Иван Брајовић
2,16
др Душко Кнежевић
2,04
Андрија Мандић
2,03
Весна Меденица
1,92

 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер