Početna strana > Istraživanja javnog mnjenja > Niš, proleće 2018. – Vučića vole, aerodrom ne bi da da(va)ju
Istraživanja javnog mnjenja

Niš, proleće 2018. – Vučića vole, aerodrom ne bi da da(va)ju

NSPM   
utorak, 29. maj 2018.
„I aerodrom – i Vučić“! Tako bi se, otprilike mogli sažeti rezultati našeg prolećnog istraživanja javnog mnjenja na području grada Niša, ovog maja. Slično svojevremenoj paroli „I Kosovo i EU“, kojom se krajem prošle decenije dopingovala većinska Srbija, i najveći broj niških ispitanika najradije bi da, ako je ikako moguće, pomiri svoje (većinsko) političko optiranje za aktuelnu vlast (čitaj, Vučića) sa svojim, takođe vrlo izraženim, lokalpatriotskim nastrojenjem, koje se, između ostalog, manifestuje i u nesklonosti da aerodrom „Konstantin Veliki“ iz lokalnih ruku pređe na upravljanje mrskog im Beograda.

Slično svojevremenoj paroli „I Kosovo i EU“, kojom se krajem prošle decenije dopingovala većinska Srbija, i najveći broj niških ispitanika najradije bi da pomiri svoje (većinsko) političko optiranje za aktuelnu vlast (čitaj, Vučića) sa svojim, takođe vrlo izraženim, lokalpatriotskim nastrojenjem, koje se manifestuje i u nesklonosti da aerodrom „Konstantin Veliki“ iz lokalnih ruku pređe na upravljanje mrskog im Beograda

Prevedeno u brojke, to znači sledeće. Gotovo polovina od politički opredeljenih, to jest, izjašnjenih ispitanika (49,4 odsto) kaže da bi na sledećim parlamentarnim izborima glasala za SNS („Vučića“). I još 13,5 podržava koaliciju SPS-JS, koja je takođe deo aktuelne vlasti. Ali, istovremeno, više od polovine svih ispitanika (50,5 odsto) protivi se prelasku aerodroma u ruke države (tu meru podržava samo 32 odsto), a čak 48,2 procenta svih ispitanih podržava čak i proteste koji su se tim povodom u Nišu održavali. Zapravo, ovaj rezultat bi bio još i mnogo pogubniji po inicijatore ideje da se „Konstantin“ oduzme Nišlijama, da se jedan broj ispitanika, uz podosta kolebanja, na kraju ipak nije priklonio Vučićevom autoritetu („ON valjda ipak zna najbolje“).   

Pri tome, u lokalnu vlast nemaju veliko poverenje (više od polovine kaže da se gradom upravlja „pretežno loše“, a tek četvrtina da se to radi „pretežno dobro“). A ni postojeća opozicija im nije baš „iz oka ispala“. NATO neće ni za živu glavu (83,5 prema 7,1). Ulazak u EU podržavaju polovično (49,7). Rusiju podržavaju znatno više nego EU (67,7), ali veoma cene i „nesvrstanost“, i za nju većinski optiraju ako su prinuđeni da biraju između različitih geopolitičkih varijanti. Kosovo ne žele da priznaju, ni po cenu (ne)ulaska u EU – i tih 77,1 prema 9,1, po svoj prilici, predstavlja nalaz koji, više-manje, odgovara i opštenacionalnom raspoloženju građana. A što je verovatno glavni razlog Predsednikovog vajkanja od pre neki dan kako se „80 odsto naroda protivi njegovom stavu povodom kosovskog pitanja i podržava zamrznuti konflikt“.

Kosovo ne žele da priznaju, ni po cenu (ne)ulaska u EU – i tih 77,1 prema 9,1. A što je verovatno glavni razlog Predsednikovog vajkanja od pre neki dan kako se „80 odsto naroda protivi njegovom stavu povodom kosovskog pitanja i podržava zamrznuti konflikt“

Što se opozicije tiče, nema se bog zna šta mnogo optimistički reći – što se, uostalom, moglo i očekivati nakon razjedinjenog nastupa i vezanog uzastopnog neuspeha na predsedničkim i beogradskim izborima. Ipak, barem kada je o Nišu reč, nije da opozicija nema čemu da se nada. Gotovo svi su (Đilas, DS, Jeremić, Dveri, Janković...) donekle živi i – za razliku od Beograda – gotovo svi se teoretski mogu nadati cenzusu (tankom) i prolazu na budućim gradskim izborima. Mada, daleko od toga da im je taj cenzus i zagarantovan. Ali ozbiljniji rezultat svakako mogu postići samo ujedinjeni, što, između ostalog, pokazuje i podatak da je najbolji rezultat od svih ponuđenih opozicionih lista zapravo postigla nepostojeća lista „ujedinjene opozicije“ (7,4 odsto), koja inicijalno nije bila u ponudi, ali su mnogi opoziciono nastrojeni ispitanici na njoj insistirali, odbijajući da se opredele za neku od konkretno ponuđenih opozicionih opcija.   

Kod ocena političkih ličnosti nema velikih iznenađenja. S tim da je Vučić personalno i dalje neprikosnoven i još dominantniji nego u Beogradu (srednja ocena 3,38). Za petama su mu već standardno vrlo dobro ocenjeni Palma (sa ocenom 3,13) i Ivica Dačić (3,03). U senci ove trojice, svoje izjednačene mini derbije – da ne kažem borbu „prsa-u-prsa“ – vode Rasim Ljajić i Ana Brnabić (oboje sa ocenom 2,85), odnosno dva pretendenta na SNS-ov presto Zorana Mihajlović (2,66) i Nebojša Stefanović (2,61). Opozicioni lideri stoje veoma loše, što je i logično kada im preko polovine svih ispitanika daje rutinski „keca“, a ni sami njihovi –  malobrojni – glasači nisu preterano darežljivi. Što se lokalnih ličnosti tiče, glavnu reč i dalje vode politički veterani Mile Ilić i Smiljko Kostić. Nije loše prošao ni Goran Ćirić (DS), a od aktuelnih vlastodržaca relativno solidno se kotira gradonačelnik Darko Bulatović.

Generalni utisak anketara je da su i inače tradicionalno ljubazne  Nišlije, ovaj put bili još susretljiviji i ljubazniji. Ali, takođe, i da nikada nisu bili „smoreniji“, zbunjeniji i konfuzniji kada je reč o političkim stavovima i pitanjima. No, pošteno govoreći, zar nije slično i sa svima nama, tj. vama koji ovaj tekst čitate?  

Đ.V:

Niš
10 18. maj 2018.
istraživanje terensko i telefonsko (1:1)
reprezentativni uzorak
ispitanika: 900
 
 
 
 
 
 

 

 

Od istog autora

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner