Uopšte ne mislim da zbog onoga što je gore rečeno sledi da Dačić odnosno SPS sada “mora” praviti vladu sa narodnjacima i radikalima i da bi okretanje na drugu stranu automatski značilo “izneveravanje volje birača”. Svaka odluka SPS-a biće manje-više legitimna i skopčana sa određenim političkim rizicima

U Srbiji već godinama deluje prećutni savez, takoreći «sveta alijansa» medija, elite i tzv. struke oko neupitnosti i bezalternativnosti srpskog evropskog kursa. Čak ni oko teritorijalnog integriteta nema ni približno tolikog konsenzusa.

Postoji teza koja se povremeno može čuti u javnosti da je Srbija na neki način i sama kriva za takav tretman u Hagu , zato što nije dovoljno sarađivala sa Tribunalom i nije dostavila dokaze o zločinima Haradinaja, Čekua i Tačija.

Može se, u izvesnom smislu, postaviti pitanje “EU ili Rusija”, mada, zapravo, ni to nije sasvim precizno, niti pravedno. Ali ni u kom slučaju nije moguće u istu ravan stavljati državni integritet i članstvo u bilo kojoj regionalnoj ili međunarodnoj organizaciji. 

Naravno da je moguće zamisliti stanje opšteg haosa u odnosu na koji će ovo desetomesečno političko muljanje izgledati kao „Periklovo zlatno doba“. U tom smislu, nije sasvim isključeno da će ovu odlazeću vladu neko u Srbiji zaista „praviti od blata“.