Ako neko, sleva ili zdesna, tako bezočno pritiska mandatara, njegova je obaveza da te pritiske obelodani i podeli sa srpskom javnošću. A ako to neće ili ne želi, onda neka se toj javnosti i ne žali

Prosto je neverovatno i više nego indikativno kako „službeni“ tabloidi, inače ekstremno senzacionalistički i „lešinarski“ nastrojeni, ovu temu drže nisko, ne zasipaju javnost informacijama iz istrage, ne nude milionske nagrade za pomoć u pronalaženju počinilaca. 

  U svakom slučaju, ostaje utisak da je Srbija i njena politička i intelektualna elita nedovoljno ozbiljno ušla u čitavu priču sa crnogorskim referendumom i da nije dovoljno shvaćen istorijski, nacionalni i geopolitički značaj čitavog događaja, odnosno procesa koji je tim referendumom doveden do svog epiloga.

Nisam slučajno  napisao da „ovo zlo nije došlo na izborima“ i da neće na taj način ni otići. Ali, kao što se i ovaj put pokazalo, izbori jesu način da se režim bar delimično delegitimiše i demaskira. Što se upravo i dogodilo

Briselski sporazum je bio rodno mesto i tajna opstanka vlade Vučića i Dačića (a vrlo verovatno i uzrok njenog formiranja). Zbog tog potpisa je zvanični Beograd dobijao pozitivne izveštaje u Briselu i Vašingtonu, zbog toga je dobijen datum za početak pregovora sa EU i zbog toga je vlasti gledano kroz prste za neke „sitnice“ u medijskoj i pravosudnoj sferi.