„Statusno neutralni izbori“ ili – od orla do noja

Koliko god se trudili da to zabašure, koliko god se vlast bavila sobom, aferama, datumima, rekonstrukcijama, izborima i licitacijom odlazećih ili dolazećih ministara, ovo su ipak dani, meseci i godine koji će ostati zabeleženi kao vreme kada su se srpska vlada i srpsko društvo polako ali sigurno mirili sa otcepljenjem i nezavisnošću svoje južne pokrajine.

Hit dana i meseca je, ipak, fraza koju su smislili dežurni anesteziolozi i čuvari patriotskog imidža vladajućeg trojca o, tobože, „statusno neutralnim“ kosovskim izborima, na koje, je li, pošto su „statusno neutralni“, Srbi treba da izađu i tako pomognu implementaciju isto tako „statusno neutralnog“ Briselskog sporazuma. A samim tim i podrže politiku vlade koja, razume se, „jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova nije i nikada neće priznati“.

Pred sobom držim odluku od 2. jula ove godine u kojoj „predsednica Republike Kosovo“ Atifete Jahjaga („na osnovu člana 4. Zakona o lokalnim izborima Republike Kosova“) raspisuje „lokalne izbore u Republici Kosova, koji će se održati na dan 3. novembra 2013.“ i nalaže da Centralna izborna komisija preduzme potrebne delatnosti za njihovu organizaciju i sprovođenje.

Istoga dana, „Centralna izborna komisija Republike Kosova“ izdala je, na albanskom, srpskom i engleskom, „Pravila o registraciji i radu političkih partija“ u kojima se preciziraju uslovi pod kojima politički subjekti mogu učestvovati na kosovskim izborima, i gde se, pored ostalog, predviđa i rok do kojeg stranke koje nameravaju da se na izborima pojave moraju da se kod Centrane izborne komisije registruju.

Uzgred, sve to se odigravalo onih dana dok su srpske vlasti i srpski mediji euforično obeležavali vidovdansko (ne)dobijanje datuma za početak pregovora sa EU. Zato se i pitam nije li krajnje vreme da se, umesto onog dvoglavog orla, za znamenje države odabere neka druga, trenutnom stanju duha nacije mnogo primerenija ptica – na primer noj? Eventualno, kokoška.

Da rezimiramo. Ovo su izbori koje je raspisala Atifete Jahjaga, prema kosovskim zakonima i uputstvima kosovske centralne izborne komisije i u skladu sa „ustavom Kosova“. I ta odluka je objavljena u Službenom listu „Republike Kosova“. A onda neko u Srbiji pokušava da proda priču o „statusno neutralnim izborima“ i čudi se što je „Privremena skupština AP Kosovo i Metohija“ prošle nedelje u Zvečanu jednoglasno zauzela stav da “raspisivanje i sprovođenje pomenutih izbora nije u skladu sa Ustavom i Zakonima Republike Srbije niti sa Rezolucijom UN 1244“.

Šta znači insistiranje Beograda na „jedinstvenoj listi“ za lokalne izbore? To je očigledan nonsens ili, tačnije, smokvin list za srpske vladajuće stranke koje time pokušavaju da izbegnu javnu blamažu i poniženje u smislu da se pod imenom SNS i SPS prijavljuju kod Centralne izborne komisije u Prištini, te im zato „jedinstvena srpska lista“ dođe kao elegantnije rešenje.

No, najtragikomičniji je ipak otužni pokušaj spinovanja kako, tobože, Tači nikako ne želi (štaviše, da je „u panici“ od te mogućnosti) da Srbi izađu na ove lokalne izbore, pa bi, valjda, iz patriotskih razloga, a i da „napakostimo Tačiju“, Srbi na izbore trebalo masovno da izađu i tako mu – navodno – pokvare planove.

Nažalost, zbog – u prethodnim godinama – brzopletog uletanja u pregovore pod okriljem Brisela i minimalizovanjem uloge UN, a onda krajnje nepromišljenim podizanjem pregovore na „viši nivo“ od strane ove vlade, pristajanjem na dnevni red Berlina i Vašingtona i potpisivanjem nepovoljnog Briselskog sporazuma, Srbija je dovedena u poziciju da trenutno na horizontu praktično nema dobrog rešenja, dok, sa druge strane, Tačiju trenutno odgovara gotovo svaki scenario. Ako Srbi na ove izbore izađu, on zaokružuje „teritorijalni integritet“ i uvodi ih u sistem Kosova. Ako, pak, kao što je za očekivati, Srbi izbore masovno bojkotuju, moći će da ih okrivi za izneveravanje njegove „dobre volje“, Beograd će biti optužen za „opstrukciju“ sprovođenja Briselskog sporazuma, a odnosi između srpskih vlasti i Srba sa severa biće zategnuti do pucanja. Tači je, dakle, zaista u nekoj vrsti „vin-vin“ pozicije, ali za to su svakako najmanje krivi Srbi sa severa koji samo žele da i dalje žive u državi u kojoj su živeli do sada.

Uprkos svemu, verovatno neće poći za rukom gnusna manipulacija kojom se svako ko se protivi izlasku Srba na kosovske lokalne izbore kojima se uspostavlja nadležnost Prištine i „ustava Kosova“ na čitavoj teritoriji „Kosove“ sumnjiči da, zapravo, „radi za Tačija“. Ali je ružno i tužno što se ta glupost uopšte pokušava.

Zar ne bi, na primer, bilo poštenije, a možda i delotvornije, da je, umesto što „izdajnicima srpske stvari“ pokušava da proglasi one koji se grčevito bore da ostanu unutar sistema i institucija države Srbije, vlast Srbima sa severa, a onda i čitavoj srpskoj javnosti, pokušala iskreno da objasni prirodu prinude kojoj je izložena i zbog koje radi to što radi? Naravno, ako razloga uopšte ima i ako su uopšte za javnost.