Kolumne Slobodana Antonića

Paradoks 11. maja

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Antonić   
sreda, 13. februar 2008.

 

Poslednjih dana glavno pitanje komentatora bilo je da li će se u vladi postići sporazum? Ili će, pak, vlada pasti i biti raspisani vanredni izbori? Na tzv. evroreformskim medijima većina komentatora prognozirala je ,,brzi pad vlade i vanredne izbore”. Neki su čak znali i datum izbora – 11. maj.

Pošto sam i sam analitičar, nisam mogao a da se ne divim takvim prognozama. Za mene one nisu mogle da počivaju na ičemu drugome do na lošoj obaveštenosti i naivnosti. Loša obaveštenost ogledala se u nepoznavanju postupka za raspisivanje prevremenih izbora. Zato je tako brzo i mogao da se pojavi datum – 11. maj. Njega je izbacio jedan analitičar već u utorak, 5. februara. I odmah su se svi za to uhvatili. Ali, po Ustavu, kada predsednik raspusti skupštinu, novi izbori ne mogu da se održe kasnije od 60 dana. To znači da, ako se želeo 11. maj kao datum izbora, skupština ne bi mogla odmah da se raspusti, već bi na to moralo da se čeka bar do 11. marta.

Druga mogućnost da izbori budu baš 11. maja bila je da vlada padne – ali nakon 11. februara – i da se, u roku od 30 dana, ne obrazuje nova. Tu na delo stupa ona druga loša osobina – naivnost. Naivnost se ogleda u davanju prvenstva ideologiji u odnosu na interese . I najprostija računica pokazivala je sledeće. Da bi se raspisali vanredni parlamentarni izbori neophodno je bilo da se steknu dva uslova. Prvi je da se sadašnja vladajuća koalicija raspadne. A drugi je da se ne napravi nova vlada. No, kolika je bila verovatnoća za tako nešto?

Većina analitičara koja je prognozirala vanredne izbore svoju prognozu zasnivala je na postavci da DS i SRS ne treba da paktiraju sa DSS-om. Zašto? Zato, odgovarali su oni, što će, nakon vanrednih izbora, njihove stranke imati više poslanika nego sada. ,,Pa šta?”, bilo je sasvim logično protivpitanje. Zamislite ljude iz vrha stranke koji su već ministri. Zašto bi oni išli na nove izbore? Da bi se njihova stranačka ideologija bolje potvrdila? Da bi njihova stranka dobila još neko ministarstvo? Ako ste analitičar morate da budete realni. Izbori znače utrošak vremena u kampanji, politički rizik i novu podelu karata. A u toj novoj podeli sadašnji ministri bi možda mogli da ostanu bez resursa koji sada kontrolišu. Neki drugi stranački klan ili neki drugi stranački konkurent mogao bi da ih istisne. Ono što bi možda bilo dobro za stranku, za njih lično ne bi bilo korisno. Šta će im onda novi izbori?

A sada, zamislite da je vlada pala i da jedna od vladajućih stranaka ponudi velikoj opozicionoj stranci da odmah preuzme 16 ministarskih mesta (i, naravno, mesto predsednika skupštine). Zamislite da se nalazite u prvih šesnaest vođa te stranke. Da li biste odmah uzeli ,,svoje” ministarstvo? Ili biste ipak išli na izbore samo zato da još jednom potvrdite svoju stranačku ideologiju? I da omogućite da i sedamnaesti i osamnaesti u vašoj stranačkoj hijerarhiji dobije svoju fotelju? Uz to, kako ćete objasniti biračima da u trenutku nacionalne opasnosti bežite od vlasti? Hajde, budimo opet realni. I pored sveg zaklinjanja da se u vladu neće ići bez novih izbora, sva je prilika da bi se ipak na kraju postigao nekakav dogovor.

Sve u svemu, verovatnoća da će se održati vlada ili napraviti nova bila je, tokom protekle nedelje, makar malo veća od verovatnoće da će se održati novi izbori. Zašto su onda neki naši komentatori prognozirali brzi pad vlade i izbore 11. maja? Zato što oni, nažalost, i nisu razmišljali kao analitičari. Oni su izgleda nekako više razmišljali kao navijači. A navijač najčešće vidi ono što želi da vidi. Onaj ko želi izbore 11. maja već će 4. februara ,,videti” nove izbore 11. maja. Ako mu kažete da je to trenutno nemoguće, on će vam odgovoriti da to kažete ne zato što tako piše u Ustavu. To kažete zato što vi želite da tako ne bude. Dakle, navijač će vas odmah optužiti da ste vi navijač.

Sećam se svojevremenih prognoza o tome ko će biti novi premijer. Ko je razmišljao hladnom glavom mogao je videti da ako Koštunica to jako želi, na kraju će i da dobije premijersko mesto. Petorica analitičara to su i rekla. I odmah su ih evroreformski aktivisti optužili da ,,navijaju za Koštunicu”. Za neke od njih to reći bilo je više nego smešno. Ali, navijači su ,,znali” da je to tako.

No, kako razlikovati prognoze koje su rezultat navijanja i one koje su rezultat analize? Tako što prve uglavnom promaše, a druge pogode. Kada bi kod nas bilo manje ideološke pomame, brzo bi se i na tom polju uspostavilo tržište. Oni koji uspešnije objašnjavaju bili bi više traženi. Da u našim velikim medijima ne caruje ideologija, ljudi bi znali da naprave razliku.

Paradoksalno je, međutim, što na kraju i predviđanje o 11. maju može da se ostvari. Vlada može, početkom aprila, zapasti u krizu. Premijer može tada da predloži predsedniku izbore. I oni stvarno mogu biti raspisani za 11. maj. Iz pogrešnih premisa pokatkad slede ispravni zaključci. Ali, samo pokatkad. Treba dovoljno dugo biti racionalan i strpljiv. I doći će vreme u kome će i u ovoj struci razum i znanje postati važniji od ideologije.

 

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će ovog leta Vučić i Tači potpisati neki sporazum o KiM u prisustvu Donalda Trampa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner