Био Вучић болестан или не, његова владавина се ближи крају. У лажи су кратке ноге

Можда је Александру Вучићу збиља јако позлило током боравка у САД. Можда тамо, у Новом Свету, нема довољно добрих лекара који би му могли помоћи, па мора да се укрца у авион и запути се натраг ка Србији. Можда је болест која га је спопала толико опасна да му у Америци није било лека, али је истовремено он толико јак и отпоран да може кренути на пут дуг најмање 10 сати, преко океана и без могућности одласка у здравствену установу у случају какве нужде.

Можда.

А можда се, ипак, иза изненадног прекида Вучићевог „мајања“ по САД крије нешто друго.

Можда је „врховни командант“, тако болан, приде схватио да би болест могла потрајати таман толико да не може да оде у Москву на Параду победе 9. маја, иако је поручивао да ће тамо ићи чак и ако му се небо сручи на главу

Можда „широм света уважавани“ председник Србије напросто није успео да издејствује састанак са Доналдом Трампом, иако је најављивао да ће се са њим сусрести чак два пута у наредна три-четири дана. Можда му је позлило кад је схватио да нема тог новца пореских обвезника Србије којим би могао да плати свој сусрет са човеком за кога је он толико небитан да ни сви наши новци, ни Руди Ђулијани, ни хотелске куле на месту Генералштаба, не могу то да му надоместе.

Можда је „врховни командант“, тако болан, приде схватио да би болест могла потрајати таман толико да не може да оде у Москву на Параду победе 9. маја, иако је поручивао да ће тамо ићи чак и ако му се небо сручи на главу.

Можда ће, док тражи лека својој бољци, популарни Оскар имати времена да размисли о поруци Марте Кос да је његова влада зимус у „нон-пејперу“ обећала све и свашта и да је сад дошло време да се испита докле се стигло са испуњавањем тих обећања.

Можда Александар Вучић заиста мисли да ни Американци, ни Руси, ни Европљани, па ни Срби, не увиђају да је једини циљ његових обећања, пренемагања и представа за домаћу и светску јавност — опстанак на власти напредне дружине по цену националне издаје, растакања државе и распродаје природних и привредних блага.

Био Александар Вучић болестан или не, крај његове владавине се ближи крају

Можда.

 Али једно је извесно. Поуке које наш народ проноси са колена на колено увек се неумитно потврђују кроз историју: „У лажи су кратке ноге. Не може се седети на две столице. Ничија није горела до зоре“.

Био Александар Вучић болестан или не, крај његове владавине се ближи крају. То се види у сваком граду и у сваком селу Србије. Пламен слободе који су студенти упалили неће се угасити.

Србија се умирит’ не може!