Коментар дана | |
Зашто? |
![]() |
субота, 25. април 2009. | |
Не знам зашто ми је ова сцена дошла у мисао док под утиском јучерашњег помена настрадалима РТС-а током НАТО бомбардовања покушавам да неком својом скромном спознајом допринесем правичном одговору и колективном олакшању на болно питање „Зашто?“ – уклесано у камену испред зграде РТС-а и у скамењеним срцима живих, које само бол може толико да скамени... Неколико дана пре бомбардовања говорило се да ће РТС бити бомбардован, као – уосталом – и мостови... Да ли је народ имао интуицију која није одмакла даље од интуиције или је имао прерану самосвест да смо толико омрзнути да ће и колатералне грешке бити „легализоване“, па ни они који су имали моћи нису имали снаге да задрже „стадо“ у безбедним јаслама... Тих дана се народ препустио колективном ужитку у коме, разумљиво, чак и одлазак на онај свет изгледа много лепши, ако је за неку утеху... Сасвим лежерно понашање и оних који су могли да нешто учине, прилично исмевање људи који су приликом бомбардовања хитали у склоништа, чување мостова својим телима, пркосно ношење мета на својим грудима, остаће забележено као неки рецидив научене храбрости генерација стасалих на балканској историји, а безбрижно одгојених у незамисливом окружењу да икада рата може бити... Па се ја, таква и никаква, питам: Зашто колеге из CNN-а нису објавиле ударну вест: „С.О.С. Репортерима CNN-а јављено је да напустимо зграду РТС-а, остали су људи из РТС-а у њој!“ Зашто председник Југославије којој рат није био објављен (ако није!) није одмах подигао руке у вис и поднео међународном суду жалбу за нелегално бомбардовање земље? (У једном коментару на НСПМ-у објављено је да је то урадио касније, јер је његова супруга хистерисала! Хвала његовој супрузи ако је тако!) Зашто одговорни људи на позицијама на РТС-у који нису имали намеру да долазе на посао нису дали оставку када је рат почео? Зашто Amnesti internacional није раније објавио своје мишљење о НАТО бомбардовању? Зашто? Ова моја неспретна питања, постављена из крајње искрених намера, можда већ имају своје „зато што“, можда су глупа, можда и не постоје... Али ја бих волела да 16 неправично убијених запосленика РТС-а буду запамћени, не само као радне и храбре особе, већ и као особе које су дале свој живот као пример другима да пре свега чувају свој живот. |