Početna strana > Debate > Kosovo i Metohija > Sve se vrti oko Kosova
Kosovo i Metohija

Sve se vrti oko Kosova

PDF Štampa El. pošta
Dušan Proroković   
četvrtak, 19. jun 2008.
Kažu da u DSS postoje velika neslaganja, kao i da mnogi žele da se priključe DS, da li je to tačno?

- Stranka je ili u vlasti, ili u opoziciji. Mogući odlazak u opoziciju je potpuno prirodna stvar. Ne opterećujem se time. A što se DSS tiče, nisam primetio da postoje neki veliki unutrašnji problemi. Svima nam je jasno da se sve vrti oko Kosova. Biće još puno obećanja, priča o tome kako je Srbija nezaobilazan partner za EU i SAD... sve do trenutka, dok ne prihvatimo nezavisnost Kosova. Posredno ili neposredno. Svima bih predložio da malo bolje prouče istoriju odnosa međunarodne zajednice i Republike Srpske u poslednjih 10 godina. Na tom primeru može puno toga da se nauči.

Da li rukovodstvo DSS ostaje dosledno stavu da SSP treba poništiti?

- SSP treba razjasniti. Od 17.februara okolnosti su se značajno promenile. Deo država članica EU je priznao Kosovo kao nezavisnu državu. Sama EU je poslala EULEKS na KiM pozivajući se na Rezoluciju 1244 SB UN. Očigledno je da mi član 135 SSP-a tumačimo na jedan način, a deo država članica EU na drugi način. Ne možemo se pretvarati da problem ne postoji. Jer ako Srbija ratifikuje SSP, bez prethodnog razjašnjenja svih spornih delova, šta ćemo raditi sutra kada EU ponudi Kosovu SSP. Zato je preko potrebno da se u našoj Skupštini otvori rasprava na ovu temu. Pravna analiza DSS može biti polazna osnova za tako nešto.

Da li i nakon susreta predsednika Buša sa predsedavajućom EU Slovenijom, pri kome se traže dobrosusedski odnosi sa Kosovom, za nas ima značaja što neke zemlje EU ne priznaju nezavisnost ili ne?

- Upravo je u tome problem. Već posle pisma Rupela i Kušnera iz aprila meseca bilo je vidljivo u kom pravcu stvari idu. Deo SSP-a govori o dobrosusedskim odnosima. Za države EU, koje su priznale Kosovo, Kosovo je nezavisna država i sused Srbije. Sa njihove tačke gledišta Srbija mora da ostvari dobrosusedske odnose sa Kosovom, što podrazumeva niz bilateralnih sporazuma koje bi morali potpisati Beograd i Priština. Na primer, morali bi se dogovoriti o slobodnom protoku ljudi, roba i usluga. To neposredno znači da bi morali priznati pasoše, lične karte, saobraćajne dozvole i ostala lična dokumenta Republike Kosovo. Ako Srbija to uradi, nema razloga da to ne urade i ostale države koje podržavaju Srbiju na diplomatskom polju. Ne mogu Rusi, Rumuni, Španci... biti veći Srbi od Srba. Oni koji lobiraju za nezavisnost Kosova, sada traže prečicu kako da dođe do priznavanja nezavisnosti, a da se mimoiđe SB UN. Karta na koju sada igraju, jeste da Srbija potpiše niz ugovora sa Kosovom, a da našoj javnosti objasne kako to ne znači priznavanje države Kosovo, već su to stvari „tehničke“ prirode.

Ministar Samardžić je najavio osnivačku sednicu Skupštine za 28. jun, na Vidovdan. Da li je taj datum namerno izabran?

- Datum je izabran i slučajno i namerno. Sa jedne strane, postoje određeni zakonski rokovi, koji se tiču konstituisanja lokalnih skupština. Tek kada budu konstituisani svi lokalni parlamenti na KiM onda možemo napraviti i drugi korak i konstituisati novo, koordinaciono telo koje će sačinjavati predstavnici Srba i nealbanaca iz svih naselja i opština na KiM. Sa druge strane, simbolika u politici i diplomatiji jeste bitna. Poklopilo se da Skupština treba da bude konstituisana krajem juna. Pa zašto da to ne bude na Vidovdan?

Šta se dešava ukoliko EU uz saradnju SAD krene sa sprovođenjem misije Euleks mimo odluke SB UN?

- EULEKS je na Kosovu nelegalno. Jedini način da se postojeće stanje prevaziđe, jeste da Srbija prizna EULEKS. Što ne smemo učiniti. Sporan je mandat ove misije. A to je sprovođenje Ahtisarijevog plana. Prihvatanje EULEKS-a značilo bi prihvatanje nezavisnosti Kosova.

Donešen je ustav Kosova, kosovski Albanci svuda koriste priliku da nastupaju pod svojom zastavom... Kako sve to utiče na Srbe na Kosovu?

- Govori nam da moramo pojačati svoje aktivnosti i definisati plan naših reakcija ubuduće. Treba podsetiti i da su ministri spoljnih poslova Rusije, Kine i Indije zatražili obnavljanje statusnih pregovora i da u većini međunarodnih organizacija ne postoji nikakva saglasnost šta i kako dalje sa KiM. Srbija u ovom poslu ima velike i uticajne saveznike.

Koliko uopšte od Srbije zavisi razvoj situacije na Kosovu ili je to ipak pitanje mnogo većih sila?

- Od Srbije i našeg stava puno toga zavisi. Problem jeste uveliko internacionalizovan, ali da od Srbije ništa ne zavisi, ne bi bilo ovoliko raznih pritisaka i pretnji. Mi ni jednim svojim gestom ne smemo prihvatiti nezavisnost Kosova. Vlada Srbije mora dosledno sprovoditi Akcioni plan. Moramo pomoći svakog svog građanina na KiM. To je i stvar principijelne prirode. Jedna od obaveza svake države jeste da štiti svakog svog građanina. Ako danas dignemo ruke od Srba u Gračanici, kako ćemo sutra štiti prava i dostojanstvo bilo kog drugog građanina Srbije koji će od države tražiti da ga zaštiti zbog bilo čega.

Po vama, da li će se američki vojnici u skorije vreme (kako je prethodno najavljeno) povući sa Kosova? Ukoliko dođe do toga, šta sledi dalje i kako će novi odnosi u regionu uticati na Balkan?

- U jednom svom pismu, koje su objavili i naši mediji, nemački političar Vili Vimer, objašnjava stav SAD kako je američki general Ajzenhauer propustio da stacionira vojne trupe na Balkanu 1945. godine i kako je to bio strateški promašaj koji danas treba ispraviti. Po ruskom geostrategu, Aleksandru Duginu, Balkan i Kavkaz predstavljaju „evroazijski most“, energetski i transportni koridor koji će tek dobijati na značaju. Zato ne verujem da će biti bilo kakvog povlačenja američkih vojnih snaga iz regiona. Čak štaviše, mislim da će njihov broj porasti, pre svega onih stacioniranih u Bugarskoj i Rumuniji. Kako se budu komplikovale stvari na severnoj i istočnoj obali Crnog mora, tako će se i gomilati nove vojne snage na južnoj i pre svega zapadnoj obali. Za mene je pravo pitanje kako će novi odnosi u regionu uticati na Balkan. Mi smo na početku jedne duge i velike krize. Ne radi se tu samo o Kosovu. Pogledajte šta se dešava u Makedoniji, BiH, Crnoj Gori. Međuetnički odnosi su loši, politički problemi ogromni, pravila igre uspostavljena još 1992. se nemilice krše, tenzije su velike. Pri tome, zbog porasta cena energenata i hrane celom kontinentu preti velika recesija koja može pogoršati ionako loše ekonomske i socijalne prilike u našem regionu. A to je odlično tlo za različite vrste radikalizama. I zato moramo napraviti okvir koji neće dozvoliti nove tenzije i sukobljavanja. Odgovornost je na nama, balkanskim narodina, ali i na međunarodnoj zajednici.

(Pravda 18.06.2008)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner