Objasnili su nam već šta je ''prvi demokratski premijer'' mislio kada je sa bezbednog mesta bodrio NATO u ''vazdušnoj kampanji'', nacrtali su nam crno-belu sliku devedeste- dvehiljadite, objasnili šta čeka drznika koji preispituje ono što su mu servirali, omogućili nam kredite, hej! i strane banke i nasmejane mlade šalteruše.

Da se grad Užice preimenuje u Đinđićevo Užice, Kosovska Mitrovica u Đinđićevu Mitrovicu, a Vrbas u Đinđićev Vrbas. U sva ova tri Đinđograda bi se glavni gradski bulevari i skverovi (na švapskom „placevi“) preimenovali u Đinđo-placeve i Đinđo-avenije.

U Srbiji je narod nateran da plaća besmisleni i skupi BUS PLUS za potrebe privatne zarade nekolicine političkih aferista. Kada bi ovo barem bilo povezano sa boljim radom saobraćaja, još bi se to i moglo pravdati.

Podsećam na jedinu tragikomediju koju je napisao Nušić: "Svet". Glavni lik u delu je opčinjen "svetom" i brine ga šta će "svet" reci o njegovim postupcima, iako živi iza zatvorenih vrata svoje kuće i nema nikakvo čulno iskustvo o "svetu".

Neutralni, nedovoljno obaviješteni i nepismeni su postavili pitanje „da li će DŽajić sada preći u grobare“? Uz dužno poštovanje, grobari jesu zemljoradnici, ali se ovdje ipak radi o fudbalu i fudbalerima. Da se ne razlikuju od Delija u poznavanju prirode i društva pokazali su navijači iz suprotnog tabora.

Osramoćen čovek se oseća neprijatno u svojoj okolini. Hteo bi da se sakrije, da ga niko ne vidi. On teško podnosi teret svoje sramote i povlači se u sebe, pada u depresiju, a ne retko se odlučuje i na samoubistvo. Takvi pojedinci gube na ugledu i dostojanstvu.

Svedoci smo da, nakon dve stotine godina od prvih koraka ka ustanovljenju svoje novovekovne državnosti, srpski narod opet stoji na početnim pozicijama u procesu bolnog i mukotrpnog rekonstituisanja te iste državnosti i međunarodnog priznanja njenog legaliteta i legitimiteta. 

Navedeni istorijski dokument dokazuje da Ustav SFRJ od 1974. nije stvorila KPJ, nego britanska spoljna politika. Zbog toga je NATO bio odlučan da ga i oružjem brani od njegovih rušilaca.

Drugi važan faktor koji je onda postojao jeste jedinstvo oko osnovnih vrednosti: nacionalnih, kulturnih, moralnih. To je nešto što nam danas nedostaje. Kada posmatramo ondašnju inteligenciju, vidimo, kada je počeo rat, da su odjednom svi bili složni, kao jedan.

Petooktobarska revolucija je dovela na političku scenu novu, demokratski vlast. Ova vlast nije volela socijalnu bedu pred svojim očima. Žurila je u Evropu, i na tom putu rušila je sve pred sobom.