петак, 13. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Оскар за „Арго“, или колико је танка граница између политичке стварности и филмске илузије
Културна политика

Оскар за „Арго“, или колико је танка граница између политичке стварности и филмске илузије

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић   
среда, 27. фебруар 2013.

На овогодишњој додели најпрестижније филмске награде Оскар за најбољи филм проглашено је остварење „Арго“ у режији познатог холивудског глумца Бена Афлека, који је играо и главну ролу филму. Ово је друго редитељско остварење познатог глумца, који је писао и сценарио за филм „Добри Вил Хантинг“ заједно са Метом Дејмоном, који је добио Оскара за најбољи оригинални сценарио. Бен Афлек се у сваком случају може похвалити веома успешном каријером глумца, редитеља и сценаристе.

Његово најновије остварење „Арго“, које је засновано на истинитим догађајима, представља узбудљиву причу о спасавању талаца из америчке амбасаде у Техерану 1979. године. Када је иранског шаха Резу Пахлавија с власти срушио верски вођа Ајатолах Хомеини 1979. у исламској револуцији, америчке дипломате које су се нашле у амбасади постали су таоци новог режима. Иранска талачка криза настала је заправо због тога што је тадашњи председник САД Џими Картер дозволио иранском шаху лечење у Америци.[1] Ово је била кап која је препунила чашу за иранске револуционаре јер је шах дуго уживао поверење америчке администрације. У доба шаха Иран је чак добио и америчку помоћ у наоружању, пре свега авионе типа „Ф-14 Томкет“. Техеран је због блиских веза са Западом преузео и начин живота који се косио са строгим исламским принципима и целокупна духовна и политичко-културна атмосфера довела је до поменуте револуције која је кулминирала упадом студената у америчку амбасаду и узимањем талаца. Тако је настала позната иранска талачка криза која је трајала укупно 444 дана. Том приликом за таоце је узето 52 америчких дипломата, док је шесторо њих спасено захваљујући тајном плану ЦИА и агенту Антонију Тони Мендезу.[2]

Операција „Арго“ је наравно пре истоименог филма мало била позната широј јавности, што је сасвим нормално, с обзиром на то ко је стајао иза читаве операције. Агент Мендез је за своје заслуге награђен највећом наградом ЦИА, али то је била строго чувана тајна све до почетка 90-их година. Позната је следећа Мендезова изјава: “Могли сте спасити свет, али сте још увек седели и смешкали се, и знали да сте то још једном одрадили, а да нико не зна“.

Како научна фантастика може помоћи у ослобађању талаца

Агент Тони Мендез, кога у филму тумачи управо Бен Афлек, јесте у договору са филмским продуцентима осмислио сценарио за лажни филм који треба да се снима на некој оријенталној локацији. Наравно, та локација је била Техеран. Лажни филм „Арго“ заправо представља научно-фантастичну причу. Шесторо дипломата који су успели да се искраду из амбасаде сакрило се у резиденцији канадског амбасадора. Када је Тони Мендез ступио са њима у контакт они су имали 72 сата на располагању да запамте своје лажне идентитете.

У сваком случају, акција је потпуно успела и Тони Мендез је са шесторо дипломата, који су наравно имали лажне идентификационе документе, успео да се спасе из Ирана. Да је читава обмана откривена, несумњиво је да би њени актери били сместа погубљени од Иранске револуционарне гарде, што је у филму одлично представљено напетим сценама на аеродрому када буквално у последњи час дипломате и Мендез успевају да умакну револуционарима.

Тони Мендез је постао амерички херој[3] који је успео да изведе немогуће. Међутим, задржимо се на самом филму и његовом квалитету. Филм је неспорно одлично режиран, а Бен Афлек је можда одиграо улогу каријере. Последња сцена у филму је нарочито упечатљива када се иза фигурица које представљају јунаке из „Звезданих ратова“ који су тих година били на врхунцу популарности, појављује цртеж који би требало да представља једну од сцена из филма „Арго“. Тони Мендез (Бен Афлек) сачувао је тај цртеж као успомену на читав подухват и поклонио га је свом сину.

Дакле, реч је о одличној филмској адаптацији једне истините приче о којој се врло мало зна. Филм „Арго“ је неспорно заслужио Оскара захваљујући одличној глуми и режији пре свега. Међутим, пошто је реч о врло осетљивом питању, нарочито сада када су односи између Техерана и Вашингтона можда на најнижем нивоу услед развоја иранског нуклеарног програма и ширења утицаја персијске цивилизације у региону, које се никако не допада Вашингтону, а нарочито Израелу, филм је до те мере политизован да је тешко раздвојити једно дело седме уметности од политичких односа и тензија на релацији Вашингтон-Техеран. Филм је и објективно и посматрано из критичког угла заслужио Оскара, само је питање да ли би га и добио да није било директне интервенције Беле куће по први пут у историји доделе поменуте награде!

„Арго“ као велика политичка контроверза

Наиме, награду је усхићеном Бену Афлеку, који се чак захвалио и Иранцима, лично уручила прва дама Америке Мишел Обама. Врло је тешко прићи овом филму само из угла седме уметности. Неспорно је да филм велича ЦИА као организацију и њеног агента Тонија Мендеза. Иранци су званично осудили филм као америчку пропаганду којом се велича ЦИА. Тешко је заузети неутралну позицију, али филм, у сваком случају, и поред својих квалитета представља управо то величање једне организације и њеног човека. Ради веродостојности на крају филма дата је компарација сцена које су филмоване и сцена из самих протеста, као и сцена паљења америчке заставе.

Иранци су као одговор најавили снимање свог филма „Арго“. „Сценарио за филм „Setad moshtarak“ („Начелници генералштаба на Фарсију“) одобриле су власти и очекујемо буџет да почнемо са снимањем“, изјавио је ирански редитељ Атаолах Солејманиан. Тема иранског филма ће бити како ирански револуционари ослобађају 20 америчких талаца на почетку револуције“.[4] „Тај дугометражни филм може да буде адекватан одговор на деформисану визију извесних филмова као што је „Арго“ везано за догађаје о заузимању америчке амбасаде у Техерану 4. новембра 1979. и узимању америчких дипломата за таоце“.

Интересантно је то што је иранска власт званично забранила Афлеков филм „Арго“, али упркос забрани у Техерану се лако могу набавити пиратске копије овог филма. „Ја мислим да је филм добар када је реч о техничким аспектима и скроз је у складу са осталим холивудским филмовима, али ми није за Оскара и друге награде", рекао је гледалац из Техерана.[5]

Лист "Хамшахри" пише да филм "напада културу и цивилизацију Ирана", али да Иранци треба да га виде како би стекли различиту перспективу догађаја који су довели до краха односа између САД и Ирана. "Иранска публика сада може да види нову верзију ових догађаја. Ово је била слаба карика у нашој филмској и ТВ индустрији која ништа озбиљно о опсади амбасаде САД није произвела више од три деценије", наводи се у коментару листа.

Иако је званични Техеран бесан због овог филма, млади Иранци ипак желе да сагледају и другу перспективу, што показује да Иран ипак није оно што Запад представља. У том контексту следи и изјава младе студенткиње: "Желим да знам шта друга страна говори", каже 21-годишња Шиеда.

Коначни расплет

Од операције „Арго“ далеко је познатија неуспела операција спасавања талаца под називом „Орлова канџа“. Наиме, америчка војска је покушала да изведе акцију ослобађања талаца која се завршила катастрофално. У зору 24. априла 1980. с носача авиона „Нимиц“ који је био стациониран у Арапском мору полетело је осам хеликоптера типа РХ-53 Д „Си стелион“, а истовремено су из Омана полетели авиони типа Ц-130 „Херкулес“. Акција се завршила тоталним крахом јер су већ у почетној фази, наводно услед механичког квара, два хеликоптера одустала тако да је акција настављена са шест ваздухоплова. Хеликоптери су морали да лете јако ниско како би избегли иранске радарске снопове. Група је наводно непримећено слетела у 22 часа 320 км југоисточно од Техерана, међутим наводно још један хеликоптер се покварио, што је целу акцију довело у питање. Још раније, усред пешчане олује један од морнаричких хеликоптера ЦХ 53 сударио се с паркираним авионом-танкером који је допремио гориво за надопуну. Обе летелице одмах су плануле, а погинуло је пет ваздухопловаца и три маринца. Повређени су одмах укрцани у авионе и журно напустили територију Ирана, остављајући иза себе тела погинулих војника, пет читавих хеликоптера и две олупине. Аљкавост америчких војника ишла је тако далеко да су заборавили у напуштеним хеликоптерима планове, па су угрожени и оперативци ЦИА у Техерану.[6]

Након овог краха и неуспеле акције америчке армије уследили су мукотрпни преговори који су завршени коначним ослобађањем свих талаца након 444 дана! Ово је доказ да су преговори, у комбинацији са прикривеним операцијама, далеко успешнији од примене бруталне војне силе. Филм „Арго“ постајао је још једна тачка спотицања у односима између Техерана и Вашингтона, али очигледно је да не можемо избегнути политизацију читаве приче. Американци су познати по томе да снимају пропагандне филмове и неко може рећи да је и овај филм веома суптилно креирана пропаганда, али остаје препорука читаоцима текста да филм свакако заслужује да се одгледа.


 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер