среда, 22. јануар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Сулејман Величанствени по други пут међу Србима
Културна политика

Сулејман Величанствени по други пут међу Србима

PDF Штампа Ел. пошта
Зоран Грбић   
недеља, 26. фебруар 2012.

Сулејман Величанствени, изгледа, поново долази у Београд. Са све јатаганом, отупљене оштрице, у пратњи чауша и јањичара, појавиће се овде на малим екранима наших ТВ пријемника, кажу, крајем фебруара. И, што је за неке најгоре, гледаоци су то сами тражили.

Откако су турске серије стигле у Србију, и чини се преузеле примат од ,,шпанских'', све је више оних који који сматрају да то није примерено у држави која је вековима била под турском окупацијом. Кулминацију те врсте незадовољства изазвала је најава приказивања историјске серије ,,Сулејман величанствени''. Главна теза је да није у реду да српске домаћице седе пред телевизором, и уживају у глорификацији некадашњег окупатора, чија је војска чинила зулум и неправде по Србији. Требало би подсетити да (вероватно) слична група људи, са сличним назорима, и у Турској протестује. Од самог почетка приказивања серије, послато је више од 70.000 протестних писама, и РТУК (турска верзија домаће РРА, која за разлику од РРА изгледа да нешто и ради) упозорила је телевизијску станицу и затражила јавно извињење због погрешног приказивања историјске личности. Реаговао је и премијер Реџеп Ердоган, чијој политици такви протести очигледно иду на руку. Чак је и главни глумац добијао претње смрћу, јер је играо лик султана који се опија. Међутим, протестна писма од седамдесет хиљада људи, укључујући и мање протесте испред зграде телевизије, ипак су само писма упућена од свега једног процента становништва. Што се осталих тиче, кажу да живот, у и даље секуларној Турској, сваке среде стаје, јер сви седе у кућама и гледају серију.

Због овога, чини се да у серији ипак није реч о глорификацији великог лидера, него управо супротно, о приказивању његових људских особина, у складу са жанром који подилази таквим жељама гледалаца. И управо због тога је освојила велику гледаност. Не верујем да су Турци правили серију да би у њој говорили лоше о Србима, што је један од аргумената овдашњих противника приказивања. Не окреће се свемир око Србије. Вероватније је да су направили серију да би направили модеран, а хуманизован, портрет њиховог великог лидера. Сваки народ има своје лидере, и сваки народ би требало да прави серије и филмове о њима. Нико нама није крив што ми то не радимо, и што нам је Црни Груја једина велика серија о историји пре двадесетог века. А ако су Срби уопште и приказани у серији, сигуран сам да су се продуценти потрудили да нас не прикажу у лошем светлу, знајући колико су њихова остварења популарна овде. Не верујем да би они ризиковали да успешна сарадња буде прекинута. Пре ће бити (уколико нас тамо уопште има) да ће прича о Србима бити похвална. У сваком случају, далеко боља од приче које нам стиже у филмовима из држава савезника, и наших великих историјских пријатеља.

Међутим, и у тако поједностављеној, савременој и за телевизију прилагођеној причи, вероватно постоје и бар нешто мало историјских тачности. Због тога верујем да је боље да људи гледају ту и такву серију, од било које шпанске сапунице, у којој је служавка заборављена ћерка господара хацијенде, и којој о глави ради зла господарица, маћеха њеног брата, са све шогором, одметнутим стрицем, и братом од тетке који сања о преузимању имања. Свидело се то некоме или не, Истанбул нам је био престоница читавих пет векова. Због тога су нам турске серије вероватно ближе, и то је вероватно разлог њихове гледаности.

У реду је што неко сматра, или примећује, повратак Турске на Балкан, покушавајући да то уради на сличан начин на који се Немачка вратила у Европу, и наравно да је сасвим у реду да то некоме и смета. Али осуђивање једне серије је промашен циљ. Због тога је бесмислено трошити енергију и усмеравати је у погрешном правцу. Серија би могла да буде тек слика, безазлени приказ чињеничног стања. Као на примеру филма лепе Анђе, који је далеко опаснији по резултатима које изазива. Али, није Анђа правила идиотски филм зато што мрзи Србе, него зато што јој је било лакше да плива на таласу слике која већ постоји. Није она узрок, она је последица. Правила би она и пропагандни филм о Србима, кад би постојала добра подлога за то, и кад би знала да би то могло да прође. Није она крива што је слика о Србима и даље тако лоша. Узроци су на другом месту.

Што се тиче квалитета серија, јасни ставови оних који их прате говоре да су у тзв ,,шпанским'' ликови црно-бели, радња стилизована, а емоције пренаглашене, док у турским ликови делују реалније, а радња непредвидива, баш као и сам живот. Свако има своје разлоге за гледање једних или других, и свако има свој укус којим се води. Не знам ништа о тим серијама, али најискреније сматрам да би, што се домаћих серија тиче, неке од њих требало законом забранити, а ауторима одузети дозволе за рад и послати их на суд због узнемиравања становништва, и беспотребног уношења меланхолије и туге, прављења нације тужних људи. Или су бескрајно тужне, са патетичном патос музиком у шпици, или су вулгарно и лоше духовите. Не могу да се сетим ниједне која није таква, осим серија "Отворена врата" и "Отписани", уз још понеку ратну. Ништа овде шпанске, турске, или било чије друге серије неће лоше урадити, што домаће већ претходно нису.

Не може Сулејман и ,,Величанствено столеће'' да нашкоде становништву Србије, односно, нашкодиће му тачно онолико колико би шкодиле серије о Јулију Цезару, Ричарду Лављег Срца, Калигули или неком другом. Просто зато што је то турска серија о турском владару, у неком далеком времену. Далеко више од тога, од било које серије, неупоредиво више моралне и духовне штете овај народ трпи од бљутавих копија пакистанске и турске музике, певане на српском, што се онда назива народном музиком. Није Турска на Балкан дошла преко серија, него преко музике. Такву музику требало би опорезовати као шунд, а дела тих извођача назвати правим именом да не буде забуне. Да би онда свако ко то слуша знао да слуша пакистански или турски мелос, а не да је у заблуди да воли народну музику. Некако не делује поштено да Тозовац и Мирослав Илић буду у истом кошу са Драганом Мирковић, разним Јецама и Бубамарама. Можда би то довело до другачијег медијског третирања те врсте музике. Можда би тако престало масовно музичко заглупљивање дела нације.

Због тога, музика може да буде отров за душу, серије не, поготово не овакве. Уколико и не ураде нешто корисно и уколико људи и не науче нешто из историје, барем су у могућности да науче нешто мало од језика, што ће им користити кад оду на летовање у Бодрум, Чесме, Кушадаси... Кад се већ летује тамо, беспотребно је да се зазире од гледања безазлених сапуница.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер