Početna strana > Rubrike > Politički život > ‘Ajmo, ‘ajde, svi u EU!
Politički život

‘Ajmo, ‘ajde, svi u EU!

PDF Štampa El. pošta
Ratko Mitrović   
sreda, 01. oktobar 2008.
“Nepravda, nepravda!”, zavrištao je Božidar Đelić nakon odluke ministara EU da se ne odmrzne trgovinski sporazum sa Srbijom! Negativna odluka obrazložena je tvrdim i nepopustljivim stavom naših holandskih prijatelja i solidarnih im Belgijanaca, koji i dalje, nakon hapšenja i izručenja dr Dabića, “teraju mak na konac” i insistiraju, uprkos pohvalama Serža Bramerca, na potpunoj saradnji sa Tribunalom u Hagu. Toliko smo se trudili, građanima po kampanjama obećavali i objašnjavali, sve od sebe i sa sebe dali... i opet ništa! Nepravda? Može biti, ali nije!

Naime, ovo istorijsko NE Evrope Srbiji, nije i ne može biti nikakva nepravda, štaviše ono je upravo pokazatelj načina i čvrstine odbrane pravih Evropskih Vrednosti! Holanđani stameno i nepokolebljivo traže samo jedno: potpunu saradnju sa Hagom. I to je zaista pravi evropski stav – bez kalkulacije, bez kompromisa, a zarad čistog obraza i Evropskih Standarda – saradnja je saradnja tek kada se i poslednji optuženik nađe iza brave. Četrdeset četiri od četrdeset šest, ‘ajte molim vas, ili svi ili niko, odnosno, ništa! Dakle, saradnja je potpuna ili nije saradnja. Kakav je to saradnik koji kalkuliše obavezama? Nema polovičnog saradnika, a to i tajne službe već odavno znaju i na našim prostorima. Utoliko, ako imaš ičeg Evropskog u sebi, onda moraš biti čvrst i pouzdan saradnik!

I ne samo to. Moraš biti spreman na razna iznenađenja i iskušenja. Tako ne treba prestrogo suditi holandskom ministru spoljnjem, Maksu Ferhagenu, koji na pitanje da li je Mladić R. uslov za odmrzavanje naše bezalternativne budućnosti, odgovara sa “Prvo ga uhapsite, pa ću vam reći da li je to uslov!”. Nije to cinizam i demonstracija moći, kako se nekom nedobronamernom može na prvi pogled učiniti, već ono Evropsko u njima progovara na najbolji način. I to bi trebalo da nam bude smer i putkokaz, “mapa evropskog puta”, da se poslužimo Đelićevim rečima. Naime, moramo se potruditi, što je upravo i skrivena poruka evropskih Holanđana, da pogledamo još dublje i pronađemo ono evropsko, u stvari, ono najevropskije u nama i da ga iznesemo na svetlost evropskog dana. 

Već je opšte mesto poznata teza o Balkanu kao nesvesnom ili Drugom Evrope. E, ako je to tačno, onda ovo Drugo Evrope mora biti evropskije od same Evrope. Jer, stari smo mi znalci, nema uspešnog braka zasnovanog na razlici. Isto se istom raduje! Zarad tog svetog evropskog braka, potrebno je biti veći papa od pape, veći evropljanin od evropljana i bezuslovno prihvatiti sve uslove. Ne sme i ne može biti uslovljavanja oko uslova! Štaviše, ukoliko je potrebno, a nesumnjivo da jeste, treba sami sebi da postavimo nove uslove, sami sebe da ograničimo, preprečimo, zaskočimo, jer svaka granica, prepreka jeste uvežbavanje i čeličenje na Evropskom Putu. Potrebno je dati i ono što se ne traži, anticipirati evropske želje, sagledati šta im još nedostaje, a da i ne znaju da im nedostaje...

Sve u svemu, ići u susret Evropskim Očekivanjima i postaviti nepremostive teškoće koje ćemo samo mi umeti da rešimo. Recimo, mogli bismo, u najboljoj Evropskoj Veri, ne samo da izručimo preostalu dvojicu begunaca od Evropske Pravde, već možemo da pošaljemo sve Ne-evropljane direktno u EU. Sve one analitičare, kritičare, sumnjičavce, spadala i zatezala, sve one koji ne glasaju za i kojima SSP nije na srcu, oličene u liku i delu V. Koštunice, možemo da potrpamo u jedan autobus, pa ako ne u Hag (tamo je jedan već na prevaspitavanju i terapija daje evro-rezultate, ako je suditi po transkriptima sa predsedničkih kolegijuma – izvor Toma Nikolić), onda bar poslati na jednomesečnu turu po glavnim gradovima EU. Zašto bi samo studenti imali tu privilegiju da ih dočekuje i na put šalje Ursula (ne Andres, ako se neko ponadao, već Plasnik), i da se sa istog vrate Evro Prosvetljeni. Otišli, vozili se Interrail-om, spavali po hostelima i parkovima, videli svojim očima i po povratku, ne samo da pravoverno kliču “Moramo u Evropu!”, već se pitaju šta je do njih, šta oni mogu da urade za naš Svetli Evropski Put! E to je duh, to je moralno-politička svest koja se traži! Dakle, sve evroskeptike, smutljivce, kočničare, oligarhe-monopoliste, Neverne Tome, odmah izručiti Evropi na terapiju! A ako je neko kojim slučajem lud i neće da putuje bez viza i sa biometrijskim pasošem, kao podvarijanta, demokratski, sledi mu učlanjenje u NVO sektor!

Razloga za očaj nema. Mi ćemo, svakako, u natezanju sa sobom i Evropom, odnosno sa Evropom u nama, biti na postolju pobednika. U to nema sumnje. Ko sumnja taj nema ništa evropsko u sebi! A, osim toga, naši evropski prijatelji, rođaci, braća, tašte, ujaci, snajke, kumovi i poneki pašenog, članovi šire evropske porodice naroda i narodnosti, imaju i predlog šta činiti dok se istorijsko NE, usled ubrzanja vremena i događaja ne istopi do decembra. Naime, po predlogu Oli Rena, Srbija, e da bi još jednom istakla i potvrdila svoju zacementiranu evro-stradu, može da pristupi JEDNOSTRANOJ primeni trgovinskog sporazuma. Zbilja genijalno! Šta čini dugotrajno udisanje evropskog vazduha! Kako se nismo toga dosetili! Pa mogli smo i da ne potpisujemo ništa, a da primenjujemo odredbe ugovora, čim je nakon petog oktobra došla na vlast demokratija. Štaviše, čitav šesti oktobar smo mogli provesti u jednostranoj primeni sporazuma i ne bismo izgubili dragoceno vreme, a osim toga, ne bi se zapatilo ovoliko desničara, nacionalista, antiglobalista, klero i ostalih fašista, po koji zaostali komunista... Svi bi oni već odavno uživali u blagodetima Evropskih Standarda i nadasve Vrednosti, uz snižene cene banana, kikirikija, graška, neophodnih pampers pelena na kojima zli tajkuni prave svoje imperije. Fiat u tom slučaju ne bi dobio samo Kragujevac, nego i Mokru Goru, preko koje bi sigurno prešao i auto-put, koridor 357, pa bi svi kremanski seljaci – umesto što psuju, prete i šalju za Tursku zaslužne građane-direktore tamo nekakvih parkova prirode, poodavno vozili A klasu, a povremeno i B – prodavali limunadu putnicima namernicima po obodima koridora i neometano uživali u svetinji evropski zagarantovanih privatnih poseda, to jest naplaćivali prelaz preko njive! Naučili bi i oni onako nepismeni, šta je Evropski sud za ljudska prava, pa da vidiš brale što bi pucale parnice kad neko pipne među! Da li bi se onda neko drznuo da dira u suverenitet i teritorijalni integritet Kremne! 

Dakle, jednostrana primena Sporazuma. Kao svi dobri evro-radikali, ogromnih reformskih potencijala, tu ideju zdušno ćemo prihvatiti. I ne samo da ćemo je prihvatiti, nego ćemo i radikalno, u skladu sa ideologijom Evropskih Radikala, da je radikalizujemo – u prevodu, proglasićemo JEDNOSTRANO PRIKLjUČENjE Evropskoj Uniji i neizbežnim NATO struktrurama, jer šta će nam EU ako nismo bezbedni. Rusi dolaze, Kinezi su već zaposeli buvljake, mora čovek biti na oprezu! Hvala Oliju! Da ne bismo uplašili naše evropske partnere, plan ćemo ostvariti fazno. 

Kao prvo, uvešćemo EVRO umesto Dinkićevog precenjenog dinara, sa kojim i ovako jedva preživljavamo. Naša ozbiljna ekonomska misao već je sve posledice razmotrila: nema inflacije, olakšano poslovanje, spoljni dug se topi, devizne rezerve bujaju u svakoj trafici... deca još u jaslama štede na uvoznim neocarinjenim jeftinim pelenama za investicije u vlastito predškolsko obrazovanje reformisano po poslednjoj bolonjskoj modi... roditelji oslobođeni muka oko plaćanja viza leče se od tranzicionih bolesti u najeminentnijim evropskim banjama i razgledaju evropske znamenitosti... I što je ključno, kao najveći doprinos, odrećićemo se naših provizija u svim budućim privatizacijama u kojima učestvuju naša EU braća!

Kao drugo, u znak dobre volje, napaćenoj NATO vojsci i saveznicima pritećićemo u pomoć u Avganistanu. Pa nećemo valjda da dozvolimo da ih tamo neki talibani i Bin Laden toliko zamajavaju, umesto da pohode neka ugodnija mesta diljem zemaljske kugle. Samo da sačekamo da se završi remont preostalih transportnih letelica (negde oko 2028.) kao i ratne avijacije. Čim se to dogodi, odmah ćemo stupiti u akciju po avganistanskim gudurama i sa našim specijalnim jedinicama porazbijati zaostale talibanske bande. Kako će do tog vremena i lovačka avijacija biti u punom sastavu i borbenoj gotovosti, dakle, svih pet aviona, čitavu operaciju će sa visine u MIG-u 29 nadgledati i voditi ministar vojni Shootanovac Dragon, koji je u saradnji sa američkim padobrancima iz Ohaja pripremio posebnu taktiku hvatanja svetskog teroriste № 1. Naime, američki Random House u kooperaciji sa istaknutim odeljenjem ponovo oživljene kragujevačke namenske industrije, čuvenim Beobook-om, razvio je super-tajno oružje zvano Dragulj Medine. O čemu se radi? Izvešćemo strateško bombardovanje avganistanskih vukojebina kasetnim punjenjem doštampanog trideset šestog izdanja ove estetske bravure, tako da će jedan primerak svakako dopasti Osame Ladena. A kad ovaj pročita eksplozivnu knjigu, zasigurno će izaći iz svog skrovišta da uputi oštar protest! I tu mi nastupamo. Amerika i Evropa će odahnuti i mirno spavati! Sve za Evropski svet i svetsku Evropu!

I kao treće, kada evropski prijatelji uvide naše nadnaravne napore, proglasićemo se pedeset devetom državom EU i u znak beskonačne privrženosti, dićićemo jednostrano u vazduh sve carinske punktove i granične prelaze na Savi i Dunavu, pošto će Vojvodina ionako, do tog vremena biti najprosperitetnija evro regija i zajedno sa Kosovom činiti paradigmu evropskih integracija, odnosno multinacionalnog i multikulturalnog društva.

Međutim, ako kojim slučajem, što je apsolutno nezamislivo, jer ne odgovara temeljnim Evropskim Nastojanjima, Evropa i tada ne prihvati svoje Drugo Ja u liku Srbije, imamo i do u tančine razrađen scenarij od strane elitnih srpskih euro think-tank timova, na čelu sa Vukom Jeremićem, školovanih na elitnim evropskim univerzitetima. Grubo predstavljeno, jer nećemo otkrivati svaku taktičku varijantu, prećiće se na ideološko-materijalnu, radikalnu radikalizaciju protesta. Dakle, ako Evropa odbije jednostrano priključenje, pristupićemo, u duhu najsvetlijih tradicija centralno-evropskih načina protestvovanja, samospaljivanju. Na primer, već spomenuti Đelić, mogao bi, kao pripadnik ekstremnih EU-Chetniks odreda (za tu priliku specijalno oformljenih od strane reformisanih službi bezbednosti), da se nasred Brisela, u Armani odelu, polije kantom benzina (najbolje iz NIS-ovih rafinerija i to dok su u našem vlasništvu, jer kada pređu u ruske gramzive imperijalne ruke, neće biti ni za živu vatru) i zapali, sa sve pokličem “Evropa ili smrt!” na usnama, i to tako da, ukoliko je moguće, ne ostanu ni dugmići. Tako će to biti, na simboličnom planu, transparentno neprihvatanje evropskog neprihvatanja. Štaviše, ovaj hrabri čin i ovo veliko ništa koje preostane iza njega, svedočiće prosvećenoj evropskoj eliti, a i šire, o uzaludnosti naših života, odnosno, to će biti siguran znak da naši životi i jesu ništa ukoliko nisu evropski! Život bez Evropskih Vrednosti i Standarda i nije život, i takav nam i ne treba! Ako ova panevropska žrtva ne bi dovoljno zasijala na evropskom nebu, što logički nije zamislivo u bilo kojem mogućem svetu, mi imamo i razradu scenarija: ićićemo redom – Dačić, potom Nikolić (tim činom razuveriće sve koji sumnjaju u njihovu privrženost EU) pa....ko se dragovoljno prijavi. Za kraj, kao najefektniju scenu, ostavićemo M. Dinkića koji će sa čitavim G17+ izvesti performans kolektivnog samosagorevanja, ali će im u tome pomagati provereni čuvar evropskih svetinja i spiritus movens svih naših Evropskih Pregnuća, predsednik Tadić, koji će ih polivati crevom iz neizbežne NIS cisterne, a sa strane će stajati poslednji euro-Templar, Čeda Jovanović i duvati iz sve snage, punim plućima (bez uvlačenja), da se vatra dobro razgori i osvetli put koji nema alternative!

 

E, ako i ovo nije dovoljno onda... prelazimo na kletve!