четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Дозирање демократије и напредњачка одбрана народне воље
Политички живот

Дозирање демократије и напредњачка одбрана народне воље

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко Вучинић   
уторак, 25. април 2017.

Своју мудрост расточисмо у изборе,

Своју храброст не подвале и обеде,

каже у својој  знаменитој песми "Наши дани" Владислав Петковић –Дис. У овим његовим стиховима као да је садржана сва суштина наших изборних кампања и политичких догађања. Нигде мудрости и одмерености, само се шири нескривена хипокризија и лицемерство и бахатост победника председничких избора. Да се још на неколико места понављају избори, Александар Вучић би остварио стопроцентни резултат што је он вероватно и очекивао да ће достићи и у првом кругу, јер то је у складу са његовим схватањем демократије као непрестаног плебисцитарног изражавања подршке неприкосновеном вођи.

Не памти се да је након поновљених избора у неколико градова и изборних места неки кандидат поново на конференцији за штампу, и то у два наврата, изнова проглашавао своју изузетну изборну победу. И то са јединим циљем, да нам још једном демонстрира своју још већу снагу и политичку моћ. Ретко се могла видети толика радост и егзалтација на лицу увек забринутог и великим државничким бригама опхрваног напредњачког вође када је проглашавао поновљене изборне резултате који су се кретали између 70 и 90 посто подршке. Требало је само погледати усхићене коментаре фаланге објективних дежурних политичких аналитичара, али и новинске наслове - "Убедљива победа Вучића на репризи" - "Поновљени избори још већа победа Вучића" - "Уз велику излазност у Лесковцу Вучић освојио 96%, Трстенику89% и Новом Саду 60%". Следили су и дирљиви загрљаји са највернијим сарадником који се више оглашава и појављује као високи страначки функционер, него као министар унутрашњих послова.

Једино што квари срећу и задовољство њиховог неприкосновеног вође су протести студената и грађана који се одвијају искључиво захваљујући његовој доброј вољи. Он сам је изјавио да је дозволио протесте и тако још једном нам показао да не разуме и не прихвата основне демократске принципе и постојање владавине права, јер сам нарушава начела правне државе, јер себе проглашава као јединог политичког арбитра и пресудитеља у нашој земљи. Шта би се догодило да он не жели да дозволи протесте, да ли би онда дошло до сукоба ширих размера. Он тако успоставља неку врсту дозиране демократије, јер само од његове одлуке зависи како и на који начин ће се испољавати  незадовољство грађана. Систем пријаве скупова је очигледно суспендована у име воље једног човека  који је узурпирао правни систем ове земље при томе себе представљајући као горљивог бранитеља демократије и божанске воље народа.

Његова стална склоност ка дозирању демократије је праћена врхунским лицемерством и властодржачком бахатошћу и посебним презиром према свима који не деле његов победнички ентузијазам. Он је изјавио у свом већ препознатљивом циничном (али не претерано духовитом) тону да ове протесте сматра празником демократије и поручио да је стрпљење власти безгранично све док се протести дешавају у оквиру закона (који једино он меродавно тумачи и примењује) и  док нема насиља на улицама. Он је такође рекао да је свестан да је већини грађана већ преко главе протеста и невоља због затварања улица за саобраћај, али их је очински замолио да разумеју да је наша насушна потреба да свако може да изнесе своје мишљење све док не угрожава права и слободе других. То говори политичар који је имао 90% заступљености на медијима са националном фреквенцијом (укључујући пре свега комерцијалне телевизије) за које не важи основно демократско правило да сваки кандидат може да у изборном процесу изнесе своје мишљење. Напротив, јасно се може уочити да је успостављен до сада незабележен монопол и контрола медија који су у непосредној и безрезервној служби владајућег напредњачког режима, а у великој мери су послужиле за потпуну дискредитацију и дисквалификацију свих опозиционих председничких кандидата.

Александар Вучић настоји да минимизира и обесмисли значај протеста студената и грађана, јер он никада не дели  Србију и да је једини прихватљив гарант стабилности и сигурности, не само у Србији већ на  целом региону Балкана. А управо он и његови  послушнички пропагандисти и таблоиди непрестано уносе поделе  и дубоке расколе у наше друштво. Како иначе тумачити ове речи напредњачког вође “Победила је пристојна, тиха и демократска Србија. Велико хвала што смо показали да је демократска, пристојна, модерна Србија која толерише права мањине. Али та тиха и пристојна Србија никоме неће дозволити да угрози народну вољу“. А подразумева се да је он једини  посвећени чувар народне воље и тихе Србије, а дозволиће само ону меру демократије и демократских права за коју он оцени и мисли да је довољна да се спроводи његова концепција октроисане. дариване и контролисане демократије. Тако поклоњена и дозирана демократија има упориште само у доброј вољи оног који  предводи тиху, пристојну и модерну Србију  која поштује права мањине без обзира што не постоје минимални услови да она дође до гласа и ширег утицаја на нашу јавност. Александар Вучић се и овога пута користи својом већ опробаном политичком технологијом да свако своје нарушавање основних демократских права и начела настоји да прикаже као своје хтење да буде главни покровитељ у чувар демократије. То је заиста врхунац политичке хипокризије и лицемерства.

И управо је његов начин владавине који је већ увелико добио свој ауторитарни облик, а састоји се у сталној и отвореној замени теза - онај ко разара демократију и њене институције упућује најтеже оптужбе онима који се боре за њено успостављање и спречавање настанка диктатуре. Зато и није велико изненађење да Александар Вучић  на следећи начин демонстрира овакав вид политичке  инверзије. “Они неће да дозволе да постоји демократија. Њихови захтеви  су да се уведе демократија у Србији. Они желе потпуну делегитимизацију сваке нове владе у Србији. Направити атмосферу у којој треба да се изврши делегитимизација, да се уруши држава“. А управо су протести студената и грађана  који већ сада имају веома јасно одређени политички и социјални програм доводе у питање пре свега легитимитет напредњачког режима и њиховог легално изабраног вође. Зато су и демонстранти истичући своју главну паролу - Протест против диктатуре -  јасно указали да је довођење  у питање легитимитета владајућег режима главно политичко поље и  поприште на којем ће се одлучивати даља судбина одбране демократије у Србији. 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер