Početna strana > Rubrike > Politički život > Opasne igre kartografskih proroka
Politički život

Opasne igre kartografskih proroka

PDF Štampa El. pošta
Dragomir Anđelković   
utorak, 07. oktobar 2008.
Pred početak završne faze razbijanja Jugoslavije, 1986. godine, „Cankarjeva založba“ je objavila jugoslovensko izdanje čuvenog „Tajmsovog atlasa svetske istorije“. Međutim, to izdanje nije samo dopunjeno kartama koje se odnose na istoriju jugoslovenskih naroda, već su i neke originalne karte, suprotno profesionalnim standardima, bile prerađene.

Valjda u duhu zvanične jugoslovenske politike rešavanja nacionalnog pitanja, stručni tim slovenačkog izdavača odlučio se da „malo“ koriguje mapu koja se odnosi na raspored evropskih naroda u 19. veku. I to tako što su nacije proklamovane od strane jugoslovenskih komunističkih vlasti od sredine 40-ih do kraja 60-ih godina, i potom usiljenim tempom uobličavane od strane države, projektovane i u prošlost. Ne treba ni reći, i takva komunistička nacionalna politika i kartografski menadžment ugledne slovenačke zadužbine, bili su na štetu Srba.



Na gore prikazanoj originalnoj engleskoj karti, jasno se vidi da se muslimani srpskog porekla, kao i Crnogorci, tretiraju u skladu sa onim što stvarno i jesu, tj. kao Srbi. 

S druge strane, uprkos svim relevantnim crnogorskim izvorima, od zvaničnog popisa stanovništva preko ličnih dokumenata i školskih udžbenika, koji govore o srpskoj nacionalnoj pripadnosti stanovništva nezavisne Crne Gore, odnosno austrougarskim popisima stanovništva, koji muslimane nisu posebno iskazivali već su ih uvrštavali među Srbe i Hrvate, novopečeni narodi su dopisani na slovenačkoj mapi. 

Narod kaže, tiha voda breg roni. To je tačno. Samo mi ponekad zaboravimo da ima raznih vrsta bregova. Srbi, ne samo što se uglavnom nisu opirali politici razaranja sopstvenog naroda, već joj obično nisu ni pridavali naročit značaj. Štaviše, čak su i bagatelisali priče o crnogorskoj i muslimanskoj naciji, odnosno prikriveno su im se podsmevali kao besmislicama. No, one su malo po malo zaživele. Skoro svi muslimani srpskog porekla danas se osećaju kao Bošnjaci, a veliki deo Crnogoraca je do sada posekao svoje srpske korene. 

Da se vratimo na atlas. Ako je prethodna kartografska manipulacija bila u skladu sa zvaničnom politikom, naredna ipak nije. Na karti koja se odnosi na Balkan posle raspada Dušanovog carstva, albanski državni prostor je znatno proširen. I to u vreme kada nije ni postojala nekakva ujedinjena albanska kneževina!

Doduše, izmišljena velika albanska država, ni prema ekspertima Cankarjeve založbe, nije obuhvatila prostor Kosova i Metohije odnosno Zapadne Makedonije, na koje velikoalbanski krugovi prevashodno sada pretenduju. No, zato je teritorija današnje Crne Gore uključena u „zemlju orlova“. 

Naravno, karta u britnskom atlasu (prikazana iznad ovog pasusa) izgleda bitno drugačije. Srpski državni prostor, kao što je bilo, obuhvata i Crnu Goru. Čak i kada postoji neka politika pozadina, Tajms je suviše ozbiljna kuća da bi očitim prekrajanjem istorije, otvoreno ugrožavala svoj kredibilitet. 

No, „Cankarjeva založba“ ipak nije Tajms. Da li se radilo o demonstraciji simpatija prema albanskim separatistima, od strane pojedinih slovenačkih političkih krugova, ili je u pitanju stvarno bila neshvatljiva greška, teško je reći. No, karta je imala, vreme je to pokazalo, proročku dimenziju. Makar načelno u vezi sa albanskom ekspanzijom, a kako će konkretno proći nekada primorska srpska zemlja, to nam ostaje tek da vidimo!

Međutim, nešto smo već videli. Istorijske karte ne treba zanemarivati, ni onda kada prošlost ne prikazuju na adekvatan način ne. U stvari, baš tada ih ne treba potcenjivati, jer možda prikazuju budućnost za koju se neke snage bore. Tako stvari stoje i sa političkom kartografijom koja se odnosi na sadašnji trenutak. A nedavno nas je sa interesantnom mapom te vrste počastio „Helsinsški komitet“ Sonje Biserko, i to na koricama knjige koja je, bez preterivanja, u staljinističkom duhu ispunjena mržnjom prema neistomišljenicima. 

Srbija, bez Kosova i Metohije, prikazana je kao santa leda koja pluta na vodi. I nije primarni problem u tome što na karti nema naže južne pokrajine, već je to činjenica da se usamljene sante, koje nekim slučajem morska struja odnese u nešto toplije vode, neminovno postepeno istope. A na karti se vidi da je Srbija ledenica bez igde ikoga svoga, daleko od hladnih i ledom prošaranih arktičkih voda.

Nije teško pretpostaviti kakva nas sudbina čeka prema mišljenju tvoraca helsinške mape, ili makar kakvu nam budućnost priželjkuju. A baš u vreme kada je famozni izveštaj postao aktuelan, gromoglasno su počeli da se čuju zahtevi za vrlo opširnom, sa mnogo elemenata državnosti, autonomijom Vojvodine. Čak i nešto blaži paket autonomaških zahteva, sadržan u predloženom novom statutu Vojvodine, izgleda da izlazi iz ustavnog okvira Republike Srbije. Slutili sve to na nešto već viđeno? Smemo li svi mi, a pogotovo ljudi koji sada odlučuju o našoj sudbini, da pasivno pratimo ono šta se sa našom zemljom dešava?

* * *
Svaka normalna država preduzme nešto kada neko radi protiv njenog teritorijalnog integriteta odnosno ugrožava njen opstanak. Uostalom, u članu 50. Ustava naše zemlje stoji: „Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja … radi sprečavanja poziva na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije“. A zar prikazivanje već delimično istopljene Srbije, na način koji ukazuje na dalje topljenje, nije u funkciji narušavanja njenog teritorijalnog integriteta?

Navikli smo da od Sonje Biserko svašta čujemo. Pa su mnogi već i otupeli od njenih slatkih poruka, pa im i smisao više ne raspoznaju. Osim toga, da se ne lažemo, u ovoj zemlji postoje privilegovane, zaštićene osobe koje i moćni političari izbegavaju i mrko da pogledaju, a kamoli da im prigovore zbog neprimerenih postupaka. Suviše su jaki globalni mentori naših zaštićenih sunarodnika, čak i sada kada su počela da im klecaju kolena. A nama je suviše malo ponosa ostalo.

Ipak, posle dužeg vremena, svi znamo ko sada istinski vlada ovom zemljom. Ko kosi, a ko vodu nosi, a samo se pravi da je neko i nešto. Srbija sada ima predsednika, Borisa Tadića, u čijim rukama je neposredno, ili preko partije koju predvodi, usredsređena velika moć. I od njega se očekuje, ako ne da se zauzme da sistem deluje na zakonit način u prilog zaštite ustavnog poretka (a svi znamo da to nije realno kada se radi o zaštićenim igračima), onda bar da se oglasi. 

Boris Tadić je dužan da osudi one koji iznutra prekrajaju granice ove zemlje, i dalje priznate od ogromne većine članica UN, i koji prizivaju dalje nesreće. Ako već nije smatrao za shodno i da osudi grube nasrtaje na demokratiju od strane Sonje Biserko i njenih saradnika, što stvaranje klime koja pogoduje gušenju slobode mišljenja i izražavanja, na direktan način predstavlja.

Koliko god neko danas bio moćan, od njega će biti moćniji istoričari koji će u narednim decenijama proučavati ono što se sada dešava, i koji će ovekovečiti sliku aktuelnih gospodara Srbije. Šta bi mi danas mislili o knezu Milošu Obrenoviću, da je u njegovo doba širom zemlje distribuirana mapa kneževine bez Istočne Srbije (npr. pripojene Rumuniji) ili o Petru Karađorđeviću da je, makar i bez formalnog ili neformalnog protesta vlasti, neko propagirao pripajanje Niša Bugarskoj, odnosno zahtevao gotovo državni status za Mačvu? Na Borisu Tadiću je da o tome razmisli, ako kojim slučajem ne oseća dug prema naciji i demokratiji, da i bez toga ispravno postupi! A nadam se da oseća, samo iz nekog razloga okleva!
 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, „Zajednica srpskih opština“ na KiM biti formirana do kraja 2023. godine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner