Početna strana > Rubrike > Politički život > Shvatanje demokratije
Politički život

Shvatanje demokratije

PDF Štampa El. pošta
Bogdan Tirnanić   
ponedeljak, 02. jun 2008.

Dobro, priznajem - ja sam pristalica demokratije. Još onomad sam se složio sa tezom pokojnog Pekića da je demokratija najmanje loš izbor od svih loših izbora. Prema tome, demokratija nije savršena. Niti je to ikada bila.

Novije vreme pruža obilje dokaza o ranjivosti demokratskog poretka. Recimo, Hitler je prvo pokušao da dođe na vlast državnim udarom, što ga je koštalo zatvora, u kome je napisao „Moju borbu", sveto pismo nacionalsocijalizma, ali je na mesto kancelara konačno dospeo demokratskim putem, na opštim izborima u tzv. Vajmarskoj republici, koja je i ovako bila na izdisaju. Posle je bilo ono šta je bilo. Elem, demokratija (odnosno njene slabosti) može dovesti do fašizma. Ona je (posredni) krivac za 50 miliona izgubljenih ljudskih života.

Ali, suprotno nikako nije moguće. Eto, na primer, svi se još živo sećamo slabo posećenog „performansa" ispred gradske kuće, koji su pristalice „evropske Srbije" organizovale pod parolom „Ne damo Beograd!", a sa ciljem da se radikalima, „narodnjacima" i socijalistima (plus penzioneri) ne dopusti preuzimanje vlasti. Neko ko je upravo pao s Marsa mogao bi da pomisli kako su pomenute grupacije nameračile da u gradsku kuću uđu silom, posredstvom nekog puča ili izvesne (kontra) revolucije. Ništa od toga nije tačno. Osobe o kojima je reč su na nedavnim lokalnim izborima stekle mandate za gradske odbornike. Izgleda da imaju većinu u budućoj gradskoj skupštini.

To se nimalo ne sviđa protokolisanim ljubiteljima demokratije, pa, u cilju njene odbrane, oni posežu za nedemokratskim sredstvima pritiska. I još tvrde da time staju na stranu „volje naroda". Ali je sve to samo borba za očuvanje gole vlasti. Ideolozi tranzicije nisu bili lenji da (polu) pismenom srpskom narodu objasne kako od radikalske vlasti u Beogradu nema ništa uprkos nadmoći u broju odbornika, jer, kažu, teško je zamisliti da Beograd vodi kasta koja će inače biti opozicija republičkoj vladi. Otkuda oni mogu znati kako će izgledati buduća vlada? S druge strane, zašto ne bi tako bilo kada su izbori pokazali kako će biti?

Još i gore od toga: v. d. gradonačelnika (koji nosi žuto donje rublje) zakazao je konstitutivnu sednicu za 14. jul, svega nekoliko dana pre isteka zakonskog roka za taj posao, kako bi, zlu ne trebalo, ukoliko se u međuvremenu nešto ne „promeni", isposlovao uvođenje privremenih mera, to jest nove lokalne izbore. Ovako shvaćena odbrana demokratije je totalitaristička, mogući uvod u diktaturu, a ni nešto mnogo gore nije isključeno. Zaključak: demokratija može usloviti čak i pojavu fašizma (što se u nas već događa), ali fašizam (koji se događa) neće nas dovesti do demokratije.

(Pres)