Početna strana > Rubrike > Politički život > Spremte se, spremte – izbori!
Politički život

Spremte se, spremte – izbori!

PDF Štampa El. pošta
Aleksandar Dikić   
subota, 02. februar 2013.

Reči koje počinju dvanaestim slovom azbuke obeležile su političku scenu Srbije u proteklih mesec dana.

1. K kao Kosovo

Posle susreta dvojice premijera i dogovora o dogovoru o integrisanim prelazima, kao i dogovora o dogovorenom Fondu u koji će se slivati naplaćene dadžbine od strane carinskih službi, ali i dogovora o početku dogovaranja o paralelnim institucijama na Severu, drugi čin ove srpske drama počeće susretom predsednika Srbije Tomislava Nikolića i "predsednice Kosova" Atifete Jahtjage.

Bivši lider naprednjaka i sam oseća onu vrstu nelagodnosti koja je i Borisa Tadića mučila kada je kao predsednik koji je ustoličen milionskom biračkom podrškom morao da posmatra poluge vlasti u drugim rukama tokom prve Koštuničine vlade.

Paradoks jeste u tome što bi Nikolić trebalo da ima onaj politički uticaj kao i njegov prethodnik jer je stranka, čija je izborna lista nosila njegovo ime, pobedila na parlamentarnim izborima i formirala većinu, ali kako vreme prolazi on se sve teže miri sa „predsedničkim mandatom u okviru ustavnih nadležnosti“ i želi da njegov krst bude trn u oku ostalima čije noge klecaju pod teretom „krstića“.

Vidno uznemiren zbog „neiskrene“ posete premijera Hrvatske Zorana Milanovića i shvatajući to ignorisanje od strane Vlade kao rukavicu u lice u trenutku kada nespretno pokušava da sa Makedonijom i Crnom Gorom opere fleke koje je napravio sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama, on zna da uključujući se u rešavanje kosovskog problema on najmanje može da izgubi, jer su predsednički izbori i eventualni drugi mandat još uvek dovoljno daleko, ali sigurno je da neće dozvoliti da premijer Dačić odnese makar listiće od lovorika posle svakog pozitivnog pomaka u toj rovovskoj borbi.

2. K kao Kosovska Mitrovica

Drugi šamar koji je dobio, ne samo predsednik, već i Vlada bio je skup u Kosovskoj Mitrovici pod nazivom „KiM je duša Srbije“.

Na tom skupu upadljivo je bilo prisustvo predsednika Opštine Krstimira Pantića koji je kao nagradu za političku poslušnost dobio i mesto zamenika direktora Kancelarije za KiM.

Ničeg sporno u svemu tome ne bi bilo da poruke koje su poslate u vidu Deklaracije sa pomenutog mitinga nisu zapravo kosovska agenda Demokratske stranke Srbije i drugih antievropskih partija koje traže proveru ustavnosti postignutih briselskih sporazuma, kao i prekid pregovora sve dok se ne postigne sveobuhvatno rešenje.

Da li je ta Deklaracija zapravo podsećanje predsednika na izvornu i nepromenjenu Rezoluciju i njegov nedavni poraz u Parlamentu, da li je to novi momenat u odnosima Srba sa severa i novih vlasti, da li njihovi politički žele da prodube podeljenost između Vlade i predsednika strahujući da su oni prvi na redu ako briselski pregovori budu nastavljeni, ostaje da se vidi, ali ono što je sigurno, iako je Kosovo gotovo na poslednjem mestu od navedenih razloga za skraćivanje mandata Vlade, jasno je ko bi od novih izbora imao direktne koristi.

3. K kao kriminal

Veze političara sa Šarićevim klanom, Mišković u pratnji policije na groblju, Milan Beko saslušan u policiji....

Naslovi tabloida koji su zamenili sudske presude iz dana u dan drže javnost u tenziji koja sužava svest i aktivira primitivne emocije kod većine stanovništva.

Osvetoljubivost, bes, ogorčenost, idolopoklonstvo – sve su to razlozi zbog kojih prvi potpredsednik Vlade ubedljivo vodi kao najpopularniji političar u državi. Ali, posle uzdizanja na takvo brdo obično sledi pad sa planinskih visina.

Pre jedne decenije Srbija je preživela „Sablju“ koja je uvučena i korice pre nego što je propisno i upotrebljena.

Skalpel ili perorez Aleksandra Vučića mogao bi postati pravi institucionalni mač samo onda ako ga koristi, ne ruka, već razum, ne istraživanje javnog mnjenja, već državotvronost.

3. K kao „ Kju kluks klan“

Iako su nove vlasti pokušale da pokažu kako domaćoj, tako i stranoj javnosti da je politička promena koja se letos dogodila zapravo dostignuće demokratskog procesa, da oni nisu revolucionari, da će se Srbija posvetiti i sebi i međunarodnim obavezama, društveni potresi koji su se desili kao posledica detronizacije Demokratske stranke su toliko vidljivi da ih čak ni funkcioneri vladajućih stranaka ne mogu ignorisati.

Paljenje vojvođanske zastave, pravljenje spiskova „stranih plaćenika i domaćih izdajnika“, ukidanje presude Mladenu Obradoviću, legitimizacija parapolitičkih/paramilitarnih organizacija i prisustvo ministra pravde na skupovima sa poznatom ikonografijom je samo inercija klatna koje se zaljuljalo i koje pod hitno treba vratiti u ravnotežu.

Srbija je jedno šešeljevsko, socio-nacionalističko, demagoško divljanje devedesetih jedva preživela. Političke metastaze iz tog vremena mirovale su na marginama ili bile ignorisane od strane postpetooktobarskih vlasti dovoljno dugo da evrointegracijsku hemoterapiju prežive.

Taj osmi putnik pokazuje svoje pipke ohrabren neadekvatnim odgovorom Ustavnog suda i kako vreme prolazi biće sve teže sanirati štetu koju su „njihovi“ spremni da naprave.

4. K kao kamera

Izbori kao da vise u vazduhu iako gotovo refleksno prvaci vladajuće kaolicije u glas govore da su odnosi stabilni.

Svima je jasno da će eventualno dobijanje datuma za početak pregovora biti zapravo datum za početak predizborne kampanje koja se na nižim talasnim dužinama vodi uveliko, a na nacionalnom nivou frekvenca je sve veća tako da je i amaterski radari mogu registrovati, ali i dešifrovati nevešto upakovane najave mogućeg raspada Vlade.

Ivica Dačić i njegova partija trpe udarce sa svih strana i gotovo da se i javno vidi žal za bivšim koalicionim partnerom koji je sada izgleda bliži naprednjacima nego onima sa kojima su pravili programske sporazume o saradnji, ukljičivali u međunarodne organizacije, rehabilitovali ih i istorijski se mirili pred kamerama.

Kao da je premijer svestan da mu neko priprema sudbinu Vojislava Koštunice koji je kao manjinski premijer (prva podudarnost) u svom drugom mandatu (druga podudarnost) bio zadužen za vođenje državne politike prema Kosovu (treća podudarnost) pa je 2008. godine sa vlasti otišao u duboku opoziciju bez izgleda da u skorije vreme bude u kombinaciji za novu vladajuću većinu.

Skrivena kamera je samo još jedno skidanje rukavaca u sukobu koji tinja još od početka.

Tragovi  apoteoze Vlade izbijaju na površinu i nikakva hapšenja ili novi skandali to ne mogu sakriti.

Kobno slovo prati nas u stopu i što bi kafanski analitičari rekli: „ Kada četnički vojvoda otcepljuje Kosovo, a socijalista vraća Kralja u otadžbinu, kada Dinkić opet uzima kredite, onda smo zaista otišli u ...“.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner