среда, 01. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Мини електране, макси мућка – како ће, у име обновљиве енергије, грађани кроз рачуне за струју 12 година плаћати субвенције сумњивим инвеститорима
Преносимо

Мини електране, макси мућка – како ће, у име обновљиве енергије, грађани кроз рачуне за струју 12 година плаћати субвенције сумњивим инвеститорима

PDF Штампа Ел. пошта
ЦИНС   
среда, 03. децембар 2014.

У име обновљиве енергије, грађани ће кроз веће рачуне за струју 12 година плаћати субвенције инвеститорима у мини хидроелектране, али је држава пропустила да провери коме је све доделила локације за изградњу

Од 120 компанија којима је омогућено да изграде мини хидроелектране и постану повлашћени произвођачи струје, неке су у сукобу са законом, неке имају скривено власништво у оф-шор зонама, а неки власници су у потенцијалном сукобу интереса, јер су истовремено и локални политичари, показује истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Ово је последица непотпуних провера и недовољно прецизних услова јавних позива које је прошле године у два наврата расписало тадашње Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине, показује увид у конкурсну документацију.

ЦИНС је оформио базу података са мапираним мини хидроелектранама

У намери да обезбеди струју из обновљивих извора и тако покуша да досегне квоту коју јој намећу потписани међународни уговори, Министарство је формирало Комисију за утврђивање вредности поднетих пријава потенцијалних инвеститора.

Дејан Трифуновић, бивши помоћник министра енергетике и председник комисије у два јавна позива, каже да је, уколико је дошло до пропуста, за то одговоран представник Безбедносно-информативне агенције (БИА), који је као консултант повремено учествовао у њеном раду, али није имао обавезу да провери сваку компанију:

"Он је имао увид у ту базу података и могао је по свом нахођењу и када се комисији нешто учини проблематично да провери".

Дејан Трифуновић, председник Комисије за доделу локација на оба јавна позива

БИА потврђује да је њихов службеник учествовао у раду Секретаријата Комисије, али одбија да даље коментарише, упућујући новинаре ЦИНС-а на надлежно ресорно министарство.

Из Министарства енергетике, упркос вишенедељним покушајима ЦИНС-а, такође нису пристали на разговор, наводећи да њихови службеници немају времена.

Субвенције за повлашћене произвођаче електричне енергије платиће грађани, чији су рачуни већ од марта 2013. године увећани и сада у просеку износе додатних 30 до 40 динара месечно.

Тај износ ће расти заједно са бројем изграђених мини хидроелектрана па се очекује да рачун за струју 2020. године буде већи за око 400 динара месечно.

Раде Ђурић из Транспарентности Србија каже да према ономе у шта је имао увид, сам начин рада Комисије није најбоље и најдетаљније уређен, а позиви нису довољно прецизни и јасни: "Постављена правила довела су до тога да послове добијају или су могли добити и они који нису најисправнији према захтевима пословања у Србији, са сумњама у преклапање приватних и јавних интереса, или са другим интересима супротно позитивним прописима".

Јавни позиви, провера изостала

Погледајте базу малих хидроелектрана

ЦИНС је направио базу података о малим хидроелектранама која први пут на једном месту показује све локације на којима ће се оне градити или су већ изграђене и стекле су статус повлашћеног произвођача. База садржи и податке о томе која су предузећа и из којих држава добила локације у Србији као и о тренутном статусу локација, односно фази у којој се налази изградња.

На два јавна позива укупно 120 инвеститора су добила 293 локације - ни на једној електрана још није изграђена. Готово трећина локација припала је предузећима из иностранства или конзорцијумима иностраних и домаћих предузећа.

Србија се обавезала Енергетској заједници да ће до 2020. године испунити квоту од 27 посто потрошње из обновљивих извора енергије - тренутно она износи око 21 посто. Власти планирају да изградњом неколико стотина нових мини хидроелектрана смање проценат разлике.

Додела локација била је у надлежности државе и ишла преко јавних позива, јер инвеститори избором добијају могућност за повлашћени статус. Још је 2009. године одређена субвенција за обновљиву енергију - сва предузећа која изграде електране и од Министарства енергетике добију статус повлашћеног произвођача 12 година ће имати гаранцију да ће држава од њих куповати струју по вишим ценама.

Први позив за доделу локација, расписан је у фебруару 2013. године и на њему је 90 инвеститора добило 212 локација. Други позив расписан је у децембру исте године и по његовом окончању 40 предузећа је добило 81 локацију. Нека од предузећа локације су добијала на оба позива тако да је њихов укупан број – 120.

Током јавних позива инвеститори су се могли пријавити за већи број локација, а о томе која ће локација припасти коме одлучивала је Комисија Министарства енергетике у којој су осим чланова из тог министарства учествовали представници Привредне коморе Србије, СИЕПА-е, представници локалних заједница, Сталне конференције градова и општина и министарстава пољопривреде, грађевинарства и регионалног развоја.

Комисија је имала своје стручно тело – Секретаријат – састављен од представника Министарства енергетике, групације Светске банке и БИА-е, који је, према саопштењу Министарства након објављивања резултата првог конкурса, „прелиминарно прегледао све пристигле пријаве и пружао техничку помоћ у раду члановима Комисије“.

До 2020. године свако домаћинство ће у просеку издвајати 400 динара месечно за произвођаче обновљиве енергије

Истраживање ЦИНС-а показује да провере нису биле систематичне, представници локалних заједница нису обавестили Комисију да су предузећа у власништву локалних политичара добила локације, а неки чланови Секретаријата, попут представника Светске банке, чак нису ни учествовали у раду, иако се то наводи у званичним документима која се односе на први позив.

Тако представник групације Светске банке каже да су били позвани да учествују, али су то одбили због других обавеза, те да им није јасно зашто је Министарство задржало њихова имена на списку чланова.

Локације - локалним функционерима

Провере су заказале у случају три фирме у власништву локалних политичара из Рашке, Сурдулице и Ивањице. Сваки од њих добио је по једну локацију и нашао се у потенцијалном сукобу интереса.

Новица Тончев, председник Скупштине општине Сурдулица

За овај пропуст Дејан Трифуновић криви опет БИА-у и представнике локалне самоуправе у Комисији, док Раде Ђурић из Транспарентности упозорава да би „оваквим избором локални политичари у старту могли добити предност над осталим инвеститорима, јер посао изградње често подразумева велику борбу са папирологијом, где локални органи власти играју значајну улогу” и додаје да сама могућност утицаја функционера на цео процес мора бити испитана.

Додатно, Закон о Агенцији за борбу против корупције предвиђа да су фирме у власништву функционера дужне да обавесте Агенцију о сваком послу који склапају са државом.

Агенција за борбу против корупције у званичном одговору ЦИНС-у наводи да није била обавештена о томе, иако су тројица инвеститора у тренутку добијања локација били локални функционери у општинама где су њихова предузећа добила локације.

У време трајања првог јавног позива Раденко Цветић из Српске радикалне странке је председавао Скупштином општине Рашка, а Новица Тончев, из Социјалистичке партије Србије, био је председник општине Сурдулица. Тончев је власник фирме Тончев градња, док је Цветић власник 50 посто предузећа Хидро Зум из Рашке.

Политичари са којима је ЦИНС разговарао кажу да нису у бољем положају у односу на остале инвеститоре и да као локални функционери немају привилегије.

Тончев градња је Агенцији пријавила да ће учествовати на конкурсу, али не и да су добили локацију.

Тренутно у Србији 44 мини хидроелектране имају статус повлашћеног произвођача електричне енергије. Све су добиле тај статус мимо јавних позива за доделу локација које је Министарство енергетике расписало током 2013. године. Заинтересована предузећа могла су за локације аплицирати пре јавних позива, а та могућност постоји и данас – за локације које нису искоришћене.

„Никакве привилегије нисам тражио, нити сам ургирао“, каже Новица Тончев који је сада председник Скупштине општине Сурдулица. Он објашњава да и он као инвеститор има проблема са нерешеним имовинско-правним односима на локацији.

Драган Зарић, одборник владајуће листе грађана Миломир Зорић у Скупштини општине Ивањица такође гради мини хидроелектрану. Новинарима ЦИНС-а је рекао да се за то одлучио како би струјом снабдевао своје друго предузеће које се бави прерадом дрвета, а вишак енергије би продавао држави. Додаје да није имао олакшице при добијању документације, иако учествује у локалној власти.

Ђурић из Транспарентности каже да би у оваквим капиталним поступцима позивом требало да се поставе правила која уређују потенцијалне сукобе интереса: "Суштина лежи у томе да самим позивом и правилима учешћа треба да се спречи било какав могући утицај у односу између добитника послова, локалних власти, Комисије и предузећа која су учествовала. Сматрам да је то могло и боље да се учини".

Под истрагом или у оф-шор зони

Најмање два изабрана предузећа или њихови руководиоци били су под истрагом када су добили локације за изградњу малих хидроелектрана.

Предузеће Озон-Градња из Новог Сада добило је укупно пет локација за градњу малих хидроелектрана на два јавна позива. Фирма се спомиње у оптужници која је 2007. године подигнута против Золтана Буњика, бившег секретара Покрајинског секретаријата за образовање и културу. Суђење у том процесу још траје. Буњик је наводно по вишим ценама додељивао послове поправке школа фирми Озон-Градња и тако остварио незакониту новчану корист за себе и добављача.

Драган Новосел, власник Озон-Градње, није желео да са новинарима ЦИНС-а разговара на ову тему.

Једна од 44 мале хидроелектране, које су ван јавних позива стекле статус повлашћеног произвођача 

Предузеће Минецо из Лондона под контролом истоименог предузећа регистрованог у оф-шор зони - швајцарском кантону Зуг - на другом јавном позиву је добило четири локације за градњу мини хидроелектрана.

Димитрије Аксентијевић и Александар Андрејевић под истрагом су у Румунији од 2012. године, због сумње да су као челни људи Минеца учествовали у подмићивању судије. Истрага је још у току.

Минеко је учествовао у приватизацији неколико предузећа у Србији, као што су Навип и Фиделинка, која су касније упала у финансијске проблеме. Полиција је у 2011. години хапсила два директора београдског Минеца, због сумње да су организовали да Минецо купи Навипов пословни простор у Београду за једну трец́ину његове стварне вредности. Овај случај је још у фази истраге, потвђено је ЦИНС-у у Вишем јавном тужилаштву у Београду.

У писаном одговору ЦИНС-у из Минеца наводе да нису имали усмену комуникацију са Министарством и додају: “Минецо никакве зграде није купио за трећину тржишне цене. Сви бивши и садашњи запослени Минеца су доступни истражним и судским органима".

Председник Комисије Дејан Трифуновић, који је после мартовских избора прешао у Министарство саобраћаја, био је изненађен када су му новинари ЦИНС-а рекли да су међу предузећима која су добила локације била и она која су предмет истрага.

У самим јавним позивима није стриктно наведено да се против инвеститора не сме водити истрага или поступак, али Трифуновић објашњава да је улога БИА-е била управо да сигнализира овакве ствари.

"Ово је исто (била) идеална прилика да се неки новац опере. О томе се ради. Зато су они између осталог и били ту", каже Трифуновић и додаје да је БИА требало да провери и предузећа регистрована у оф-шор зонама.

Иако би се могло очекивати да се у јавним позивима, чији резултати воде ка повлашћеном положају, инсистира на транспарентном власништву, услови конкурса то нису предвидели.

Тако је за пет компанија, којима је Министарство енергетике доделило 14 локација крајње власништво, или део власништва скривено у некој од оф-шор зона - Кипар, Лихтенштајн или Швајцарска.

Приликом доделе локација инвеститорима, они су потписивали меморандуме са Министарством енергетике и локалном самоуправом на којој се локација налази, како би била обезбеђена сарадња свих нивоа и електране биле брже изграђене. Ипак, Министарство је у септембру ове године одузело чак трећину локација првобитним добитницима, наводећи као разлог пробијање рокова за прикупљање потребне документације.
Министарство је тада саопштило да ће локације припасти другорангираним предузећима на јавним позивима, али после тога се није оглашавало по овом питању. Неки од првобитних инвеститора које је ЦИНС контактирао кажу да их нико није обавестио да су остали без локације.

ЦИНС-ово истраживање показује да су две домаће фирме - Hydropol RS i Small Hydropower Systems - независно једна од друге учествовале на конкурсу, али иза њих се налазе исти крајњи већински власници: предузећа са Кипра чији су оснивачи исти кипарски држављани.

Осим тога, предузећа која стоје иза њих су у кипарском регистру основана на исти дан, једно за другим. Хyдропол РС је добио три, а Смалл Хyдропоwер Сyстемс две локације.

Иван Ђокић, заступник и мањински власник предузећа Смалл Хyдропоwер Сyстемс каже да нису покушали прикрити власништво и да је начин на који послују одлука већинског власника. Додаје да је тешко почети са градњом, јер институције споро одговарају на захтеве инвеститора.

Још два конзорцијума који у свом саставу имају фирме регистроване у оф-шор зони, на Кипру и у Лихтенштајну, добила су укупно пет локација.

Ђурић из Транспарентности каже да није нужно проблематично то што су предузећа регистрована у оф-шор зонама јер је то алтернатива домаћих привредника политици опорезивања: "Ипак, можда је требало вршити и додатне провере тих фирми због потенцијалног сукоба интереса, криминалне позадине или потенцијалног стварања монопола."

ЦИНС

Јелена Васић и Дино Јахић

Одговор компаније Минеко

(реакција на текст објављена 30.11.2014)

Минеко Лимитед део је Минецо Групе која се бави улагањем и развијањем рудника олова, цинка, бакра у земљама Југоисточне Европе и земљама бившег Совјетског Савеза. Од оснивања Групе, 2003. године до данас, заједно са својим партнерима Минецо успешно послује на пет континената: у Европи (Велика Британија, Швајцарска, Холандија, Русија, Македонија, Босна, Србија, Кипар), Азији (Турска и Азијске земље бившег СССР), Африци (Замбија) и северној и јужној Америци (Канада, Перу, Чиле), а планира се ширење и у Аустралији.

Минеко Група  је самостално и са својим партнерима од 2003. године у Србију у област рударства и друге области инвестирала преко 30 милиона ЕУР својих средстава, без ослањања на банкарски сектор. У овом тренутку је у припреми отварање још два рудника од којих је један у Србији. До отварања овог рудника који се налази код Босилеграда, једне од најнеразвијенијих општина, у наредних неколико година биће неопходно инвестирати још 15 милиона ЕУР.

Заједно са партнерима, само у Србији, Минецо запошљава преко 800 људи, у региону југоисточне Европе укупно 1400 људи и редовно плаћа све порезе и доприносе. Примања наших рудара не само да су увек редовна, него и изнад просека за ту привредну грану, јер достижу 1500 долара бруто зараде. Ако се томе додају и породице запослених, као и сви они који су запослени код коопераната наших рудника, долази се до озбиљног броја становника који уживају позитивне ефекте пословања Минецо Групе.

Минеко је пре неколико година донео одлуку да инвестира у обновљиве изворе енергије, пре свега у југоисточној Европи. Сматрамо да ћемо тиме дати допринос не само економији региона, кроз развој потенцијалних ресурса, већ и допринети да се на глобалном нивоу смањи емисија штетних гасова. Изградња малих хидроелектрана је инфраструктурна дугорочна инвестиција. Амбиција нам је да у наредном периоду изградимо око 40МW производних капацитета.

Учествовали смо на Другом јавном позиву Министарства рударства и енергетике, доставили сва потребна документа у року, испунили све тражене услове и добили смо четири локације. Тек нам предстоји израда детаљних планова и коначна одлука да ли ћемо и коју локацију развијати.

Минеко није учествовао у приватизацији Фиделинке и Навипа. Мање пакете акција Фиделинке и Навипа, које су у то време већ биле приватизоване, Минеко група купила је на берзи, од акционара - акције Фиделинке 2005. односно акције Навипа током 2007. и 2008. Минеко је једини акционар Фиделинке који је, након што је ова компанија запала у финансијске проблеме, поднео план за њену реорганизацију. Ми смо у стечајном поступку који се водио, једни од оштећених акционара. 

Једина приватизација у којој је Минеко са партнерима учествовао у Србији је у области рударства и то рудника олова и цинка Рудник код Горњег Милановца. Ову приватизацију Агенција за приватизацију И друге надлежне институције прогласиле су  једном од најуспешнијих. То је потврђено и недавном студијом НАЛЕД-а и УСАИД-а, којом је приватизација рудника Рудник уврштена у пет најбољих у Србији.

Поред овог рудника, Минеко самостално или са партнерима управља и рудницима у Србији Великим Мајданом код Љубовије и Босил Металом код Босилеграда. Ревитализација рудника олова и цинка Велики Мајдан, који је Минеко 2006. године преузео из стечаја, Агенција за стечај Републике Србије истакла је као пример успешног преузимања и даљег управљања привредним друштвом.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер