Приказ књиге Мирослава Јовановића и Данијеле Деспотовић – „(Де)глобализација светске економије“

Мирослав Јовановић и Данијела Деспотовић,
(Де)глобализација светске економије.
Крагујевац: Економски факултет, 2024.

Глобализација је често коришћена реч у расправама о међународним односима. Међутим, да ли неко зна шта значи та реч? Када се говори о економији, тада управо објављена књига коју су написали Мирослав Јовановић са Универзитета у Женеви и Данијела Деспотовић са Универзитета у Крагујевцу објашњава о чему се ради.

Лакше је дефинисати деглобализацију у светској економији него глобализацију. Деглобализацију јасно оличава царински рат Сједињених Америцких Држава (САД) буквално против свих; узвратне царине на америчку робу; затим санкције против Русије, Ирана или Кубе; па Брегзит; и на крају, али не и коначно, скраћење и прекид глобалних ланаца снабдевања, производње и транспорта. Деглобализациони апетит се повећава и убрзава широм света.

Али шта је то глобализација? Лондонски Економист је нашао преко 5.000 различитих дефиниција глобализације. Правници, политичари, дипломате, економисти, пословни свет, банкари, уметници и сви други имају своју дефиницију глобализације. Хенри Кисинџер је дефинисао глобализацију „као друго име за доминантну улогу САД.“ Поједини економисти мисле да је глобализација друго име за економску интеграцију, док се у школама за бизнис глобализација дефинише као производња и продаја истоветних и стандардизованих производа широм света.

Лајтмотив економске глобализације је повезан са пословањем транснационалних корпорација (ТНК). Ова тема се провлачи кроз целу књигу. Веровало се да у глобалном свету локација производње није битна. Пандемија вируса корона је оповргла овакво виђење. Локација производње постаје све битнија. САД то све више јасно доказују свима, а посебно Европи из које привлаче и извлаче индустријску производњу повезану са уносном и новом „зеленом технологијом“. Аутори су у својим ставовима јасни, Европа, поготово Немачка, неће остати без локалне производње аутомобила иако се велики делови ове индустрије селе или су већ отишли у САД и Кину,^[1] али ће се профит зарађивати ван Немачке.

Нови фронт у трговинском рату између САД и Кине

Књига има три дела. Први разматра различите облике глобализације, а тема другог је најзначајнији појавни облик глобализације који се огледа у страним директним инвестицијама и пословању ТНК, док је трећи део посвећен санкцијама у глобалном свету и њиховом утицају на релоцирање производње.

Први део почиње уводним напоменама, дефиницијом и основама на којима се заснива глобализација. Разматрају се међународне организације и аргументи који функционишу у прилог глобализацији и против овог процеса. Улога интернета, глобални стандарди и глобални ланац вредности обрађени су у посебним поглављима. Посебна пажња је посвећена разматрању питања да ли су глобализација и деглобализација заиста нешто ново или не. Пре закључка изложена је корпоративна друштвена одговорност и остали елементи глобализације.

Други део књиге је усмерен проучавању страних директних инвестиција и ТНК као основним оруђима уз помоћ којих функционише економска глобализација. Овај део је посвећен међународној мобилности фирми и састоји се од седам одељака. После увода, у другом одељку налазе се општа концептуална и теоријска разматрања страних директних инвестиција и ТНК-а. Следе прекограничне пословне активности ТНК, њихове детерминанте; везе са локалном економијом, „преливања“ функционисања ТНК на локалну економију; трансферне цене; истраживање и развој; односи са органима власти земље домаћина и културалне разлике. Четврти одељак се бави економском интеграцијом и транснационалним корпорацијама. У наредном је дат кратак преглед ТНК-а и Европске уније (ЕУ). Следећи одељак пореди трошкове и користи, тј. потенцијалне добити и реалне проблеме због пословања ТНК у земљи домаћину, да би се у последњем извели закључци.

Трећи део књиге обрађује актуелна питања економских санкција, деглобализације и њихових ефеката на стање у Русији и Европи. Такође, разматра се статус Србије у вези са том темом, као и питање позиције добитника и губитника у том процесу. Западне санкције у којима не учествује 85% светског становништва су требале да оборе руску економију на колена. Оно што се догодило је потпуно супротно. Дошло је до преображаја руске економије која сада, према оцени ОЕЦД-а, има економски раст од 3,7% који је битно бржи од истог у Немачкој који је 0,1%. И поред невиђено оштрих економских санкција према Русији, али и проналажења нових добављача, ЕУ и даље зависи од увоза енергије из Русије. Русија је поново избила као главни снабдевач ЕУ. Само током септембра 2024. (за који сада постоје најсвежији подаци), ЕУ је увезла гас из Русије у вредности 1,4 милијарде евра. Дошла је хладна зима у Европу, а доласком Доналда Трампа спрема се и царински рат између САД и ЕУ. Такав трговински рат прети да гурне поготово немачку привреду у још дубљу рецесију. ТисенКруп најављује отпуштање 30% радника, а ВW без преседана у својој 87 година дугој историји први пут најављује затварање своје три фабрике у Немачкој. Једно од питања је да ли ући у Трампов воз или лећи на шине испред њега или погледати на другу страну (исток?) и видети да ли ту постоје могући партнери? Због свега самоповређена ЕУ треба да поново промеша свој шпил економских карата.

Србија се у економији снажно наслања на ЕУ. Зато је битно да се прати развој догађаја у овом великом и значајном партнеру и његовом утицају на глобалне економске односе. У том светлу треба бити обазрив на све што се догађа и у еврозони, а ево због чега.

Евро је постао снажна регионална валута са почетном намером да постане конкурент глобалном долару. Поред бројних криза и тешкоћа, али и уз чудну структуру без преседана у теорији и историји, еврозона је тренутно успела да успори инфлацију на ниво циљане од 2%. То је значајан успех после не малих турбуленција. Ипак, озбиљан црв који буши еврозону изнутра је различита стопа инфлације између землаја које учествују у еврозони. У таквим околностима је тешко, готово немогуће, одредити каматну стопу која би удовољила свим учесницима у еврозони. Како не построје националне валуте у земљама чланицама, а нема ни девалвације националне валуте, а ни аутоматских трансфера какви постоје у федералним државама, земље у којима је инфлација бржа губе конкурентску моћ у односу на земље у којима је инфлација спорија, па повећавају свој увоз и смањују извоз. Акумулирање таквих неравнотежа постаје у одрађеним тренутку неиздрживо (Грчка). Ако не дође до промене политике или помоћи уз услове који су разумни и прихватљиви за земљу примаоца, предстоји јако непријатно економско и политичко путовање које може да се заврши распадом еврозоне, а Европа је пуна примера таквих монетарних распада. Таква средства „помоћи“ из ЕУ су једва пронађена у случају мале земље као што је то Грчка, али под несношљивим условима. Шта ће се догодити када у такву ситуацију прекосутра дође Француска? Деглобализација куца и на ова врата. Друга Југославија пружа богато искуство по том питању. И поред институција као што су савезна влада, федерални буџет и трансфер савезних фондова, није вредело. Држава се распала. Такве институције нема ЕУ, али има готово истоветне проблеме у монетарној унији између држава учесница.

Лако је било Западу проповедати о користима од слободне трговине, либералне економије и глобализације и током прошлих деценија у доба када је „глобално” тржиште било ограничено, тј. онда када Кина није била у Светској трговинској организацији и када је Источна Европа била прилично затворена, Африка неразвијена, а Латинска Америка на коленима. Сада, када је Кина постала отворена, глобална фабрика и када је предводник света који се залаже за вредности слободне трговине за коју се залагао Запад деценијама, сада се Запад затвара и „деглобализује“.

Очекивање је да ће погоршање односа између САД и Кине уз западне санкицје против Русије, дакле деглобализација, смањити и успорити трговину у свету. Међутим, оно што се сада догађа је преусмеравање трговине и ланаца снабдевања према другим земљама у Азији, Африци и Латинској Америци. Глобализација проналази нове токове и опстанак. Ипак, САД постају све мање „глобализоване“ и успоравају своју трговину, док се трговина и даље развија између других земаља. Свет постаје мултиполаран и то може да пружи подршку наставку глобализације.

Ако некога занима тема економске (де)глобализације, тада ће у овој књизи пронаћи савремене одговоре на бројна питања. Истраживачима, аналитичарима, политичарима, дипломатама, новинарима и студентима књига пружа не само најновија теоретска и практична сазнања, већ и обиље статистичког материјала.

МирославЈовановић

Рођен у Новом Саду 1957. Студирао у Новом Саду, Београду, Амстердаму и Кингстону (Онтарио). Докторирао је на Економском факултету у Београду 1988. Радио је у Уједињеним нацијама у Њујорку (1989–1991) у Центру за транснационалне корпорације и у Женеви (1991–2017) у Економској комисији УН за Европу. Предавао је Економску политику ЕУ на Универзитету у Женеви у Институту за европске студије и Институту за глобалне студије (2008–2022).

Самостални истраживач постаје 2016. у Центру изузетности за европске студије „Душан Шиђански” који је део Института за глобалне студије. Био је директор студија на Летњој академији о европској интеграцији на острву Speces (Грчка) 1992–2006. Предавао је на Факултету за европске правно-политичке студије и Високој пословној школи струковних студија у Новом Саду. Академија наука и умјетности Републике Српске изабрала га је за свог иностраног члана децембра 2023. године.

Држао је предавања у бројним земљама: САД, Енглеској, Кини, Јапану, Русији, Белгији, Немачкој, Аустрији, Грчкој и Италији. Аутор је и уредник 26 књига, уџбеника и зборника из области економске интеграције и из области локације економске активности које су објављене у Великој Британији и САД. Поједине ауторске књиге су преведене и објављене на кинеском, грчком и српском. Уз наведено, аутор је бројних чланака објављених у глобалним економским часописима.

Редовни је члан Матице српске у Новом Саду, а имао је и низ предавања у Српској академији наука и уметности.

Данијела Деспотовић

Данијела Деспотовић је редовни професор на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу – ужа научна област Општа економија и привредни развој.

Рођена је у Крагујевцу, где је завршила Основну школу „Радоје Домановић” са одличним успехом. Средњoшколско образовање започела је у Првој крагујевачкој гимназији, а довршила у Економској школи са одличним успехом као носилац дипломе „Вук Караџић”. Дипломирала је на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, магистрирала на Економском факултету Универзитета у Београду и докторирала на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу. Запослена је на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу од 1991. године.

Изводи наставу на Основним академским студијама на наставним предметима Теорија и анализа економске политике и Еколошка политика. На Мастер академским студијама предаје Економску политику и одрживи развој и Финансирање економског развоја. У оквиру Докторских академских студија њено ангажовање је везано за наставне предмете Економска политика у условима кризе и Макроменаџмент. Резултати годишњег анкетирања студената показују да је проф. др Данијела Деспотовић оцењивана високим оценама што сведочи о иновативности, посвећености настави и квалитету њеног педагошког рада.

Од 2016. године била је ангажована као професор на Универзитету Метрополитан у Београду, на Докторским академским студијама за наставни предмет Теорија и анализа конкурентности.

Проф. др Данијела Деспотовић има тридесет година успешног, креативног и преданог педагошког искуства. Области научно-истраживачког рада су макроекономска теорија и политика, макроекономска анализа, привредни развој, одрживи развој, политика унапређења конкурентности, политика иновација, фискална политика, политика заштите животне средине.

Аутор или коаутор преко 150 научних радова, претежно из области опште економије и привредног развоја, проф. др Данијела Деспотовић је свој допринос остварила у водећим часописима међународног и националног значаја, тематским зборницима и саопштила на међународним и националним конференцијама.

Значајна је утицајност у науци кроз бројне врсте цитираности. Члан је неколико стручних организација од којих можемо издвојити Научно друштво економиста Србије, као и Председништва и Извршног одбора Друштва економиста Крагујевца. Активна је као рецензент у неколико водећих домаћих и међународних научних часописа са SCI листе, и као члан уређивачког одбора неколико домаћих часописа. Проф. др Данијела Деспотовић оставља значајан печат у области економије, комбинујући стручност и посвећеност у својој педагошкој и научној каријери.

Уз предан и озбиљан научно-истраживачки и педагошки рад, неизоставно је напоменути да је мајка петоро деце, две ћерке и три сина.

Редакција НСПМ

Књига се може наручити од издавача, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели