Само смех Србина спасава

Лепосавин косовски дневник

Штампа
Павле Ћосић   
понедељак, 26. септембар 2011.

Данас су ме самлели на факсу. Прво ме је онај лудак из историје џибераја Београда и афричких канибала провалио да на часу не жваћем жваку (заборавила да узмем на пријавници, кретенка), а онда ми је она лудача из теорије завере и друштва утрапила да пишем све о историји Косова! Фак! И то не би био толики проблем да кад сам села за интернет и контранет нисам наишла на гомилу потпуно небулозних и контрадикторних информација. Било би ми лакше да ми је дала историју Далекоисточне Америке (некадашње Кине).

На контранету наравно тврде да је и то Косово некад припадало Србији. Додуше, тамо могу да се нађу и небулозе типа да је Скопље некад био главни град Србије. Из тих извора, које иначе не бих могла да прочитам да ми Димитрије није провалио шифру, може се закључити да је, супротно од онога што смо учили у школи, Србија у XV веку тамо ратовала против Турака, и то не освајајући него бранећи ту територију, а тиме и остатак Србије. А ми смо баш прошле недеље учили да је Србија водила освајачки рат против Турске у XIX и XX веку због којег је тек средином XXI века платила ратну одштету од 75 милијарди словних знакова без размака. И коме сад да верујем?

Иначе, наш добри јужни сусед, у којем људи живе у благостању захваљујући вишевековном присуству културних снага Црвеног крста и у којем у савршеном заједништву живе све нације, на контранету се оптужује чак и за кршење неких елементарно људских права као што је право кретања, помињу се и некакви органи и сличне бесмислице. Мислим, дође ми да спалим тај контранет.

А да све буде још горе и нејасније, у читавој тој гунгули помињу се најмање нека три-четири Вука. Ако сам добро схватила, најпре је неки Вук Драшковић обећао да ће дати живот за Косово, да би затим одустао од тога, док је Вук Бранковић погинуо у тој наводној бици из XV века као вођа тадашње српске војске, а сви знамо да су Косово бранили Турци и Албанци заједно. Од Срба. А опет неки Вук, звани Јеремић-Коштуница, нешто је петљао око Косова почетком XXI века. Исто Србин и чак пише да је после био министар у влади оног симпатичног Ивице Дачића који данас има улицу на Партизанари горе код стадиона Била Клинтона. А помиње се и неки „Вучић“, али не знам да ли је то само тепање и надимак неког од ових поменутих Вукова, или сасвим друга личност.

Мало ми се то измешало, а како и не би? Рецимо, више не не знам ко је то кога „издао на Косову“. На контранету пише да је издао извесни Тадић, о којем, опет, на интернету нема ни помена и могуће да је измишљена личност. С друге стране, сви извори се слажу у томе да је Косово „изгубио Милошевић“, али не знам у ком веку.

Пошто је познато да су Срби на својој страни често ангажовали и разне белосветске плаћенике и терористе, изгледа да је један од њих, извесни Дик Марти, мучки убио турско-албанског владара Мурата Тачија и ко зна како би се читава ствар завршила да се није умешала Америка. Мислим да су постојале две битке, једна измишљена и једна стварна. А можда и више њих, по једна у скоро сваком веку. И Срби су у свима изгубили. Само не разумем најбоље кад су га онда освајали и одакле им уопште идеја да на њега полажу неко право.   

Додуше, чак и на интернету постоји информација о неким средњовековним династијама Карађорђевић и Обреновић, и лепо пише, као што смо и учили, да су баш Карађорђевићи у балканским ратовима и у Првом светском рату на страни сила осовине, на једно кратко време освојили не само Косово него и целу Македонију. Срећом, Србији су касније ове територије одузете, али шта би било да није било пожртвованих снага Црвеног крста који се у то време још звао НАТО? Додуше, Косово је дефинитиво ослобођено тек током петог цивилизовања Србије, крајем XX века.

И, стварно, шта би било да није било Америке? Могуће да би храбри Косовари и Македонци и даље живели подјармљени у мрачној, некултурној и јадној Србији. Па ако би им било добро, онда ништа... али чисто сумњам, с обзиром на то да су и Косово и Македонија данас пуноправне чланице ЕУ, док Србија још није испунила главне услове, као што је Закон о забрани производње хлеба, а није још званично признала ни републику Кладово.

Иначе, кад је на Косову пронађена нафта, Србија је чак и средином XXI века имала толико јадне вође  који су бестидно тражили део тог богатства, позивајући се на којекакве лажне историјске изворе са контранета.

И сад ми је мало фрка, јер ако уопште споменем ове информације, профанка ће провалити да сам била на контранету због чега ће ме избацити са факса и мораћу најмање два месеца да носим зелено-жуту траку, а ако ништа од тога не напишем испашће да се нисам нимало потрудила.   

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]