Само смех Србина спасава | |
НАТО и остале догодовштине |
![]() |
среда, 29. јун 2011. | |
![]() Знам да ће сад да се дигне напредна интелигенција да повиче како сам безвезњак који спаја неспојиво и повезује неповезано. Какве везе има Ејми Вајнхаус са америчком спољном политиком? Какве има везе НАТО и онај весели народ са улица што парадира, упитаће они? Докле ће поједини митологизовани, ирационални и затуцани Срби на самој граници нормалности да нам откривају непостојеће завјере? Можда нису у праву када је Ејми Вајнхаус и америчка спољна политика у питању. То што је Мери Ворлик ишла на Ејмин концерт не мора ништа да значи. Амбасадори имају право да иду на концерте и на Фејсбук. Нико нема право да им то оспори и да доводи у било какву везу. Амбасадори имају право барем Али када је у питању веза НАТО пакта и дотичне параде унапријед кажем напредној интелигенцији да није у праву. Не треба бити бог-зна-какав алхемичар па довести у узрочно-посљедичну везу ове двије тактичке формације. Они фронтално наступају зарад истих интереса. То да промичу исте вриједности од људских права до демократије и разних других слобода и заврзлама и да се налазе на истом историјском путу није ваљда спорно. Ко то не зна нека се мало информише на CNN, BBC и TBC телевизији, као и путем других слободарских медија. Да им је идеологија иста и да координисано наступају види се из беспилотне летелице. Која се држава супростави НАТО-у аутоматски буде прозвана на паради и парадери такву државу осуде на смрт по кратком поступку. У Србији су узвикивали „Смрт држави“, а кад се тако буде узвикивало у Сан Франциску јавно ћу, путем Политике, да им се извиним што сам их погрешно схватио.
Али да се ми манемо Америке и њихових јунака и да се вратимо нашим улицама и јунацима наших дана. И поред тога што због Декија Станковића редовно прати талијанску лигу наш народ не препознаје намјештаљке. Из авиона се види да је полицајац Чордић едукован да се дохвати неког од „вандала“ и упути му морално-васпитне ријечи, уз одговарајући репертоар захвата на самој граници овлашћења.
Као поштовалац Бохумила Храбала вјерујем у постојање строго контролисаних возова, а богами и камера. Не вјерујем да је полицајцу Чордићу, као Титиној милицији од прије педесет година, требало два дана да запамти епске ријечи које ће по свој прилици ући у литературу и постати свједочанство, али све ми се чини да их је научио. Превише су ме варали и измотавали се са мном да повјерујем како се све случајно десило. Јер, кад се пише историја не смије да се импровизује. Историјски мора бити доказиво да су једни рушили град, а други га бранили. Ако не постоје лоши, одакле нама право да тврдимо да смо добри и добронамјерни. Кад смо већ код историје, догодовштинама око параде и сходно томе поступањима по наређењу полиције, доведени смо у занимљиву историјску ситуацију. Да дуги низ година од стране либералне мисли опањкавана полиција штити либерализам и друге слободарске тековине, да брани оне који заговарају смрт државе и млате оне који се позивају на њу. Ко је прије педесет година могао и помислити да ће полиција једнога дана да удари по тоталитаризму и тоталитарној свијести? И сад нека неко каже да нисмо модерно узнапредовали. |