Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Bez Britanije, Evropa će biti vojno slabija, manje kredibilna i čvrsto u rukama nemačko-francuske osovine
Savremeni svet

Bez Britanije, Evropa će biti vojno slabija, manje kredibilna i čvrsto u rukama nemačko-francuske osovine

PDF Štampa El. pošta
Đanandrea Gajani   
utorak, 28. jun 2016.

U sektoru odbrane «bregzit» je u isto vreme jedna dobra i jedna loša vest za Evropu, mada će mnogi od zajedničkih poslova koji su u toku između dve obale Lamanša potrajati usled inercije ili usled upletenosti industrije u razvoj zajedničkih programa.

Negativni aspekti odlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU počinju sa činjenicom da će ono ponovo postati u svakom pogledu rival kontinentalnoj Evropi. Ni do sada nisu Britanci bili dobročinitelji. Naprotiv, uvek su sledili svoje nacionalne interese, neznatno učestvujući u evropskim nastojanjima, inače ograničenim, i odbacujući svaku hipotezu o stvaranju združenih vojnih snaga, sa obrazloženjem da je NATO već jedna vojna struktura, više nego dovoljna, da garantuje zajedničku odbranu.

Razlika je, međutim u tome, što je NATO pod vođstvom Sjedinjenih Država, i mnogi u Evropi su gledali na uspeli britanski pokušaj da se sabotira tzv. evropska odbrana, kao na izraz vernosti (omaggio) istorijskom anglo-američkom savezništvu.

Na vojnom planu negativan uticaj Bregzita je određen činjenicom da Evropa gubi, makar na papiru, britansku vojnu moć. London kudikamo više troši na odbranu, skoro duplo nego Francuska ili Nemačka, raspolaže solidnim nuklearnim arsenalom, pouzdanim i efikasnim konvencionalnim snagama, i pre svega, prihvata ideju da vodi rat bez toga da to mora da naziva ,,mirovnom misijom“. Bez Britanaca Evropa je vojno slabija, manje kredibilna, u stvari, više „vojni crv“ (verme militare), ali iznad svega i čvrsto u rukama francusko-nemačke osovine.

Francuska i Nemačka troše preko 30 milijardi evra godišnje na odbranu (dvostruko više od Italije) i kontrolišu najimpresivniju vojnu industriju na kontinentu (koja aktivno sarađuje sa britanskom), dok nuklearni arsenal Francuske, tzv. forcedefrappe, ostaje jedini garant evropskog odvraćanja protiv napada sa oružjem za masovno uništavanje.

Bez Britanaca, Evropa će još manje da zadaje strah i London će imati jak interes da demonstrira njenu slabost kako bi se nametnuo kao regionalna sila, iako će nastaviti da održava vojno-industrijsku saradnju sa bivšim evropskim partnerima.

Pozitivni vojni aspekti "bregzita" tiču se, pre svega, toga da će biti oslobođeni u evropskim vojnim strukturama položaji koji su sada dodeljeni oficirima iz Ujedinjenog Kraljevstva, ostavljajući više mesta drugim zemljama (potencijalno i Italiji, koja bez Londona postaje treća evropska ,,sila“ u ekonomskom i vojnom pogledu), i toga da će prestati britanska opstrukcija stvaranja toliko zahtevanih evropskih oružanih snaga.

Ovo samo na papiru, jer je u stvarnosti britansko suprotstavljanje ovih godina bio izvrstan alibi za Evropljane da istini pogledaju u oči. Tzv. evropska vojska ne može da postoji dokle god Evropa ne bude federacija država. Ova hipoteza danas je nezamisliva, makar kratkoročno, uzimajući u obzir trenutnu brigu da se izbegne domino efekat Bregzita.

Sve do sada, mnogo različitih i često suprotstavljenih interesa (kao tokom libijskog konflikta 2011. godine) ometalo je stvaranje zajedničkog vojnog instrumenta koji bi se efikasno i sa udruženom voljom upotrebio u borbi. Povlačenje Londona otvara nove prostore u vojnim vrhovima, ali Evropa u domenu odbrane, kao i ekonomije i finansija, ostaje čvrsto u francusko-nemačkim rukama. Izostajanje moćnog balansera, poput Velike Britanije, nosi rizik ubrzanja procesa germanizacije EU, povećavajući opasnost od drugih „egzita“ iz Unije. Pre koji mesec, na Minhenskom bezbednosnom samitu nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen nije krila da je sa povećanjem vojnih troškova Berlin „spreman da preuzme ulogu vođe u Evropi, takođe i na vojnom polju“.

Za sada to su samo govorkanja i Nemačka ne deluje da zaista želi da postane ratoborna, ali u Evropi koju potresa finansijska kriza (zahvaljujući, pre svega, strogosti koju je nametnuo Berlin), ona je jedina koja ima sredstva i novac da investira, međutim, uz rizik, da nemačko vojno jačanje izazove više brige nego sigurnosti kod Evropljana. Bez Londona, EU gubi onaj zdravi pragmatizam koji je imala. Kameronova vlada bila je veoma kritična prema Federiki Mogerini i apsurdnim inicijativama, pokrenutim zarad suočavanja sa migrantskim tokovima, pre svega prema pomorskoj operaciji – misiji Eunavfor Med, koju je London optužio da podstiče ilegalnu migraciju umesto da joj se suprotstavlja.

Sve u svemu, bez britanskog vojnog kredibiliteta, Evropa ima priliku da demonstrira ozbiljnost i odlučnost naspram teških izazova zajedničkoj bezbednosti. Ako ne uspe, mnogi će da slede primer Londona, pre svega jer već danas evropski narodi imaju jednu negativnu percepciju EU. Ako bi se EU  pokazala beskorisnom i u garantovanju bezbednosti, njena sudbina bila bi zapečaćena.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-senza-londra-la-difesa-

europea-parlera-tedesco-16595.htm    

 

Od istog autora

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner