Savremeni svet | |||
Islamska demokratija protiv kemalizma |
ponedeljak, 14. jul 2008. | |
Godinu dana posle krize oko izbora predsednika, Turska je ponovo u previranju. Suočene sa sve agresivnijim delovanjem islamističke vlade, sekularne strukture su krenule u odbranu Ataturkovog nasleđa. U poslednje četiri decenije vojska je četiri puta obarala vlade, dok su sada u glavnoj ulozi delioci pravde. Ustavni sud, naime, razmatra ukidanje vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) kao i zabranu političkog delovanja predsedniku države Abdulahu Gulu, premijeru Tajipu Erdoganu i još 69-torici vodećih funkcionera vlade i stranke. Zabrana bi dovela do vanrednih izbora, čime bi se, prema nekim mišljenjima, izvršio pravni državni udar. Ali, po prvi put u istoriji sekularne Turske, islamistička partija spremna je na otpor. Islamisti u ofanzivi Osvajanje 47% glasova na prošlogodišnjim vanrednim parlamentarnim izborima, izbor Abdulaha Gula za predsednika kao i podrška EU, učvrstili su položaj vladajuće AKP i premijera Erdogana. Islamisti su, potom, bez kompromisa krenuli da ispune obećanja data biračima u predizbornoj kampanji, i u proteklom periodu preduzeli mere u smeru potiskivanja uticaja sekularnih elita i dalje islamizacije. Erdogan je postavio lojalne kadrove u ključne vladine ustanove i ministarstva, u sudovima i tužilaštvima povećan je broj pristlaica AKP, dok je opozicija isključena iz projekta nacrta novog ustava i strategije reforme sudstva. Glavne državne poslove počele su da dobijaju kompanije bliske vladajućim krugovima, a preduzet je i jak pritisak na medije. Vlada je uticala na pojedine medije da otpuste ugledne novinare, protivnike islamista, a došlo je i do hapšenja pojedinih novinara kritičara vlasti, uključujući čak i 83-godišnjeg Ilhana Seldžuka, na osnovu privatnih telefonskih poziva i i-mejlova. Birokratskim putem, zatim su preuzeti pojedini važni mediji, poput konglomerata Sabah, drugog po veličini u Turskoj, koji su bili u vlasništvu biznismena iz sekularnih krugova, a potom su ti mediji nameštenim tenderima predati u ruke biznismena lojalnih AKP-u. Radi dalje islamizacije društva, ublaženi su propisi koji sprečavaju islamsku indoktrinaciju u religioznim školama, a vlada nastoji i da postepeno uvede konzervativni islamski moral. U Istanbulu (gde je AKP na vlasti) zabranjeno je reklamiranje žena u bikinijima na uličnim panoima, mladići i devojke se prevoze do škola odvojenim autobusima, a pokušava se uvoditi i prohibicija alkohola. Postupci vlasti izazivali su oštre proteste pristalica sekularizma koji već duže vreme javno optužuju premijera Erdogana da vlada ima nameru da uvede šerijat. Najčešća optužba glasi:“tekije” (turska reč arapskog porekla), koja znači prikrivanje stvarnih stavova i namera. Crvenu liniju koja je izazvala kontraudar predstavljao je pokušaj ukidanja zabrane nošenja marame na univerzitetima i administraciji. Februara 2008 . 411 poslanika u Medžlisu glasalo je za ustavne amandmane, kojima se ukida ta zabrana. Nakon toga, nacija se nepomirljivo podelila, pošto se na ovom pitanju prelamaju suprotnosti turskog društva, i ono u Turskoj ima ogroman značaj, poput pitanja abortusa u SAD. Ova odluka je dovela do velikih podela na fakultetima, a na pojedinim fakultetima došlo je do nereda i tuča devojaka sa maramama i bez njih. Pojedini fakulteti dozvolili su nošenje marama,dok su drugi insistirali da se prethodno mora izmeniti zakon o visokoškolskom obrazovanju u kome je zabrana i zapisana.Sukob je pojačalo i reagovanje AKP-a, čiji funkcioneri su pozvali državnog tužioca da odmah pokrene krivični postupak protiv rektora koji još ne dozvoljavaju nošenje feredža na univerzitetima. U AKP-u smatraju da je time izvršeno krivično delo, a na udaru su se pre svih našli rektori univerziteta na istoku zemlje, gde islamisti imaju duboke korene. AKP pred zabranom Aktivnosti AKP dovele su do reakcija sekularnih krugova, Sekularisti smatraju da islamisti jedno govore, a drugo rade: da govore o demokratiji, a u pozadini spremaju uvođenje šerijata. U skladu s tim, sročena je i prijava za zabranu vladajuće AKP koju je Ustavnom sudu podneo glavni državni tužilac Abdurahman Jalčinkaja, a koju je Ustavni sud 31. marta, 2008. jednoglasno odlučio da razmotri. U optužnici predatoj na preko 150 stranica navodi se da AKP kuje” zaveru za uvođenje šerijatskog zakona u Turskoj". Tužilac smatra da je realni cilj promena u školskom sistemu, dozvola nošenja marama, ubacivanje religije u sistem obrazovanja i javne institucije, tako da se potkopa sekularizam, a Turska pretvori u islamističku državu. U dokumentu su iznete tvrdnje da su članovi AKP isuviše religiozni i da žele više verskih sloboda, kao i niz citata premijera Erdogana koje je u svojim javnim nastupima izrekao u intervjuima za zapadne medije, a koje sekularisti smatraju “anti-sekularnim pogledima i aktivnostima.” Glavni tužilac smatra da se rizik obaranja sekularizma svakodnevno povećava, a da je jedini način da se društvo zaštiti zabrana vladajuće partije i zabrana političkog rada na pet godina predsedniku države Abdulahu Gulu, premijeru Tajipu Erdoganu i još 69-torici vodećih funkcionera vlade i stranke. Državni tužilac je obrazložio sudu svoj zahtev, a njegov glavni dokaz je pokušaj vlade da ukine zabranu nošenja marame za studentkinje. Posle odbrane koju su izneli zastupnici AKP, Vrhovni sud Turske saopštio je da će odluku o tome da li da zabrani rad vladajuće Stranke pravde i razvoja (AKP) doneti "što je pre moguće", kako se najavljuje do kraja meseca. Ustavni sud ima veliko iskustvo u ovakvim i sličnim tužbama. U Turskoj je poslednjih decenija stavljeno van zakona više od 20 partija zbog islamističkog programa ili zbog podrške Kurdima. Sada će se, ipak, delioci pravde naći u delikatnoj situaciji: reč je o ubedljivo najvećoj stranci koja je na prošlogodišnjim julskim izborima dobila čak 47 odsto glasova. U ustavnom sudu sedi 11 sudija, a da bi se odluka usvojila, dovoljno je da sedmoro glasa za zatvaranje partije. Ipak, očekuje se da će AKP biti zabranjena. Ova očekivanja su pojačana odlukom Ustavnog suda da ponovo zabrani nošenje marama na državnim univerzitetima. Vodeća opoziciona Republikanska narodna partija podnela je zahtev da se ta odluka stavi van snage, jer je u suprotnosti sa „osnovnim principima ustavnog sistema“. Ponovna zabrana marame na državnim univerzitetima nagoveštava zatvaranje vladajuće Partije pravde i razvoja, pad vlade Tajipa Erdogana i ponovno raspisivanje vanrednih izbora, jer o oba pitanja odlučuje isti sud. Demokratija kao argument odbrane Odluka suda izazvala je oduševljenje sekularnih snaga, ali i uzbunu u AKP, koja međutim pokazuje da ne želi da se olako preda. 2001. kada je ustavni sud zabranio prethodnika AKP Partiju blagostanja premijera Erbakana, islamisti su priznali poraz. Tada nisu imali ni masovnu podršku naroda, ni medije, niti bogate biznismene koji bi stajali uz njih. Sada je slika mnogo drugačija, i premijer Erdogan najavljuje da AKP niko neće zaustaviti na zacrtanom putu, jer, po njegovom mišljenju, oni “nisu ekstremistička partija, već stranka građana”. Jedna od mogućih uzvratnih mera jeste i izmena ustava koji je donela Armija, posle udara iz 1980.godine, čime bi se zabrana političkih stranaka učinila težom. AK partija ima većinu u Parlamentu (3/5) tako da ima opciju predlaganja promena na referendumu. Glavni argument islamista u sadašnjoj krizi jeste sledeći: demokratija je važnija od sekularizma, jer samo tako Turska može postati istinski moderna evropska država. AKP nastoji da u prvi plan istakne parlament, kao jedino telo, ovlašćeno da donosi zakone. Povodom odluke o ponovnoj zabrani marama, u partiji ističu da se Ustavni sud nametnuo kao sila iznad parlamenta i društva, koja jednim potezom stavlja van snage ustavne amandmane,legalno usvojene u Medžlisu. AKP-u nastoji da partiju predstavi kao partija koja poštuje demokratski sistem i institucije, dok, s druge strane, optužuju sudske institucije da nisu demokratske, da se mešaju u rad zakonodavne i izvršne vlasti kao i da su visoke sudske instance Turske postale čvorište kreiranja prilika za anti-demokratsko delovanje. Islamisti ističu da evropski standardi podrazumevaju zakone prema kojima je nemoguće zabraniti partiju, sem ako ne propoveda/praktikuje nasilje kao cilj ustavnih i društvenih promena, a protivnike optužuju za sekularni fundamentalizam ili čak “sekularni džihad” Ovakvim stavom, AKP želi istaći Parlament,(u kome oni imaju većinu) kao jedino telo, uzevši globalne demokratske standarde kao referencu, koje ima moć donošenja zakona kao osnove za postojanje, ali i za odluke sudskih instanci. Time AKP pokušava da uruši autoritet Vrhovnog suda, koji važi za jednu od stubova sekularizma i kemalizma. Ofanzivni stav islamista podupire i podrška evropskih lidera, koji nisu nimalo raspoloženi prema zabrani partije koja je vlast dobila na regularnim izborima. Zatvaranje Partije pravde i razvoja, a samim tim i pad vlade, u mnogome bi zakomplikovalo sadašnje odnose Turske i EU. Pritom, Unija nije nimalo naklonjena sekularistima, vrlo nacionalistički i antiamerički raspoloženim, koji spoljnu politiku AKP smatraju izdajničkom i podaničkom . Zapadni mediji ovu krizu nazivaju pravosudnim pučem, a Evropska unija i Savet Evrope su, povodom ovog slučaja, već izrazili zabrinutost, dok visoki funkcioneri EU, poput Oli Rena i Žoze Manuela Baroza, upozoravaju da zabrana vladajuće partije nije normalna za jednu demokratsku zemlju. Afera “Ergenekon” Turska je opet u previranju i sukobu. S jedne strane, izabrana je islamistička vlada sa širokom podrškom, a s druge, sekularni pokret podržan od vojske i poslovnih elita. Obe strane poseduju veliku moć, ne odustajući od svojih stavova. Sukob je još više zaoštren nedavnim hapšenjima koje je sprovela policija pod kontrolom AKP. Policija je, u okviru istrage, pokrenute prošle godine u Istanbulu, privela 21 lice, među kojima su četiri bivša generala i jedan novinar. Privedeni su optuženi za pripadnost ultranacionalističkoj sekularnoj organizaciji Ergenekon, nazvanoj po mitskoj pradomovini Turaka. Među uhapšenim generalima su bivši načelnik Žandarmerije Šener Erujgur i bivši prvi armijski komandant Huršit Tolon, predsednik Privredne komore Ankare Sinan Ajgun, kao i ugledni novinar i urednik sekularističkog dnevnika "DŽumhurijet" Mustafa Balbaj. Petoro privedenih pušteno je na slobodu, ali im je zabranjeno da napuste zemlju dok istraga traje, a vlasti su najavile da uskoro nameravaju da iznesu dokaze . Policija je pokrenula istragu protiv grupe "Ergenekon" još u junu 2007. pošto je u jednoj kući u Istanbulu pronašla veću količinu eksploziva. Vlasti tvrde da je dvadesetak uhapšenih pripremalo puč, i stavlja im na teret atentate na italijanskog sveštenika i jermenskog novinara Hranta Dinka. U medijima bliskim AKP-u iznete su teške optužbe na račun ove organizacije. Prema njima, u kancelariji penzionisanog generala Erujgura nađeni su tajni dokumenti, koji pokazuju da je grupa pripremala detaljnu strategiju za vojni državni udar. Prema medijima, najpre bi agenti preobučeni u članove Radničke partije Kurdistana izvršili atentate na neke ugledne ljude, posle čega bi se pokrenule demonstracije u desetinama gradova, na kojima bi se izazvali neredi. Tada bi predsednik Privredne komore Ajgun započeo priče o mogućoj teškoj ekonomskoj krizi, dok bi mediji započeli kampanju o potrebi uvođenja reda i zakona. Nakon toga bi vojna hunta preuzela vlast. Hapšenje je šokiralo javnost u Turskoj, a mnogi sekularisti smatraju da je akcija preduzeta da bi se ućutkali protivnici režima i diskreditovala vojska . Oni ukazuju na to da je talas hapšenja počeo u času kada je državni tužilac pred ustavnim sudom izlagao pledoaje u postupku oko zabrane vladajuće partije AKP.
|