Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Kako da napravite sopstvenu državu
Savremeni svet

Kako da napravite sopstvenu državu

PDF Štampa El. pošta
DŽošua Kiting   
subota, 05. april 2008.

 

Uradi sam – uputstva za delatnost koja je u velikoj modi na celoj kugli Zemaljskoj

Pošto je Kosovo jednoglasno proglasilo nezavisnost i pošto mnoštvo entiteta koji teže nezavisnosti namerava da krene tim putem, možda ste i sami pomislili da je krajnje vreme da osnujete sopstvenu državu. Već ste odabrali zastavu, napisali ste nacionalnu himnu, čak ste odštampali i novčanice sa sopstvenim likom. Ali, šta će biti vaš sledeći korak? Osnivanje nove države nije baš onoliko jednostavno kao što ste možda pomislili.

Prvi potez: Proverite da li ispunjavate zadate kriterijume

Koliko god da ste možda u iskušenju da svoje parče životnog prostora proglasite suverenom državom, morate voditi računa o tome da ipak postoji precedentno međunarodno pravo koje precizira minimalne standarde koji moraju biti ispunjeni da bi neki entitet stvarno bio država.
1. Morate imati definisanu teritoriju.
2. Morate imati stalno stanovništvo.
3. Morate imati vlast, odnosno vladu.
4. Vaša vlada mora biti sposobna da uspostavlja odnose sa drugim državama, odnosno da delatno komunicira sa njima. (Ovaj kriterijum je u izvesnom smislu kontroverzan. Prvi put je uveden kao uslov u Konvenciji iz Montevidea iz 1933. godine; tom konvencijom je ustanovljena vašingtonska “dobrosusedska” politika nemešanja u Latinskoj Americi, ali sama ta konvencija nije opšteprihvaćena kao činilac međunarodnog prava. Ona se danas tretira kao regionalni međunarodnopravni instrument.)

Drugi potez: Proglasite nezavisnost

Čestitamo; stupili ste u redove entiteta kao što su Pridnjestrovlje, Somaliland i mnoštvo drugih koji neće u neko dogledno vreme učestvovati na olimpijskim igrama. Naime, to što ste zadovoljili određene kriterijume i što ste se proglasili nezavisnima ne znači da će vas neko ozbiljno shvatiti. Čak je i Kneževina Siland – porodična mikronacija smeštena na napuštenoj vojnoj platformi od oko 3.000 kvadratnih metara u Severnom moru, u vodama koje je jedan britanski sud 1968. proglasio međunarodnima – pokušala da ostvari pretenzije na suverenitet u skladu s tim standardima, ali u tome nije postigla neki naročiti uspeh.
Međutim, sada kada je vaša država već uspostavljena, to ima određene dobre strane, čak i ako vas niko ne priznaje. “Onog trenutka kada se jedan entitet uspostavi kao de facto država, on ima koristi od teritorijalnog integriteta i izvesna jemstva svog suvereniteta”, kaže Stiven Talmon, profesor međunarodnog prava na Oksfordskom univerzitetu i autor rada Priznanje u međunarodnom pravu. “Na primer, sada kad je Kosovo uspostavljeno kao država, Srbija ga više ne može slobodno napasti, niti ga može vratiti pod svoje okrilje. Ono uživa zaštitu zabrane primene sile koja je propisana Poveljom Ujedinjenih nacija.” Ova pravila su utvrđena za vreme hladnog rata kako bi se zaštitile nove države koje jedan ili drugi blok još nisu priznali.

Treći potez: Pobrinite se za bilateralna priznanja

Nema mnogo smisla da imate sopstvenu državu ako druge zemlje ne priznaju vaše postojanje. Međunarodno priznanje je ono što jednoj zemlji daje legitimitet u međunarodnoj zajednici i ono po čemu se raznorazni Novi Zelandi razlikuju od raznoraznih Nagorno Karabaha. Međutim, prirodno je da će biti potrebno da primenite izvesnu doza ubeđivanja zemalja koje su već etablirane. “Priznanje je vrlo komplikovana stvar zato što ono predstavlja kombinaciju međunarodnog prava i međunarodne politike”, kaže Talmon. “Ima onih koji smatraju da je priznanje čisto politički čin. U svakom slučaju, ono je stvar diskrecione odluke postojećih zemalja, što znači da ne postoji pravo na priznanje.”
Ovo je posebno važilo u vreme hladnog rata kada je međunarodni legitimitet Severnog i Južnog Vijetnama, Severne i Južne Koreje i Istočne i Zapadne Nemačke zavisio od toga koji ste tabor pitali da li neku od tih država priznaje. Čak i danas postoji izvestan broj entiteta koje neke države priznaju, ali ih druge države ne priznaju. U tu kategoriju spadaju Palestina, Tajvan i Severni Kipar.
Sjedinjene Američke Države nemaju zvanično proklamovanu politiku kada je reč o tome šta je potrebno za to da jedna zemlja bude priznata; barem tako kaže Stejt department. Odluku o priznanju neke države donosi sam predsednik. On na temelju američkih nacionalnih interesa odlučuje da li će biti uspostavljeni diplomatski odnosi sa nekom zemljom. Međutim, tu ne postoji nikakav šablonski pristup, pa se zato, kada tražite da vas neko prizna, postarajte da podrobno objasnite u kom će smislu ta vaša nezavisnost biti korisna i dobra stvar za Ameriku. Ranije je obično bilo dovoljno da dokažete svoju antikomunističku reputaciju. Danas su američki strateški prioriteti nešto složeniji, mada, kako to Kosovo pokazuje, još uvek može biti korisno ako niste u najboljim odnosima sa Rusima.

Potez broj četiri: Učlanite se u klub

Otkako su 1945. godine osnovane Ujedinjene nacije, članstvo u njima predstavlja zlatni standard međunarodne legitimnosti. “Kada vas prime u Ujedinjene nacije to je određeni oblik odobrenja”, kaže Talmon. “Recimo da je to neka vrsta žiga (koji svedoči) da ste od sada pa nadalje punopravni član međunarodne zajednice.”
Sasvim je jednostavno podneti zahtev za članstvo u Ujedinjenim nacijama. Prema pravilima UN, sve što vam je potrebno jeste da napišete pismo generalnom sekretaru u kome zahtevate članstvo. Ta pisma su sasvim kratka i jednostavna po svome sadržaju. Zgodno bi bilo da bacite pogled na uspešno rešen zahtev za prijem Crne Gore, najnovije članice Ujedinjenih nacija.
Zahtev možete poslati na sledeću adresu:
Ban Ki-Mun
generalni sekretar
Ujedinjenih nacija
Ugao Prve avenije i 42. ulice
Njujork ,
NY 10017
E, sad dolazi na red ono što nije jednostavno. Savet bezbednosti mora proslediti vaš zahtev Generalnoj skupštini, koja opet mora dvotrećinskom većinom izglasati da ste vi jedna “miroljubiva zemlja” koja može da ispunjava obaveze sadržane u Povelji UN.
Verovatno nema nikakve svrhe upuštati se u sve to ako niste prethodno povukli treći potez. Već godinama jedan broj nepriznatih samoproglašenih država podnosi Ujedinjenim nacijama zahteve za prijem; isto to čine i neka plemena američkih Indijanaca. Međutim, bez kredibiliteta koji se dobija na osnovu bilateralnog priznanja, sve te molbe obično samo završavaju uredno zavedene u arhivi.
Najveća prepreka za članstvo u UN jeste blokovska politika velikih sila. Ni Severna ni Južna Koreja nisu postale članice Ujedinjenih nacija sve do 1991. godine, zbog toga što su tokom hladnog rata čas jedan, čas drugi blok neprestano stavljali veto na odgovarajuće odluke. Čak će i danas ruski veto u Savetu bezbednosti verovatno sprečiti Kosovo da u neko prilično dogledno vreme dobije mesto na Ist Riveru. Republika Kina, iliti Tajvan, bila je jedan od osnivača Ujedinjenih nacija i svojevremeno je imala “stalno” mesto u Savetu bezbednosti. Međutim, Tajvan je izbačen u korist Narodne Republike Kine 1971. godine, kada je američki predsednik Ričard Nikson odlučio da se sprijatelji sa Pekingom. Tajvanska vlada uredno od 1993. svake godine podnosi zahtev za prijem, ali od toga nema nikakve vajde. Ujedinjene nacije se nisu potrudile čak ni da otvore koverat u kome se nalazio najnoviji tajvanski zahtev za prijem.
Kao što možete da vidite, tačka u kojoj jedna teritorija zvanično postaje država u velikoj meri zavisi od onoga ko celu tu stvar posmatra, odnosno tumači. Međunarodno priznanje može da bude varljiva stvar. Pa ima li onda ovde ijedne dobre vesti? Ima. Što duže čekate, to su vam izgledi bolji. U međunarodnom pravu koje se često temelji na uspostavljenim običajima, što duže zadržavate svoj faktički suverenitet, to je verovatnije da ćete biti prihvaćeni. (Razume se, pod uslovom da niste Tajvan.)
Snaga kosovskog zahteva za nezavisnost od Srbije umnogome se temelji na činjenici da je ono, u praktičnom smislu, nezavisno već skoro jednu deceniju. Nešto drastičniji primer predstavlja Red malteških vitezova koji je star oko 900 godina i ima diplomatske odnose sa sto zemalja kao i status posmatrača u Ujedinjenim nacijama, iako se cela njegova teritorija svodi samo na nekoliko zgrada u Rimu.
Sve u svemu, ne dajte se obeshrabriti. Uopšte nije ni nemoguće ni bezizgledno da krenete u poduhvat koji se zove stvaranje sopstvene države. Za to će vam biti potrebno samo mnogo strpljenja i dobrih prijatelja na pravim mestima.

Foreign Policy
Priredila i prevela
Ljiljana Nedeljković

(NIN)