HRONIKA:
SI-EN-EN: IZRAEL IZVEO NAPAD NA IRAN. LOKALNI MEDIJI: EKSPLOZIJE SU SE ČULE U TEHERANU, ISFAHANU I ŠIRAZU. IRNA: AKTIVIRANA IRANSKA PVO IZNAD ISFAHANA, NUKLEARKE BEZBEDNE
NjUJORK: SAD STAVILE VETO NA PUNOPRAVNO ČLANSTVO PALESTINE U UN. DVANAEST ČLANICA SAVETA BEZBEDNOSTI GLASALO ZA PRIJEM, BRITANIJA I ŠVAJCARSKA BILE UZDRŽANE
KRISTALINA GEORGIJEVA: MMF PROCENjUJE DA JE UKRAJINI ZA 2024. GODINU POTREBNO 42 MILIJARDE DOLARA, VERUJEMO DA ĆE KIJEV DOBITI TAJ IZNOS
DUŠKO VUJOŠEVIĆ O VUČIĆU I PARTIZANU: TOMA NIKOLIĆ NAM REKAO – „ČUVAJTE SE, OVAJ JE REŠIO DA VAS UNIŠTI“. BEOGRAD JE UNIŠTEN GRAD
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 19. APRILA 2024. GODINE
SEDNICA SB UN POVODOM HUMANITARNE SITUACIJE U GAZI: NEBENZJA - SVI HUMANITARNI NAPORI OSUĐENI SU NA PROPAST U NEDOSTATKU PRAVOG I ODRŽIVOG PRIMIRJA. STEJT DEPARTMENT - SAD ĆE STAVITI VETO NA PRIJEM PALESTINE U UN
MARIJA ZAHAROVA: GLASANjE O „KOSOVU“ U SAVETU EVROPE JE SRAMOTA KOJA GAZI MEĐUNARODNO PRAVO I RUŠI TEMELjE ODNOSA U EVROPI
NOVA.RS: ZBOG POSEDOVANjA MARIHUANE UHAPŠEN GLUMAC SERGEJ TRIFUNOVIĆ
UNICEF: VIŠE OD 13.800 DECE UBIJENO JE U GAZI OD POČETKA RATA
NEMAČKA ŠTAMPA: SRBIJA NIJE KLjUČ STABILNOSTI NA ZAPADNOM BALKANU, NE POSTOJI NAČIN DA SE ZAOBIĐE PRIJEM KOSOVA U SAVET EVROPE
BEOGRAD: ZAPALIO SE BG VOZ U BATAJNICI, POTPUNO IZGOREO JEDAN VAGON, NEMA POVREĐENIH
PREDSEDNIK KENIJE VILIJAM RUTO: ŠEF ORUŽANIH SNAGA FRANSIS OMONDI OGOLA, I JOŠ DEVET VOJNIH ZVANIČNIKA POGINULI SU U UDESU HELIKOPTERA NA ZAPADU ZEMLjE
Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Partija geopolitičkog pokera u Nojevoj barci
Savremeni svet

Partija geopolitičkog pokera u Nojevoj barci

PDF Štampa El. pošta
Aleksandar Dimitrijević   
nedelja, 31. avgust 2008.
Pred sumrak, u Noevoj Arci, na vrhu novog Ararata, pritešnjen zebnjom, čuči današnji svet. Za to vreme Terminator, DŽoker, Biciklista i Veliki Eksperimentator, započinju neobičnu partiju karata. Neobičnu utoliko što su njeni ulozi neuobičajeni a pravila promenljiva. Svejedno, ta partija mora da bude odigrana. Veliki rizik suština je igre pokera. Zato, umeće pretvaranja postaje njena osnovna strategija. U igri izgleda da dolazi do labavih saveza među igračima, dok oni u stvari igraju svaki za sebe. Puni uvid u ishod partije dolazi tek po njenom završetku. Kako ova igra odmiče, karte i ulozi postaju sve više materijalizovani. Na stolu za igru iskrsavaju teritorije, gas i nafta, tehnologija i životi ljudi. Na kraju ove partije Arka će ili da zaplovi ili i da potone.

Kako za sada izgleda, oružana provokacija Rusije od strane Gruzije, nije ispala kao dobro promišljena. To je prvi utisak i nekih izvora na Zapadu na kraju prve epizode. Isti utisak dele i stanovnici Gruzije, kao i svi oni koji su pravili svoje poslovne kalkulacije na odnosu između Rusije i Zapada. Pre svega, direktna posledica te provokacije bilo je nametanje oružja kao sredstva za rešavanje konflikta u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Takođe, ona neminovno vodi redefinisanju budućih međusobnih odnosa Rusije i Zapada, ali i novo grupisanje snaga u svetu. 

Prava pozadina događaja u Gruziji mnogo je složenija od ciljeva separatista u Abhaziji i Južnoj Osetiji, sa jedne strane, i pokušaja uspostavljanja teritorijalne celovitosti nezavisne Gruzije, sa druge. Ona, naime, reflektuje šire stanje političke realnosti u svetu. Pre svega, reč je o novom odnosu snaga između stalnih članica Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Naime, postaje sve očigledniji povratak jake i stabilne Rusije u društvo razvijenih. Zatim, nastupio je novi mehanizam donošenja i usaglašavanja političkih odluka od međunarodnog značaja. Glasanje i Rezolucija Saveta Bezbednosti više nisu isključivi modus operandi.

Posledice takvog stanja nametnule su dva pitanja. Prvo je pitanje dominacije jedne države u svetu, a drugo balans snaga. Drugim rečima, da li SAD mogu da budu apsolutna sila? Odnosno, koje države i na kojim principima treba da istupe u funkciji partnera sadašnjem vođstvu SAD-a?

U trenutnoj praksi međunarodne zajednice već dolazi do pojava novih opasnosti koje nalažu pronalaženje odgovora na gore postavljena pitanja. Prva je opasnost poistovećivanja pojedinačnih interesa sa opštim. SAD svoje strateške ciljeve poistovećuju sa globalnim potrebama. Ova tendencija vodi otuđenju od međunarodne zajednice. Prva posledica toga je pojava neravnomernosti u kretanjima globalne ekonomije. Ovo stanje podgrejava buduće sukobe. Prisvajanje međunarodnih organizacija i institucija za ispunjavanje posebnih ciljeva uzurpira međunarodni pravni poredak. Ignorisanje međunarodnog pravnog sistema u jednoj prilici, budi podozrenje kod pozivanja na isti u drugoj. 

Primer upravo iznetog može da bude tretman stava Rusije na sednicama Saveta Bezbednosti tokom decembra prošle i januara ove godine po pitanjima budućeg statusa Kosova i Metohije. To događanje poslalo je jasnu poruku da međunarodna diplomatija od tog trenutka više ne funkcioniše kao pre toga.

Ravnotežom interesa svih onih država čiji glas u svetskim poslovima dobija veću specifičnu težinu kao posledica njihovog ekonomsko-tehnološkog razvoja, postaje osnovom skladnosti te zajednice. Dovođenje Rusije u položaj ravnopravnog partnera u radu Grupe 8, Svetske Trgovinske Organizacije, borbi protiv međunarodnog terorizma, zaštiti životne sredine, jeste preduslov kakvog takvog balansa strateških interesa svetskih sila. Jasno razgraničenje zona njihovih uticaja, sledeća je pretpostavka zdrave međunarodne klime. A iznad svega, nastavljanje razgovora o razoružanju postaje preduslov buduće stabilnosti i mira u svetu. 

Umesto toga svedoci smo dramatične ekspanzije NATO-a i unilateralnih odbrambenih projekata Zapada u osetljivim zonama za stabilnost Rusije, što sve podseća na trend izolacije umesto uključivanja Rusije u svetsku zajednicu. Jedan od načina potpunog ostvarenja takve tendencije Zapada jeste dalje nastojanje destabilizacije Rusije.

Posmatrajući sukobe u Gruziji iz jedne šire perspektive, sledeće karakteristike mogu da budu uočene. Prvo, taj sukob je odraz trenutne nemoći Organizacije Ujedinjenih Nacija da rešavaju krupna politička pitanja. Drugo, kada diplomatija postaje neefikasna, upotreba vojne sile postaje predtekst budućem konstruktivnom diplomatskom dijalogu. Treće, radikalizacija odnosa u međunarodnoj zajednici otvara put mogućnosti testa aktuelnih snaga među pertnerima u dijalogu. Rezultat ovoga vodi razrešenju enigme u pogledu toga ko stiče pravo da predvodi međunarodnu zajednicu.

Ako ostavimo po strani odnos između Rusije i SAD, kojima Evropska Zajednica postaje gotovo sredstvo poštapanja, ipak se može uvideti da je istovremeno poslat signal i Kini. Naime, na razne načine izrastaju pokušaji da Kini bude stavljeno do znanja kako su njeni nedavni ekonomski, tehnološki i vojni proboji pod budnim okom Zapada koji takav trend neće da prepusti slučaju. Otuda baš sada aktuelizacija pitanja Tibeta i Sinkjanga kroz medijsku optiku Olimpijade, koja je umešana i u početk vojnih operacija u Gruziji.

Na kraju od sveg ovog kalambura ima ponešto i za Srbiju. Srbija je bila i ostaće strano telo u Ujedinjenoj Evropi, onakvoj kakva je ona trenutno ustrojena. Njeno navodno pridruživanje Evropi, onako kako su to nedavno naročito pokazali slučajevi Bugarske, Rumunije, pa onda i Poljske i Gruzije, ima svoje ciljeve u vojnim planovima NATO-a, koji se svode na odbranu Zapada od svega što nije on sam. Jer, ako pogledamo sve te novopridružene države, primetićemo da su one u pogledu privrede, infrastrukture, političke kulture i društvenog standarda, daleko ispod nivoa prvih država članica Zapadne Alijanse. Zato sve te države objektivno ne mogu da budu ravnopravni članovi ostatku te zajednice. Time su ekonomski motivi za proširenje isključeni. 

Nastavljajući ka daljem približavanju Srbije Zapadu, onako kako se to danas čini, Srbija može da dođe u situaciju da šalje svoju decu u ratove protiv međunarodnog terorizma na drugi kraj sveta ili čak u borbu protiv bratskog ruskog naroda, baš kako je to danas slučaj u Gruziji. Po pitanju konačne sudbine Kosova i Metohije, izgledi mogu da budu još dramatičniji. Dalje približavanje Zapadu direktno vodi trajnom gubitku Kosova i Metohije. I to je jedina poznata nepoznata u ishodu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Sasvim je drugo od ovoga pitanje odnosa u prirodnim resursima i tehnološkim potencijalima između Unije i Srbije, pa samim tim i očekivanja obeju strana od buduće zajednice. To stanje u odnosima nameće potrebu postavljanja praktičnog pitanja o karakteru budućeg odnosa Srbije i Evrope, kao i iznalaženja isto takvog odgovora. 

Kako god bilo, samo stupanje u otvoren, promišljen i odmeren dijalog može da obezbedi minimum stabilnosti u haotičnom današnjem svetu. Potrebno je uvažavanje realnosti posebnih, bilo velikih ili malih kultura, odnosno naroda, koje jedino obećava plodotvorniji pristup aktuelnom stanju sveta. Kad god gluvi i nerazumni igraju partije karata tu onda ima puno vike, pa i razbijenih i čaša i glava.