Савремени свет

Практична сарадња са европским државама као решење кинеског ребуса

Штампа
Бранко Жујовић   
недеља, 12. октобар 2014.

Кинески премијер Ли Кећијанг у четвртак је започео званичну посету Немачкој. То је прва етапа његове европске турнеје, током које ће посетити још Русију и Италију. Док свет, нарочито онај на Балкану, дешифрује руту Ли Кећијанга, тражећи у њој геополитичке поруке, чини се да је Кина усредсређена на практичну страну сарадње и бројке које јој из године у годину пристижу у прилог.

Ли Кећијанг ће присуствовати самиту у Хамбургу, где ће представити визију и одреднице развоја односа Кине и Немачке. Треба знати да је привредна размена Кине и Немачке учетворостручена за последњих десет година.

Размена премашила 161 милијарду долара

Према речима Хуберта Лајнхарда, председавајућег Азијско-пацифичком комитету, лоби групи и кровној организацији неколико водећих пословних федерација у Немачкој, партнерство Кине и те земље има светлу перспективу. Лајнхард оптимизам заснива на чињеници да је у прошлој години размена две земље износила 161,6 милијарди америчких долара.

„То је углавном резултат комплементарних трговинских структура, стабилних односа и поверења које влада између две земље", изјавио је Лајнхард агенцији Синхуа.

О значају који Кина придаје односима са Немачком, говори и чињеница да је ово друга посета кинеског лидера тој земљи, откако је 2013. године преузео дужност премијера. Осим тога, председник Си Ђинпинг Немачку је посетио у марту, а канцеларка Ангела Меркел Кину у јулу.

Кинески медији, притом, оцењују да Немачка још увек има технолошку и истраживачку предност над Кином, али да Пекинг, који је највише напредовао на овом пољу међу чланицама БРИКС-а, тражи могућности да побољша своју позицију у будућности.

Ни Немачка није равнодушна према могућностима сарадње са Кином, јер је уочи саме посете објављено да је кинески БДП, према показатељу паритета куповне моћи, достигао 17,632 билиона долара, што превазилази одговарајући амерички показатељ куповне моћи (17,416 билиона).

Према наводима ММФ, на тај начин је кинеска привреда први пут претекла америчку. Наредне године тај јаз између две водеће светске економије само ће се повећати, предвиђају у ММФ. Бруто домаћи производ Кине, према паритету куповне моћи, требало би да износи 19,23 билиона долара према америчких 18,286 билиона (амерички БДП).

Подсетимо да је америчка „Сити“ групација у стратешкој студији за 2013. годину навела да ће Кина 2025. по номиналном БДП претећи САД.

Русија и Кина

Када је друга станице посете Ли Кећијанга у питању, ствари су још динамичније. Русија и Кина не само да развијају привредну сарадњу, већ су све више упућене једна на другу и на политичком плану (БРИКС, ШОС).

Подсетимо само да је Владимир Путин ове године посетио Шангај и да је потписан тридесетогодишњи уговор о испорукама гаса, вредан око 400 милијарди долара, који ће Москви помоћи да смањи зависност од европског тржишта и ублажи санкције запада.

Првог септембра ове године, у Јакутији, у источном Сибиру, почела је изградња гасовода „Снага Сибира“. Церемонији је присуствовао председник Русије Владимир Путин и први потпредседник Државног савета Кине Џанг Гаоли. Овај гасовод током наредних тридесет година сваке године ће, почевши од 2018, Кини испоручивати 38 милијарди кубних метара гаса, уз планирано проширење до 60 милијарди кубних метара годишње. Осим тога, Русија је позвала Кину и Индију да заједнички експлоатишу енергетска налазишта.

Тринаести петогодишњи план

Према писању листа „Чајна дејли“, у току су преговори Русије и Кине у вези западне руте сибирског гасовода и очекује се скори напредак тих разговора. Ово је осмог октобра, уочи Ли Кећијангове посете Русији, саопштио заменик министра спољних послова Кине Ченг Гуопинг.

Осим тога, Кина је уочи посете Ли Кећијанга Русији објавила Тринаести петогодишњи план (2016 – 2020) у области енергетике. План предвиђа раст бесцаринске експлоатације нафте и гаса, као и обновљивих извора енергије, са нагласком на енергије ветра и Сунца.

Према речима Хе Јунгђена, шефа Одељења за планирање Националне енергетске администрације, Кина намерава да повећа бесцаринску експлоатацију нафте и гаса у Бохајском заливу, Источном кинеском мору и северним деловима Јужног кинеског мора.

До краја 2020. године, Кина ће успоставити пет енергетских база у провинцији Шанси, басену Ордос, на истоку Унутрашње Монголије, на југозападу земље и у Ујгурском аутономном региону Синђанг на западу.

У исто време, Кина ће успоставити појас нуклеарних енергетских постројења и бесцарински појас за експлоатацију енергетских извора дуж обале на истоку земље.

Укупна инсталирана снага ветрогенератора до краја 2020. године достићи ће двеста милиона киловат-часова, што је двоструко више него у претходном петогодишњем плану. У исто време, енергија добијена из соларних панела биће упетостручена.

Путинова ера интензивирала сарадњу

Данас, када очекујемо резултате посете Ли Кећијанга Немачкој, Русији и Италији, ваља напоменути да је сарадња Кине са Русијом интензивирана у Путиновој ери. Иако су почетни споразуми о пријатељству и сарадњи потписани 1992, односно 1994. и 1996. године (Споразум о стратешком партнерству), развој односа две земље заправо почиње 2001. године. Те године потписан је Споразум о кинеско-руском добросуседству и сарадњи. Значај овог документа огледа се и у констатацији да две земље немају, нити ће имати било какве територијалне несугласице.

Затим, 2004. године потписани су Заједничка изјава и Допунски споразум о руско-кинеској граници, чиме је прецизирана око 4.300 километара дуга граница између две земље. Може се рећи и да је овим споразумом коначно утврђен дипломатски подухват који је у XVIII веку извео гроф Сава Владиславић.

Године 2010, Русија и Кина потписале су Заједничку изјаву о свеобухватном продубљењу стратешког партнерства. Следеће године потписана је и Заједничка изјава о текућој међународној ситуацији и главним међународним питањима.

Прошла година у кинеским медијима оцењена је као кључна у кинеско-руској енергетској сарадњи, а кинески амбасадор у Москви констатовао је да су две земље у потпуности решиле питање границе и да спроводе опсежну војну сарадњу, подржавајући једна другу у основним интересима.

Остали руско-кинески пројекти

Русија и Кина све интензивније сарађују. Поменимо мост на реци Амур и пројекте из области енергетике, који, поред испорука нафте и гаса, обухватају и сарадњу у области нуклеарних технологија, а сутра, сасвим извесно, и у области чистих енергија.

Недавно је потпредседник руске Уједињене авиокорпорације Александар Туљаков изјавио да би 2025. године могла да започне серијска производња и продаја руско-кинеског широкотрупног авиона. Текућа међународна ситуација, како преноси Глас Русије, изгледа да је само убрзала реализацију пројекта. Меморандум о сарадњи на овом пројекту потписан је маја ове године.

Осим тога, руска група компанија „Карат“, у сарадњи са Берзом злата у Пекингу, ради на стварању заједничке берзе за трговину драгим и полудрагим камењем, а пројекат, како преносе руски медији, ужива подршку Министарства природних ресурса Руске Федерације.

Такође се наводи и да се Кина интересује за руске подморнице "Амур". Ову информацију први пут је званично потврдио 12. августа ове године генерални директор "Рособоронекспорта" Анатолиј Исајкин.

Уз ове пројекте, ваља поменути и области истраживања космоса, размене технологија, аутомобилске индустрије, пољопривреде, поморске сарадње (северни морски пут) и друге.

Италија и Кина

Пензионисани италијански магнат Чезаре Ромити, који је знатно допринео отварању „Фијатове“ фабрике у Нанђингу 1986. године, својевремено је изјавио да би ова земља, трећа станица турнеје Ли Кећијанга, требало да учи из кинеско-немачких пословних веза. Током 1985. године, Ромити је помогао да у Италији заврши обуку око хиљаду кинеских инжењера и радника аутомобилске индустрије.

Он је изјавио да би Експо изложба, следеће године у Милану, могла да буде велика прилика за продубљење веза Италије и Кине.

Овог лета, италијански ЦДП био је у поодмаклој фази преговора за продају 35 одсто удела у својој енергетској мрежи кинеској државној компанији “Грид“. Тада се помињао износ од 2,69 милијарди долара.

Планирана продаја била је део напора италијанске владе да прода државну имовину, како би се смањио јавни дуг земље и прикупила средства за инвестирање у инфраструктурне пројекте.

Из свега предоченог, посета Ли Кећијанга Немачкој, Русији и Италији има један заједнички именитељ – сарадњу са најважнијим земљама континенталне Европе. Ако неко у њој види наговештај промена планетарних размера, то је стога што бројке, пре свега привредне, заиста говоре томе у прилог. Ипак, треба сачекати да стварност смени прогнозе, нарочито када су оне, посматрано са српског становишта, тако обећавајуће.

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]