HRONIKA:
NjUJORK: SAD STAVILE VETO NA PUNOPRAVNO ČLANSTVO PALESTINE U UN. DVANAEST ČLANICA SAVETA BEZBEDNOSTI GLASALO ZA PRIJEM, BRITANIJA I ŠVAJCARSKA BILE UZDRŽANE
DUŠKO VUJOŠEVIĆ O VUČIĆU I PARTIZANU: TOMA NIKOLIĆ NAM REKAO – „ČUVAJTE SE, OVAJ JE REŠIO DA VAS UNIŠTI“. BEOGRAD JE UNIŠTEN GRAD
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 19. APRILA 2024. GODINE
SEDNICA SB UN POVODOM HUMANITARNE SITUACIJE U GAZI: NEBENZJA - SVI HUMANITARNI NAPORI OSUĐENI SU NA PROPAST U NEDOSTATKU PRAVOG I ODRŽIVOG PRIMIRJA. STEJT DEPARTMENT - SAD ĆE STAVITI VETO NA PRIJEM PALESTINE U UN
MARIJA ZAHAROVA: GLASANjE O „KOSOVU“ U SAVETU EVROPE JE SRAMOTA KOJA GAZI MEĐUNARODNO PRAVO I RUŠI TEMELjE ODNOSA U EVROPI
NOVA.RS: ZBOG POSEDOVANjA MARIHUANE UHAPŠEN GLUMAC SERGEJ TRIFUNOVIĆ
UNICEF: VIŠE OD 13.800 DECE UBIJENO JE U GAZI OD POČETKA RATA
NEMAČKA ŠTAMPA: SRBIJA NIJE KLjUČ STABILNOSTI NA ZAPADNOM BALKANU, NE POSTOJI NAČIN DA SE ZAOBIĐE PRIJEM KOSOVA U SAVET EVROPE
BEOGRAD: ZAPALIO SE BG VOZ U BATAJNICI, POTPUNO IZGOREO JEDAN VAGON, NEMA POVREĐENIH
PREDSEDNIK KENIJE VILIJAM RUTO: ŠEF ORUŽANIH SNAGA FRANSIS OMONDI OGOLA, I JOŠ DEVET VOJNIH ZVANIČNIKA POGINULI SU U UDESU HELIKOPTERA NA ZAPADU ZEMLjE
BANjALUKA: DESETINE HILjADA LjUDI NA MITINGU "SRPSKA TE ZOVE", POVODOM REZOLUCIJE O SREBRENICI. DODIK: U SREBRENICI JE BIO ZLOČIN, ALI NIJE BIO GENOCID
DŽEFRI HOVENIJER: SAD SE SLAŽU SA STAVOM EU, TAKOĐE OČEKUJU DA ĆE SRBIJA I KOSOVO U POTPUNOSTI SPROVESTI SVE OBAVEZE POSTIGNUTE KROZ DIJALOG
Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Primeniti kosovski model na Južnu Osetiju?
Savremeni svet

Primeniti kosovski model na Južnu Osetiju?

PDF Štampa El. pošta
Valid Fares   
utorak, 12. avgust 2008.
Konflikt oko Južne Osetije, a moguće i oko Abhazije, opasan je razvoj za međunarodnu stabilnost, a posebno u pogledu napora koji se sprovode širom sveta u cilju suzbijanja terorizma. Ovaj lokalni etnički i teritorijalni sukob u kome učestvuju Gruzija i Ruska federacija može dovesti do preusmeravanja potrošnje energije i resursa, koji su inače potrebni u borbi protiv napada i mreže džihada.

Gruzija je važan saveznik u koaliciji na čelu sa SAD koja nadgleda stabilizaciju Iraka i obuzdavanje homeinističke ofanzive u toj zemlji. Eskalacija sukoba u južnoj Osetiji i Abhaziji dovešće do potpunog povlačenja Gruzije iz Iraka (i to se već u velikoj meri i desilo), i konačno, privućiće američke i druge zapadne diplomatske napore i resurse ka odbrani Gruzije na Kavkazu. To će dovesti do slabljenja pozicija u Iraku, na bliskom istoku i otvoriće nepotrebni front u drugom regionu protiv supersile koja je takođe bila uvučena u konflikt iz lokalnih sukoba.

Rusija i Zapad se za sada ne slažu oko dosta pitanja u vezi sa „ratom protiv terora“. Moskva i Vašington se ne slažu oko Iraka, a stavovi im nisu blizu ni oko pitanja anti-raketnog sistema u centralnoj Evropi. U strateškom smislu, nije mudro otvarati vojni front - preko posrednika - protiv Ruske Federacije na Kavkazu. Dok su mnogi u Vašingtonu i Briselu i dalje u raspoloženju hladnog rata, moramo da shvatimo da je današnja Rusija takođe u ratu sa mrežama džihadista i vehabija. Na stranu čečenska kriza, Al Kaida i pokret boraca Salafi, kao glavni neprijatelji Zapada (SAD i zapadne Evrope zajedno) - žele da vide poraz Rusije, isto kao što žele i poraz liberalnih demokratija. Stoga, američkim naporima u ratu protiv džihadista nije u interesu da se strateški konfrontiraju sa Rusima, uprkos njihovom negativnom ponašanju po mnogim pitanjima širom sveta. Zapad u ovom trenutku, kada „rat protiv terora“ ne ide baš najbolje, mora biti potpuno racionalan. 

Iz tog razloga predlog je da se krene napred, brzo sa dva glavna cilja: sa jedne strane podržati Gruziju kao odanog saveznika Zapada i postarati se da su njeni suverenitet i sigurnost zaštićeni. S druge strane zaustaviti svaki potencijalni konflikt sa Rusijom na Kavkazu i naći rešenje koje će doneti pravdu učesnicima sukoba i ohrabriti Moskvu da svoje resurse uputi sa kriznih granica u svetsku kampanju protiv onoga što je veći neprijatelj svim demokratijama – starim i onim u tranziciji. Poslednja stavka u nizu neće biti jednostavna ali je presudna ako želimo da održimo fokus na većem sukobu protiv džihadskog totalitarizma. Zbog toga se predlaže da se u Južnoj Osetiji brzo primeni ono što su Amerikanci i Evropljani primenili na Kosovu da bi lokalne rane zacelile, a regionalna stabilnost ponovo bila uspostavljena. Ovo je model zasnovan na balkanskom procesu.

1. Južna Osetija i Abhazija su pokrajine (samoproglašene republike) u okviru suverene države, Gruzije. Stanovništvo ova dva entiteta zahtevalo je odvajanje na osnovu sopstvene percepcije kulturnog identiteta. Slična situacija je i sa Kosovom. Inicijalni sukobi početkom 1990-ih (1992-1994.) doveli su do sporazuma koji je dozvolio lokalnu autonomiju i slanje ruskih mirovnjaka.

2. Tenzije u vezi sa željom ljudi iz ovih provincija da krenu napred u samoopredeljenje dovelo je do poteza Gruzije da uspostavi takozvani „ustavni poredak“, drugim rečima, do vojne akcije da bi ponovo zauzela Južnu Osetiju. Ovo je dovelo do ruskog vojnog protivnapada u cilju zaustavljanja gruzijske akcije. Obe strane tvrde da su intervenisale kao odgovor na pretnje ovog drugog. Ali u realnosti su se ruske i gruzijske snage borile za južnu Osetiju.  

 3. Model poput kosovskog imao bi za cilj da situaciju vrati na status quo od pre 6. avgusta a zatim dovede do brze primene međunarodnog prava. Ovo prevashodno podrazumeva da se: 

a. Gruzijske snage povuku iz Južne Osetije (jednako povlačenju Srba sa Kosova). Povlačenje za koje oni kažu da su već obavili.

b. Ruske snage bi trebalo da povuku svoje trupe koje su poslali u Južnu Osetiju posle 6. avgusta. 

c. Ruski i (ZND) mirovnjaci bi trebalo da ostanu na svojim pozicijama i - ukoliko Savet bezbednosti UN ponudi – pojačani UN mirovnjacima.

d. UN treba da pokrenu proces koji vodi ka referendumu u južnoj Osetiji i Abhaziji. Ukoliko ove pokrajine žele da ostanu kao autonomne regije u okviru Gruzije, treba uspostaviti međunarodni mehanizam koji će nadgledati ove pregvore. A ako ove „lokalne“ republike žele da se otcepe – kao Kosovo – treba im uslišiti tu želju i pomoći da ostvare nezavisnost. 

Kao i u bivšoj Jugoslaviji, ni rešenje ovog sukoba neće podjednako zadovoljiti emotivne, istorijske i geopolitičke osećaje i težnje svih aktera, ali to je trenutno stanje međunarodnog prava. Kao što je i papa Benedikt XVI često govorio, najjači stub u međunarodnim odnosima mora biti reciprocitet. Stoga, kako smo posejali na Kosovu, treba da žanjemo u južnoj Osetiji, a možda i na drugim mestima.

Međunarodna zajednica – a naročito slobodni svet – suočava se sa globalnim, nadirućim i najsmrtonosnijim neprijateljem od svih. U decenijama koje dolaze borićemo se sa silama koje vide južnu Osetiju, Abhaziju, Gruziju, Rusiju, Evropu, Ameriku i sve druge demokratije kao „kavure“ (nevernike), bez ikakve razlike. „Nevernici“ bi trebalo da vide dalje od lokalnih sukoba i rešavaju etničke probleme najbrže što mogu; jer će salafiti i homeinisti, snage terorizma u svetu, polagati nade da će se ratovi kufara nastaviti i tako produžiti njihove napade na svetski mir. Strateški, trebalo bi da budemo pametniji.

(Autor je direktor projekta O terorizmu u budućnosti, pri Fondaciji za odbranu demokratija i gostujući profesor Evropske fondacije za demokratiju. Autor je knjige „Sukob: Pobeda u budućem ratu protiv džihada“)