Priča o Juriju Gagarinu - rođen da bajku pretvori u stvarnost

 Dana 20. aprila 2017. godine je sa kosmodroma Bajkonur, poleteo kosmički brod ''Sojuz MS – 04'' i nakon 6 časova leta se spojio sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS). Interesantno je to da je ''Sojuz MS-04'' postao prvi brod ove serije koji je dobio svoje lično ime. Nazvan je ''ARGO'' u čast broda iz drevne grčke mitologije.

Posada je međunarodna. Rus Fjodor Jurčihin i Amerikanac DŽek Fišer. Planirano je da na stanici budu oko pola godine, tačnije 136 dana. U ovom trenutku se na MKSnalaze još tri kosmonauta Oljeg Novicki, Pegi Votson i francuski astronaut Toma Peske.

Čovečanstvo, može se reći krupnim koracima osvaja kosmos, aliona romantika kosmičkih letova se nekako izgubila, kao da je izbledela. Međutim sećanje na onog ko je načinio prvi taj prvi korak, prvi let u kosmos niti može niti sme da izbledi. Neka ovaj tekst bude jedno svetlo sećanje na prvog asa kosmosa.

''Govori Moskva! Govori Moskva! Rade sve stanice Sovjetskog Saveza! Po moskovskom vremenu je deset sati i dva minuta. Prenosimo saopštenje TASS o letu čoveka u kosmos, prvom u svetu : 12. aprila 1961. godine, u Sovjetskom Savezu je prvi u svetu lansiran u zemljinu orbitu kosmički brod „Vostok“ sa čovekom u kabini. Pilot, kosmonaut kosmičkog broda „Vostok“ je građanin Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, pilot, major Gagarin Jurij Aleksejevič.''

Doslovno ovako glasila vest, koju je pre 55 godina pročitao čuveni spiker radio Moskve, Ljevitan. Nakon te vesti u etar je zaplovio Gagarinov glas i njegovo čuveno „Pajehalji“ (Poehali - Krenimo)!

Foto 02.  Vest o osvajanju Kosmosa  na stranicama svih novina u SSSR-u

Gagarin je tom rečju otvorio kosmičku kapiju, prošao kroz nju, zaplovio u svemirsku istoriju i ovenčavši se slavom, započeo novu eru u istoriji čovečanstva – eru osvajanja kosmičkog prostranstva. Obleteo je zemaljski šar za jedan sat i 48 minuta i uspešno se vratio na Zemlju.

Jurij Aleksejevič Gagarin (1934-1968.), je u odred kosmonauta stigao 1960. godine. Za let u Kosmos, ovaj maleni odred su pripremali brojni specijalisti najrazličitijih profesija. Kosmonauti su morali da osvoje opširan program obuke koja je imala i teoretski i praktični deo, jer se polazilo od toga da se Kosmos može smatrati osvojenim samo onda kada će čovek u njemu moći da živi i radi.

 Foto 03. Jurij Aleksejevič Gagarin

Svaki novi dan je počinjao jutarnjom gimnastikom, na otvorenom i po bilo kakvom vremenu i pod budnim okom lekara. Nakon toga su sledile igre loptom, skokovi u vodu sa odskočne daske i vožnja biciklom. Posle određenog vremena počinjali su treninzi na centrifugi, boravak u izolacionoj komori, termo komori, zatim na rotoru i skokovi sa padobranom. I tako je stigao 12. april 1961. godine, sreda. gagarina bude u pet ujutru. Vrše se pripreme za let, medicinski pregledi i sve potrebne provere. Gagarin deluje opušteno i na pitanje kako je spavao, odgovorio je svojom omiljenom  frazom ''Onako kako su me učili''. Nakon svih izvršenih priprema, a pre polaska na kosmodrom, Juriju Aleksejeviču Gagarinu se zvanično uručuje prva u svetu vozačka dozvola kojom mu se i daje pravo da u kosmosu upravlja letilicom zvanom kosmički brod! Zagljaji, pozdravi. Niko ne zna da li je to rastanak zauvek, ili pak sledi sstanak. Na sovjetskom kosmodromu Bajkonur, u 9:07 po moskovskom vremenu, startovala je raketa koja je nosila kosmički brod „Vostok“ sa Jurijem

https://www.youtube.com/watch?v=CGQ1ZAQJzY8

Minimalna udaljenost „Vostoka“ od Zemlje u toku leta je bila 175 kilometara, a maksi-malna 302 kilometra. Težina broda – satelita, zajedno sa kosmonautom iznosila je 4.725 kilograna, ne računajući poslednji stepen rakete – nosača. „Vostok“ je leteo 28.000 kilometara na sat i obleteo Zemlju za 108 minuta. Gagarin je u 10 i 55 ponovo stao na tlo. Spustio se u jednom polju nedaleko od sela Smelovke, a na očigled seljanke Ane Tahtarove i njene unučice Rite. One su krenule prema njemu, misleći da mu je potrebna pomoć, ali su se ipak ustručavale zbog njegovog narandžastog skafandera.

Evo kako je taj susret Zemljanke i ''Vanzemaljca'' opisao sam Gagarin: ''Izašao sam na čistinu i vidim da prema meni ide žena sa devojčicom, bila je daleko od mene nekih osamsto metara. Krenuo sam prema njoj i vidim da ona usporava korak, zatim se devojčica odvaja od nje i kreće natrag. Tada sam počeo da mašem i vičem: „Ja sam naš, naš, ja sam Sovjet, ne plašite se, dođite ovamo!

Foto: 04 Istorijski trenutak na umetničkom platnu

''U skafanderu je veoma komplikovano hodati, ali sam ipak išao prema njoj. Prišao sam joj i rekao da sam ja sovjetski čovek i da sam doleteo iz Kosmosa''.

U međuvremenu su dotrčali traktoristi, koji su na radiju već čuli vest o prvom svetskom kosmonautu. Stigli su i vojnici od kojih je jedna grupa ostala da čuva kosmonautsku kapsulu, a druga ga je vozila u kasarnu. Dok se Gagarin vozio prema mestu Engels vojnim kamionom, na mesto sletanja se spustio vojni helikopter Mi- 4 iz Engelsa.

Kada je posadi u helikopteru objašnjeno da je sada već čuveni kosmonaut na putu prema bazi, letelica se brzo uputila za njim. Sustignuvši kamion, helikopter je preuzeo Gagarina i vratio na aerodrom baze u Engelsu, a kada je uspostavljena veza sa Moskvom, raportirao je Hruščovu i Brežnjevu : ''Izvršio sam zadatak, spustio sam se u u planiranom rejonu, osećam se dobro, nemam ni uboja ni preloma. Gagarin!''

Foto 05. Nakon sletanja, okružen vojnicima i radnicima

Oko podne su na isti aerodrom stigla dva aviona, a sa njima komandanti vojnog vazduhoplovstva i novinari. Gagarin je puna tri sata davao intervjue, a posle toga je odleteo u Samaru (tada Kujbišev). Na aerodromu u Samari ga je dočekala ogromna masa oduševljenih ljudi, koja je ovacijama pozdravljala kosmičkog viteza. Par sati nakon toga u Kujbišev je sa svojim saradnicima stigao konstruktor i glavni mozak kosmičkog sovjetskog programa, čovek čije ime je dugo bilo najstrože čuvana državna tajna, Sergej Karaljov. Svi su otišli u jedan letnjikovac na obali Volge i svečanom večerom proslavili događaj od svetske i civilizacijske važnosti.

Foto 06. Moskva, aerodrom Domodedovo, Nikita Hruščov sa partijskom elitom dočekuje Jurija Gagarina

Moskovski svečani doček Jurija Gagarina u početku i nije bio planiran. Sve je u poslednjem trenutku odredio sam Nikita Sergejevič Hruščov. U sećanjima njegovog sina stoji zapis kako je Hruščov, nakon sletanja Gagarina telefonirao ministru odbrane Malinovskom i prvo što je konstatovao je bilo čuđenje da je Gagarin samo stariji poručnik i zahtev da mu se da unapređenje. Malinovski je nerado konstatovao da će mu dati zvanje kapetana. Hruščov se nakon ovog odgovora naljutio i sa veoma povišenim tonom odvratio: ''Ma, kakv kapetan? – morate mu dati barem čin majora''. Malinovski je bio tvrd orah, protivio se ovakvom predlogu, ali je ipak morao da posluša glavnokomandujućeg i da starijeg poručnika Gagarina unapredi u majora. Hruščov je zatim pozvao Kremlj i naredio da se prvom svetskom, sovjetskom i ruskom kosmonautu priredi dostojan doček u Moskvi. Taj doček je bio 14 aprila. Tako je po Gagarina stigao veliki avion IL – 18, a pred Moskvom su mu se pridružilo sedam lovaca u počasnom rasporedu.

FOTO 07. Sva Moskva na nogama! Pozdravlja svog heroja

Kada je avion sleteo, prvog svetskog kosmonauta je dočekala ogromna masa ljudi, vrh vlasti, novinari, snimatelji.

Gagarin je od aviona do zgrade aerodroma uz zvuke sovjetskog marša avijatičara „Mi smo rođeni da bajku pretvorimo u stvarnost“ koračao po crvenom tepihu.

Oni koji su pažljivije gledali ovaj hod molili su se Bogu da se Gagarin ne potakne ili padne. Već na samom početku mu se ovezala vezice na cipeli i poprilično duge, mogle su izazvati spoticanje. Gagarin je kasnije izjavio da je to osetio, ali nije hteo da se zaustavlja i saginje na tom svečanom putu. Nebo, sa koga tek što je bio sišao se pobrinulo da se njegovom prvom posetiocu i drugaru ništa ne desi. Svečani hod nije bio prekinut. Nakon dočeka na aerodromu kolona automobila je krenula ka Moskvi, ka Crvenom Trgu. Na čelu te kolone,u otvorenom luksuznom automobilu  sovjetske proizvodnje ''ZIL-11B'' stajao je Jurij Gagarin, a narod ga je obasipao pozdravima i cvećem.

FOTO 07a. Crveni trg slavi

Na Crvenom trgu je organizovan miting, na kome je sa tribine iznad mauzoleja Lenjinu, Nikita Hruščov objavio da je Jurij Aleksejevič Gagarin proglašen za Narodnog heroja Sovjetskog Saveza i naziv ''Pilot – kosmonaut SSSR.''

Došavši do tribine, raportirao je Nikiti Hruščovu: ''Druže prvi sekretaru Centralnog Komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, Predsedniče Sovjeta Ministara SSSR! Srećan sam da mogu da vam referišem, da je zadatak CKKP i Sovjetske vlade izvršen...'' i onda se obratio prisutnima:

https://www.youtube.com/watch?v=k_yHgRkeWmI

FOTO 08. Moskva dostojno dočekuje prvog svetskog kosmonauta

Miting je prerastao u opšte narodno veselje, koje je trajalo nekoliko sati, a Gagarinu je nakon oficijelnog dela mitinga, u Kremlju dodeljena medalja ''Crvena zvezda'' Heroja Sovjetskog Saveza i orden Lenjina. Ova odličja mu je uručio Leonid Brežnjev.

Nisu slavili samo Sovjeti, ovaj čovekov  korak je ceo svet shvatio kao svoj, kao iskorak čovečanstva i slavilo se na svim velikim i malim trgovima na svetu. To je bio opšti ljudski praznik. Veselilo se u Hajd parku, na Trafalgar skveru, na Petoj aveniji u Njujorku, na Trokaderu i Trgu Konkord u Parizu i u mnogim drugim gradovima u svetu ljudi su se grlili i ljubili, čestitajući jedni drugima ostvarenje iskonske čovekove želje – pobedu nad zemljinom težom.

https://www.youtube.com/watch?v=KGYBMWHDsyo  

 (On uvidel Zemlю glazami Boga. Юriй Gagarin)

Dan nakon sletanja je organizovana konferencija za strane novinare. Započeta je pitanjem da nije on možda rod sa knezovima koji se prezivaju isto, a koji žive u Americi. Gagarin je odgovorio negativno.

Taj odgovor je zasigurno i tačan, ali ja bih ovde da podsetim da je niko drugi do knez Gagarin bio otac osnivača filozofije kosmizma, Nikolaja Fjodorova. Bolje upućeni znaju da je učenik Fjodorova, bio budući osnivač i utemeljivač kosmonautike Konstantin Ciolkovski, a da je glavni konstruktor raketa bio Sergej Karaljov, koji je učio od Ciolkovskog i koji je bio glavni autor leta prvog čoveka u Kosmos – Gagarina. Upravo je Karaljov od podjednako spremnih i vrednih kosmonauta, odabrao Gagarina kao najvedrijeg i najjednostavnijeg u ophođenju, što je bila garancija da će biti u stanju da podnese slavu koja ga je čekala ... ako se vrati.  

FOTO 09.  Jurij Gagarin i Sergej Karaljov

Nebesa su se pobrinula da prezime Gagarin bude polazna i završna tačka ovog kruga. Jurij Gagarin postaje as broj jedan u celom svetu. Pozivaju ga u goste državnici, strukovna udruženja pilota i avio industrije. Biva proglašen za počasnog građanina mnogih gradova u svetu. Dobio je na večno čuvanje zlatne ključeve egipatskih gradova, Kaira i Aleksandrije. Sva svetska štampa mu posvećuje najveću pažnju, ma gde da je putovao. Fenomen Gagarin nije tamnio. Ljudi ga obožavaju u pravom smislu te reči. Novorođeni dečaci na svim kontinenetima dobijaju njegovo ime. Jednom prilikom mu je prišla mlada žena sa novorođenčetom u rukama i zamolila ga da dodirne njeno dete. Na Gagarinovo iznenađenje i čuđenje, ona je odgovorila, ''Poljubite ga. Pa vi ste svetac, vi ste videli zemlju očima Boga''.

Foto 10. ''Nebo je tamno Zemlja je plava'' Zapadna štampa citira prvog kosmonauta.

Londonski „Tajms“ se beskrajno divio: „Za Žila Verna je put oko sveta trajao 80 dana. Ruski major Gagarin je obleteo našu planetu za 108 minuta, za ono kratko vreme između jutarnje kafe i kasnog doručka, vreme koje mnogi službenici provedu u putu između kuće i radnog mesta. Svaka čast Rusima. Oni su prevazišli uobrazilju celog sveta, onako kako su je prevazilazili ljudi koji su otkrivali nove zemlje.'' Naravno da je podvig sovjetskog kosmonauta zasenio sve dotadašnje istorijski poznate čovekove podvige. Značaj prvog leta u kosmos, aleko prevazilazi značaj Kolumbovog otkrivanja amerike. gagarinova slava se nezaustavljivo širila po celom svetu, a njegov prelepi osmeh je postao ne samo simbol tadašnjeg SSSR-a, nego simbol mladosti i viteštva uopšte.

Foto 11 Jurij Gagarin Osvojio je kosmos srcem, a zemljane i srcem i osmehom

Nebeski atribut je postao deo Gagarinove ličnosti. Naravno da je postao neverovatno popularan u celom svetu. Zasjala je nova ljudska zvezda ''Super Star''- kao se govorilo na zapadu. Pozivi za posete su dolazili iz celog sveta.  U toku 1961. godine Gagarin je bio gost Čehoslovačke, Bugarske, Finske, Velike Britanije, Poljske, Kube, Brazila; Kanade, islanda; Mađarske; Indije, Cejlona; Avganistana. Početkom 1962. godine (januar, februar) pozvao ga je u goste zamenik predsednika i glavnokomandujući vojnih snaga Ujedinjene Arapske Republike, Abdul Hakim Amer. Sledila je poseta Egiptu u kome je boravio sedam dana. Tadašnji predsednik Egipta Gamal Abdel Naser je svom gostu uručio najviši orden republike ''Ogrlica Nila.'' Septembra 1963. Gagrin je postio Pariz, gde je učestvovao na 14. Međunarodnom kongresu astronauta. Ukupno je posetio oko 30 država.

Foto 12. Gagarin sa Fidelom Kastrom i Če Gevarom        

Prilikom svoje prve posete inostranstvu (Čehoslovačka), Gagarin je leteo običnim linijskim letom. Kada su ga prepoznali piloti pozvali su ga u kabinu da upravlja avionom. Vlada Čehoslovačke ga je proglasila ''Herojem Socijalističkog rada''. U Čehoslovačkoj je po pozivu radnika posetio jednu livnicu i tu mu je uručen suvenir, statueta livca – prve profesije prvog kosmonauta. Ulice Praga su bile pretesne da prime sve one koji su hteli da vide osvajača neba, mladog, hrabrog i prelepog sovjetskog heroja. Svega šesnaest godina je bilo prošlo od Drugog svetskog rata i češki narod, kao i svi narodi koji su postradali u tom ratu su dobro pamtili strašne godine pogibije ljudskog roda, Ljudi su se prostodušno radovali uspehu čovekovom, uspehu koji svojom prirodom, to jest veličinom veže sve ljude sveta.

FOTO 13. Doček u Češkoj 1961. i spomenik Gagarinu u Londonu otkriven 14. jula 2011.

Slično se desilo i u Engleskoj u koji je stiga jula 1961 godine. U goste ga je pozvao sindikat livaca i Gagarin je prvo posetio Mančester u kome je i sedište najstarijeg sindikata livaca u Engleskoj. U tom zdanju je Gagarinu i uručena počasna diploma livaca Engleske. Za vreme ove posete Engleskoj, Gagarinu je Fond za razvoj kosmosa uručena zlatna medalja (prvi primerak), zato i nije slučajno da je prilikom proslavljanja pola veka od Gagarinovog let i posete Engleskoj, baš u Londonu podignut spomenik Gagarinu

Treba ipak podvući da prvog svetskog kosmonauta tada nije pozvala zvanična Engleska. Na aerodromu ga je dočekao stalni zamenik ministra odbrane i ni jedan drugi viši funkcioner. Međutim britanska vlada nije dobro proračunala, kakav odjek će u narodu imati dolazak sovjetskog kosmonauta. ceo London je bio na nogama. Ljudi su oduševljeno pozdravljali gagarina, koji je stojeći u otvorenom automobili, mahao  u otpozdrav i svojim širokim osmehom, kao kakav mladi bog uzvraćao tu ljubav. U toku svog boravka u Engleskoj se sreo i sa rukovodstvom Kraljevine. Bio je gost ne samo premijera Harolda Makmilana, nego i kraljice Elizabete II.

FOTO 14. London sa oduševljenjem dočekuje prvog čoveka koji se vinuo u kosmos

14. jula, kada je već trebao da krene iz Engleske, kraljica Elizabeta je ''iznenada'' poželela da se sretne sa Jurijem Gagarinom. To je za svakog stranca bilo ukazivanje najveće počasti, ali za Gagarina još jedna velika pobeda, mada je on to prihvatio sa lakim humorom: ''Šta da se radi, kad je kraljica već pozvala, idemo kod kraljice.'' – veselo je na ovaj poziv odgovorio Gagarin.

Kolona vozila se kroz ogromnu masu sveta teško probijala do Bakingemske palate. Dočekan je na najsvečaniji način, po ritualu koji je utvrđen dva veka unazad. Smenjivale su se straže, i mesta garde u zlatnim mundirima i kapama od medveđeg krzna, efektno su se kretali konjanici. Goste iz SSSR-a su proveli u sobu za goste. Ni ovde nisu izostala zvanična obraćanja, uzvici divljenja i oduševljenja. Paradni ulaz je počinjao širokim stepeništem, a sa strane je bilo usko stepenište. Na njemu su bili oni koji su sretali Gagarina i jedna dečja kolica. U njima se nalazio sin engleske kraljice – princ Endrju.

FOTO 15. Za Gagarinovu posetu Engleskoj se može slobodno reći: ''Veni, vidi, vici!''

Načelnik imperatorskog štaba, lord Monbeten je obraćajući se Gagarinu rekao: ''Ja sam već stariji čovek. U svom veku sam mnogo toga video, mnogo toga preživeo i imam čega da se sećam... Ali događaj koji sam zapamtio i kojim se ponosim seže u moje detinjstvo: - kraljica Velike Britanije me je držala na rukama ... Endrju će takođe ceo život pamtiti kako je u kolicima dočekivao prvog svetskog kosmonauta''. U to vreme je bez ikakve najave ušla prijatna žena srednjih godina, obučena veoma jednostavno, bez ikakvog nakita i tragova kozmetike. To je bila kraljica Engleske. Pored nje je išao njen suprug Filip.

Elizabeta II se sa svima ljubazno pozdravila, zainteresovala se da li je Gagarin preopterećen susretima u Londonu i upitala da li gosti imaju neke posebne želje. Gosti su odgovorili da je sve u najboljem redu. Na kraju razgovora; kraljica je upitala Gagarina hoće li u kosmos poleteti i žena iz SSSR? Sigurno hoće, pa kod nas je potpuna ravnopravnost.

Pre nego je napustio palatu, kraljica se fotografisala sa Gagarinom zasebno, što po protokolu nije bilo dozoljeno. Ona je kasnije objasnila: Ja sam se fotografisala sa nebeskim, a ne sa zemaljskim čovekom i zato nisam narušila nikakva pravila. Ta fotografija, na žalost nije javno objavljena. Ostala je u kraljevskom albumu.

FOTO 16. Specijalni prijem kod kraljice Velike Britanije Elizabete II

Pisac i književni kritičar Lav Danilkin u svojoj knjizi o Gagarinu beleži par interesantnih sećanja psihologa Vladimira Lebedeva koji je radio sa kosmonautima. ''Jura  mi je šeretski rekao da je želeo da se uveri je li to prava kraljica, jer je o kraljevima i kraljicama slušao samo u bajkama. Obzirom da je na tom doručku sedeo do Elizabete II, on je ispod stola nakratko uhvatio njenu nogu nešto iznad kolena. Kraljica se samo osmehnula i nastavila mirno da pije svoju kafu''. Da li je Jura koji je tada imao 27 godina želeo da se uveri, ili pak da superiorno dodirne tridesetpetogodišnju englesku kraljicu ostaje za razmišljanje.

Šezdesetih godina prošlog veka italijanska glumica Đina Lolobriđida je bezuslovno bila zvezda broj jedan i pravi seks simbol. Kada je 1961. doputovala u Moskvu na filmski festival, odmah su je upitali sa kim bi želela da se sretne. ''Oni su očekivali da ću izgovoriti prezime Hruščov, ali mene ta persona nije interesovala. Zamolila sam tadašnjeg ministra kulture, Katarinu Furcevu da me upozna sa Gagarinom. Katarina je to i uradila.

FOTO 17. Dva ''Superstar''-a  opčinjeni jedno drugim: Jurij Gagarin i Đina Lolobriđida

''Tada su u njegov osmeh i nestašan pogled bile zaljubljne žene širom sveta. I ja nisam bila izuzetak. Kada smo šetali po večernjoj Moskvi, Jurij mi je poklonio svoju fotografiju na čijoj poleđini je pisalo ''Video sam mnogo zvezda na nebu, ali takve kao što si ti nema.''

Na susretu sa Gagarinom, Đina nije odolela i poljubila je Gagarina u obraz.

U jednom od intervjua Lolobriđida je priznala da i dan danas čuva tu fotografiju i da je obasipa poljupcima.  Kada se pogleda fotografija na kojoj Lolobriđida kao opčinjena gleda u Gagarina – u ove reči se ne može sumnjati.

Ako se danas govori o značaju Gagarinovog leta, onda se može reći, naravno sa današnje tačke gledišta, nije bio ništa posebno. Let je bio dužine jednog kruga oko Zemlje, trajao je nešto manje od dva sata, kosmonaut po našim današnjim pogledima na kosmičke letove kao da i ništa nije radio u toku leta, ali značaj je bio u nečem sasvim drugom, u to vreme su pojedini stručnjaci sumnjali da čovek uopšte može da živi i radi u bestežinskom stanju, govorili su čak da će izgubiti svest, ili poludeti, najkraće rečeno, u potpunosti je bilo neizvesno može li čovek ne samo raditi, nego da li se uopšte može nalaziti u kosmosu i najvažniji značaj Gagarinovog letaje bio u tome što je on proveo čitav niz provera tokom leta i dokazao da su te tvrdnje i strahovi bili neosnovani, da u Kosmosu čovek može biti pribran i raditi tako dobro kao i na zemlji.

FOTO 18. Jurij Gagarin – heroj golubijeg srca: ''Obletevši Zemlju u kosmičkom brodu, video sam kako je divna naša planeta. Ljudi, nemojmo uništavati tu lepotu, nego je čuvajmo i množimo!''

 Ovaj let je bio rizik, nešto novo, što se do tada nikad nije dogodilo. Bez obzira na svu ozbiljnost pristupa ovom poslu i sva dostignuća ruske nauke i tehnike, zna se da su ovom letu prethodili i letovi brodova, koji se nisu završavali srećno i niko nije mogao garantovati da će se brod sa kosmonautom uspešno vratiti na Zemlju. Od sedam letova sa psima i manekenima, tri su bila neuspešna. Gagarin je imao je sreće i vratio se na zemlju da ispriča ljudima kako je san Ikara i Dedala postao stvarnost. Taj podvig se ne može prevesti na jezik ni medicine, ni tehnike, ni filozofije, ili neke druge nauke, to je jednostavno etapa čovekovog osvajanja Vasione.

Taj prvi korak osvajanja kosmosa načinio je Rus, a iz Kosmosa prvi put začuo čovekov glas i reči na velikom ruskom jeziku. Vasiona je progovorila ruskim jezikom!  U današnje vreme je ruski jezik neoficijelno međunarodni jezik sporazumevanja prilikom pilotiranih letova. Znanje konverzacije na ruskom moraju da osvoje svi članovi na Međunarodnoj kosmičkoj stanici.

FOTO 19. Let od mašte do stvarnosti

U čitavoj ovoj priči se sve dogodilo PRVI PUT. Prvi filozof kosmizma od oca Gagarina, prvi naučnik – kosmonautičar, prvi proračuni potrebnog goriva za raketu, prva šema – crtež pogona kosmičkog broda, prvi konstruktor kosmičkih letilica, prvi kosmonaut, i prvi jezik kojim je Kosmos progovorio glasom Gagarina Jurija, veliki i moćni ruski jezik!

Taj let je nagovesti i veliki ruski pisac 19 veka, Nikolaj Vasiljjevič Gogolj, kada je u svom romanu – poemi ''Mrtve duše'' uporedio Rusiju sa brzom ''Trojkom'' i nazvao je pticom: - '' A koji Rus ne voli brzu vožnju? Zar on, čija duša teži za zanosom, za provodom, koji ponekad kaže: - „neka đavo nosi sve!“ Zar on da ne voli brzu vožnju? Zar nju da ne voli, ..... kada se u njoj oseća nešto zanosno, divno. .. ''Eh, trojko, ptico trojko, ko te je izmislio? Zna se : ti si mogla samo u smelom narodu postati, u onoj zemlji sa kojom nema šale, koja je svoju glatku ravan raširila preko pola sveta ....  Zar i ti Rusijo na letiš kao hitra nedostižna trojka? (...) I juri trojka sva bogom nadahnuta! Rusijo! Kuda to letiš? Odgovori! Nema odgovora. Divno se razleže zvuk praporaca; huji i kao vetar šiba razdrobljeni vazduh; leti mimo svega na svetu. I, mršteći se, sklanjaju joj se s puta, drugi narodi i države''.

FOTO 20. Heroji ne umiru Jurij Aleksejevič Gagarin – Sin Zemlje koji je prvi video kako ona izgleda

Jurij Gagarin je svojim podvigom pripao celom čovečanstvu, ali je njegov let pre svega -  veliki podvig velikog ruskog naroda.

Gagarin je veoma često ponavljao da je za čoveka najvažnija snaga duha, jer upravo ona vodi do svih drugih visina. O toj snazi duha je i pisao Dostojevski i uputio druge da slede stazama koje vode u visine. Tako se i Jurij Aleksejevič Gagarin je uzleteo do nebeskih visina i u vidu sjajne zvezde krasi nebo ljudskih duhovnih dostignuća. Pogledajmo ponekad u tu zvezdu, pokušajmo, barem na kratko, da shvatimo koliko je blistava, upijmo u sebe barem jedan njen zrak i učinimo nešto što nije samo za našu dušu.