HRONIKA:
TEPIĆ: KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ VIŠE NE POSTOJI. JOVANOVIĆ: OVO SU HILOVI IZBORI, ŽELE DA UBACE OPOZICIJU ZBOG DAVANjA LEGITIMITETA VUČIĆEVOJ VLASTI. LAZOVIĆ: NE PREPUŠTAMO SNS-U BILO ŠTA, RAZVLASTIĆEMO IH GRAD PO GRAD
BEOGRADSKI ODBOR „ZAJEDNO“ ODLUČIO DA IZAĐE NA IZBORE – IAKO STRANKA NEĆE: IZLAZIMO NA IZBORE 2. JUNA, NE ŽELIMO DA ODUSTANEMO NI OD JEDNE BORBE
N1: KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ SE PODELILA POVODOM (NE)IZLASKA NA IZBORE 2. JUNA. IZLAZAK SU PODRŽALI: NPS, „ZELENO-LEVI FRONT“, „EKOLOŠKI USTANAK“, PSG I „NOVO LICE SRBIJE“. PROTIV SU: SSP, DS, „SRBIJA CENTAR“ I „ZAJEDNO“
MARGARITA SIMONjAN: U DONjECKU POGINUO AMERIČKI RATNI IZVEŠTAČ IZ DONBASA RASEL BENTLI, KOJI JE RADIO ZA SPUTNjIK
VUČIĆ NA PINKU: OTPOR REZOLUCIJI O SREBRENICI U UN SVE VEĆI, NAŠA BORBA TRAJE I NEĆE BITI LAKA, VIDEĆEMO TU KO JE PRIJATELj, A KO NEPRIJATELj SRBA I SRBIJE. NAREDNIH GODINA OČEKUJEMO OGROMAN NOVAC IZ NAMENSKE INDUSTRIJE
DEMOKRATSKA STRANKA: APELUJEMO DA KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ DONESE JEDINSTVEN STAV O IZBORIMA 2. JUNA
MEHANIZAM U HAGU PREPUSTIO PRAVOSUĐU U SRBIJI PREDMET PROTIV VOJISLAVA ŠEŠELjA I ČETVORICE NjEGOVIH SARADNIKA
USTAVNI SUD HRVATSKE: PREDSEDNIK ZORAN MILANOVIĆ NE MOŽE DA BUDE NI PREMIJER, NI KANDIDAT ZA MANDATARA ZA SASTAV VLADE
SERGEJ LAVROV: RUSIJA NEĆE OBUSTAVLjATI BORBENA DEJSTVA, ČAK I AKO POČNU PREGOVORI SA UKRAJINOM. INSISTIRANjE DA SE „RUSIJI NANESE STRATEŠKI PORAZ“ POKAZUJE AGONIJU I HISTERIJU ZAPADA
PETER STANO: BRISELSKI SPORAZUM JE OBAVEZA. SVI POSTIGNUTI SPORAZUMI U OKVIRU DIJALOGA BEOGRADA I PRIŠTINE MORAJU SE SPROVESTI, KAKO KADA JE REČ O RANIJIM SPORAZUMIMA, KAO ŠTO JE BRISELSKI, TAKO I KADA JE REČ O OHRIDSKOM SPORAZUMU
RAŠA NEDELjKOV: SPAJANjEM LOKALNIH IZBORA 2. JUNA MALICIOZNA MIGRACIJA BIRAČA SE DELIMIČNO AMORTIZUJE, ALI NE U POTPUNOSTI - JER I DALjE POSTOJI 65 OPŠTINA IZ KOJIH MOGU DA SE PREBACUJU BIRAČI
VILIJAM BERNS, DIREKTOR CIA: POSTOJI REALAN RIZIK DA BI UKRAJINA MOGLA DA IZGUBI RAT OD RUSIJE DO KRAJA 2024. GODINE
Početna strana > Debate > Srbija i Crna Gora > Takozvani ekspert o takozvanim Srbima
Srbija i Crna Gora

Takozvani ekspert o takozvanim Srbima

PDF Štampa El. pošta
Želidrag Nikčević   
sreda, 21. maj 2008.
U tekstu o crnogorskim predsjedničkim izborima („Srpski odgovor“), samo uzgred sam pomenuo raniji komentar Branimira Markovića („Zadnja rupa na diplama“), tačnije rečeno detalj koji ozbiljno dovodi u sumnju načelnu dobronamjernost njegovih stavova. Naime, ovaj komentator je ustvrdio da su srpske stranke svojim „karikaturalno arhaičnim imidžom“ uveliko doprinijele vlastitoj getoizaciji. Mali problem za Markovića je u tome što ova ocjena, iako rasprostranjena i privlačna, ne odgovara istini. Svi učesnici na crnogorskim predsjedničkim izborima imali su gotovo identičnu kampanju, osmišljenu i realizovanu uz pomoć sličnih agencija, u šta se lako mogao uvjeriti svaki posmatrač. Isticanje navodne srpske „karikaturalne arhaičnosti“, sa tako pogubnim posledicama, može biti samo potpuno neznanje ili tendenciozna laž.

U novom javljanju, međutim, komentator ide dalje. Njegov ton je još nadmeniji, prepun neshvatljivog omalovažavanja. Na više mjesta u tekstu on predmet svoje kritike uporno imenuje kao: „tzv. Srbe u Crnoj Gori...“. Ne znam ni ko je ni odakle je Branimir Marković, ali znam da je ovaj način oslovljavanja veoma uvredljiv i primitivan - katastrofalno polazište za bilo kakvu raspravu o nacionalnim pravima.

Što se tiče sadržaja njegovih primjedbi, dogodila se interesantna stvar. Marković se okomio na problematično „značenje ključnih reči – nacionalna država, matična nacija, narod, etnička grupa i sl.“, koje ja navodno proizvoljno koristim u dva kratka pasusa. Time se valjda dokazuju opšta inferiornost i konfuzija Srba iz Crne Gore („imamo posla sa ljudima koji nisu sposobni ni da prepoznaju problem a kamoli da ga reše“) u stvarima koje se tiču njihove sudbine . Pritom, naš ekspert nije bio u stanju da prepozna da su upravo ti pasusi doslovno citiranje Vila Kimlike, ponuđeni kao mala ilustracija načina na koji se ovi problemi tretiraju u zapadnom i istočnoevropskom kontekstu. (Vidi: „Može li se izvoziti liberalni pluralizam?“, Vil Kimplika i Magda Opalski, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2004.)

Naravno, u teoriji i praksi manjinskih prava danas postoje mnogi sporovi i krupne razlike, ali da se Kimlika proglasi smetenjakom i neznalicom, da se njemu pripiše takva kategorijalna zbrka - to se još nije desilo.

Ne mogu sa sigurnošću da pretpostavim odakle dolazi baš ovoliko zle volje, pa ću ponoviti: vjerovatno iz potpune bezosjećajnosti za kontekst i ljude izložene opasnoj državnoj diskriminaciji.