NATO je dosad opstao bez obzira na svoju izlišnost. Spolja gledano, on je jedna impresivna institucija, ali je postao prazna ljuštura – mnogo više političko počasno udruženje nego značajna bezbedonosna organizacija.

Da je svet nepravedan i da se zasniva na odnosima interesa, da je u praksi sila iznad prava jeste tačno, ali time nije sve rečeno. Jedno je razumeti da je to tako, ali je nešto sasvim drugo učestvovati u tome. Po Dragišiću, Srbija ipak treba da se pridruži onima koji primenjuju, a ne trpe silu.

Srbija besplatno pruža Sjedinjenim Državama svoju vojnu i civilnu infrastrukturu. Personal SAD može slobodno da ulazi u Srbiju, i da je napušta, na osnovu ličnih isprava koje su izdate u SAD. Amerikancima se poklanja status nedodirljivosti.

Kontinuitet američke politike iz Rambujea je očigledan, kao što je očigledno da se ta politika u dužem vremenskom periodu, dakle, i pre i posle Rambujea, pre i posle «demokratskih promena», sprovodi na štetu vitalnih nacionalnih i državnih interesa Srbije.

Rat radi rata već je odavno postao obeležje upravo pomenutog “savremenog društva” koje proizvodi takve “humanitarce” poput Zontagove ili Klintona koji će svojim tekstovima pružiti “moralnu” potporu za ovakvu vrstu međunarodnog angažovanja.

Zašto se u Srbiji još uvek ćuti o skandaloznoj vesti koju su objavile mnoge svetske agencije: da će Vojska Srbije biti među 19 učesnika NATO vežbi u Gruziji? Na ovu bruku i sramotu za srpski narod postoji samo jedan odgovor: hitna smena ministra odbrane u Vladi Republike Srbije.

Da li je Milošević ispravno postupio što je prihvatio ponuđeni sporazum? Kopneni napad, početkom juna, možda stvarno nije bio na vidiku. Ali, šta bi se desilo da je Milošević čekao još tri meseca? Ne bi li još pola Srbije bilo sravnjeno sa zemljom?

I dok srpska opozicija ima jasan stav šta Srbija treba da čini nakon ulaska Hrvatske i Albanije u NATO, vladajuća većina kao da još nije odredila kuda Srbija treba da ide. Ili nije vreme da nam to saopšte.

Za nas izgradnja gasovoda "Južni tok" treba da bude samo početak nove ekonomske politike. Umesto da ostanemo u kandžama špekulantske ekonomije koja nema budućnost treba da se okrenemo svemu onome što može da pokrene našu privredu.

Po svom zaobilaženju Ujedinjenih nacija, sudelovanju u podmuklim pregovorima koji su isključili diplomatska rešenja, kao i manipulisanjem ratom, intervencija NATO na Kosovu 1999. godine predstavljala je vrlo važnu preteču invaziji na Irak 2003. godine.